Глас-јономер цементи

С Википедије, слободне енциклопедије

Глас-јономер цементи или стакло-јономерни цементи су материјали који се користе у стоматологији. То су цементи који садрже базно стакло и кисели полимер и настају ацидо-базном реакцијом ове две компоненте. (Мцлеан & Wилсон 1994)[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

  • 1966: Испитивање цемента насталог мешањем стакло силикатног праха и водене суспензије различитих органских киселина.
  • 1968,1969: А.D. Wилсон, Кент & Леwис открили су да могу направити хидролитички стабилан цемент коришћењем нове стаклене формуле.
  • 1968: Кент је установио да особине овог цемента одредјује однос АлФ3/СиО2 у стаклу
  • 1974: Мцлеан & Wилсон су употребилии ГЈЦ за заливање фисура.
  • 1977: Мцлеан & Wилсон предлажу ГЈЦ за рестаурацију ерозија зуба (V класа). Исте године предлажу њихову примену у дечјој стоматологији.[2]

Састав ГЈЦ[уреди | уреди извор]

У састав ГЈЦ улазе две компоненте, прах и течност. Прах сачињавају СиО2, Ал2О3, ЦаФ2, На2АлФ6, АлФ3, АлПО4, а течну компоненту полиакрилна киселина, итаконска киселина, вода,тартарна киселина.

Прах се добија термичким стапањем честица сировина (кварц, алумијум, криолит, флуорид, алуминијум трифлуорид, алуминијум фосфат, метални флуориди и фосфати) на температури 1100 - 1300ºЦ у времену од 40 – 150 минута, те њиховим хлађењем и накнадним мљевењем.

Термички обрађена основа се меље на величину честица од ≤ 20 μм до ≥45 μм у зависности од будуће намјени ГЈЦ :

  • за цементирање – честице величине ≤ 20 μм.
  • за заливање јамица и фисура – честице величине од 25 до 35 μм.
  • за испуне с ниским мастикаторним стресом – честице величине ≈ 45 μм.
  • за испуне с високим мастикаторним стресом – честице величине ≥ 45 μм

Код већине ГЈЦ течност чини 35 – 65% водени раствор кополимера полиакрилне киселине. Кополимери садрже углавном акрилну, итаконску, малеинску киселину чија молекуларна тежина износи ≈ 56 000. Додавањем итаконске киселине побољшала се стабилност и дуготрајност раствора полиакрилне киселине. У сврху побољшања одређених својстава могу бити додате остале киселине као што су: тартарна, салицилна, лимунска, сирћетна, итд. Најчешћи разлог додавања осталих врста киселина јесте добити брже стврдњавање цемента. Наиме, у почетним испитивањима било је потребно чекати и до 20 минута да дође до потпуног стврдњавања цемента. Од свих киселина тартарна се показала као најбољи избор и данас се користи код већине ГЈЦ. Додавањем тартарне киселине скратило се вријеме стврдњавања али не и радно вријеме

Полиакрилна киселина може бити припремљена у три облика:

  • Течни или водени облик (енгл. хyдроус) – у облику воденог раствора.
  • Исушени облик (енгл. анхyдроус) – полиакрилна киселина је исушена одређеним поступком (смрзавањем или вакуумирањем) и у облику праха заједно с итаконском додата преосталом праху ГЈЦ, док течност обично чине вода и тартарна киселина.
  • Комбиновани облик (енгл. семихyдроус) – садржи и течни и исушени облик полиакрилне киселине.

Реакција везивања[уреди | уреди извор]

Киселинско-базна реакција измедју поликиселине (кисела компонента) и калцијум-алумино-силикатног стакла (базна компонента) чини основ процеса везивања ГЈЦ-а. Везани цемент има структуру комплексног композита коју чине матрикс ( метал-полиакрилни гел) и пуниоци (језгра стакла обложена силицијумовим хидро-гелом).

Реакција везивања одвија се у три одвојене фазе које се међусобно преклапају:

  • Фаза ослобађања јона (ион-леацхинг пхасе)– у овој фази водоникови јони из киселине дјелују на површину честица стакла и долази до отпуштања јона, у највећој мјери Ца++ и Ал+++. Они се прво вежу с флуором стварајући нестабилни калцијумов и алуминијум флуорид. Потом долази до њиховог разлагања и почетног спајања с ланцима полиакрилне киселине стварајући стабилнији спој, при чему се ослобађају јони флуора.
  • Хидрогел фаза (хyдрогел пхасе) – обично почиње 5-10 минута након мијешања и у њој почиње иницијално везивање. У овој фази долази до брзог отпуштања калцијумових јона и његовог спајања с негативно набијеним ланцима полиакрилне киселине што доводи до почетног умрежавања и резултира стварањем почетне гел фазе. У овој фази цемент губи површински сјај и постаје ригиднији те мора бити заштићен од влажења и исушивања.
  • Фаза стварања соли (полyсалт гел пхасе) – у овој фази долази до завршног стврдњавања цемента. Јони алуминијума који се спорије отпуштају везују се за ланце полиакрилне киселине чинећи стабилнији спој хидрогел матрикса око честица стакла.

Класификација ГЈЦ[уреди | уреди извор]

Класификација по Маунту[уреди | уреди извор]

Сви типови ГЈЦ,осим ојачаних ГЈЦ за испуне, могу бити конвенционални и хибридни. Хибридни ГЈЦ, модификовани смолама, имају две подгрупе:

Класификација према начину примјене (према Алберсу)[уреди | уреди извор]

  • ГЈЦ за цементирање – полимеризују се хемијским путем и употребљавају за цементирање надокнада (инлаyа, онлаyа, круница и мостова).
  • ГЈЦ за испуне – разликују се од ГЈЦ за цементирање по већем проценту честица праха, већем избору боја, полимеризују се хемијским путем.
  • Металом ојачани ГЈЦ – ГЈЦ су додати метали у сврху побољшање физичко-механичких својстава, стврдњавају се хемијским путем и неестетски су.
  • Цермет ГЈЦ – термичком обрадом честице метала су спојене с честицама праха ГЈЦ (за разлику од горе наведених металом ојачаних ГЈЦ, гдје је метални прах додат праху ГЈЦ), полимеризују се хемијским путем и неестетски су.
  • ГЈЦ лајнери – радиоконтрастни премази за дентин испод композита и амалгама, имају двојаку полимеризацију, тј и хемијску и свјетлосну.
  • ГЈЦ подлоге – користе се за израду подлога испод испуна, полимеризују се хемијским путем.
  • ГЈЦ за заливање – користе се за заливање фисура и јамица, полимеризују се хемијским путем.
  • Смолом модификовани ГЈЦ – обухватају свјетлосно и двоструко полимеризујуће ГЈЦ. Могу се користити као дефинитивни испуни или као подлога испод композитних испуна.

Класификација према саставу ГЈЦ (према Хицкел-у)[уреди | уреди извор]

  • Конвенционални ГЈЦ;
  • Високо вискозни ГЈЦ;
  • Металима ојачани ГЈЦ;.
  • Смолим модификовани ГЈЦ;

Особине ГЈЦ[уреди | уреди извор]

ГЈЦ спадају у биокомпатибилне материјале. Низак степен иритације Зубна пулпа објашњава се , с једне стране, брзим порастом пХ до неутралног,а са друге, висока молекулска тежина овог полимера онемогућава њену дифузију кроз дентинске каналиће. Поред ове,ГЈЦ поседују и низ других добрих особина. Наиме, хемијска веза његових ЦООХ група са калцијумом из тврдих зубних ткива обезбеђује адхезивност, способни су да ослобађају јоне флуора у околна ткива и пљувачку, и на крају не трпе значајније димензионалне промене при процесу везивања и стврдњавања цемента,што смањује појаву микропукотина на споју зуб-испун.

Поред добрих,ГЈЦ има и своје недостатке. Основни су недовољна механичка отпорност и осетљивост на дисбаланс воде. Неопходно их је заштитити у прва 24 часа.

Клиничка примена ГЈЦ[уреди | уреди извор]

ГЈЦ у стоматологији се користи:

  • За цементирање фиксних надокнада;
  • За подлагање кавитета и надокнаду изгубљеног дентина у склопу "сендвич технике";
  • Као дефинитивни испуни;
  • Као привремени испуни.

Примјена ГЈЦ као заливача[уреди | уреди извор]

Битне особине конвенционалних СИЦ-а је превенција настанка каријеса, као и способност адхезије за зубне структуре што је омогућило њихову употребу и за заливање фисура. Данас се, као материјали за заливање фисура, користе конвенционални цементи уз претходно кондиционирање глеђи и дентина. Иако неки аутори предлажу енамелопластику у циљу постизања боље ретенције, данас се зна да је адхезија уз претходно кондиционирање, довољна за осигуравање дуготрајност ових испуна. За кондиционирање се најчешће користе Цавитy цондитионер или Дентин цонтитионер .

Предности ГЈЦ-а за заливање фисура у односу на композитне смоле су сљедеће:

  1. Не захтијева идеално суво радно поље;
  2. Хемијска веза за глеђ;
  3. Минимална контракција и добра маргинална адаптација;
  4. Једноставна техника рада;
  5. Отпуштање реминерализацијских јона (калцијум, флуор, стронцијум...).

Примјена ГЈЦ-а за подлагање и надокнаду изгубљеног дентина[уреди | уреди извор]

Хибридни слој на споју цемента са дентином

Употреба ГЈЦ-а за премазивање и подлагање кавитетазаснива се на њиховој способности да се они хемијски вежу за дентин и глеђ те дуготрајно отпуштају флуориде. Тиме је минимизирана могућност настанка секундарног каријеса, уз стимулацију настанка секундарног или репараторног дентина. Примијењени на овај начин ГЈЦ-и пружају и термичку заштиту дентина односно пулпе. Могу се користити и испод амалгамских и испод композитних испуна. Уколико се цемент користи за надокнаду већих количина изгубљеног дентина, а затим се прекрива неким од дефинитивних рестауративних материјала, примијењена техника зове се „сандwицх“ техника „Сандwицх“ техника посебно је индикована код врло дубоких карозних лезија с великим губитком дентина или након ендодонтског третмана зуба. Такође се може примијенити у комбинацији с композитном смолом у ситуацијама када су цервикалне препрације II и V класе дубоко субгингивално. Разликују се двије технике рада које називамо „отворени“ или „затворени“ „сандwицх“ у зависности да ли је ГЈЦ у комуникацији с околним структурама (отворени) или је у потпуности прекривен композитним материјалом (затворени).

ГЈЦ на тржишту стоматолошких материјала[уреди | уреди извор]

Глас- јономер цементи у капсулисаном облику

ГЈЦ се могу наћи у два облика за употребу:

  1. Течност+прах;
  2. капсулисани облик

На тржишту стоматолошких материјала могу се наћи следећи препарати ГЈЦ:

1. ГЈЦ који се стврдњавају само ацидобазном реакцијом:

  • Фуји I, Фуји II, Фуји IX, Фуји ГП
  • Кетац фил, Кетац Цем, Кетац Молар
  • Схофу I, Схофу II, Схофу Басе, Схофу Линер
  • Рива селф цуре

2. ГЈЦ што се стврдњавају ацидобазном реакцијом и уз помоћ свјетла, које ту реакцију може убрзати:

  • Фуји VII

3. Ојачани металима и/или цермет ГЈЦ:

  • Кетац Силвер, Мирацле Миx, Цхелон Силвер

4. Смолом модификовани ГЈЦ:

  • Фуји Цем, Фуји Плус, Фуји Лининг ЛЦ, Фуји II ЛЦ
  • Пхотац фил, Пхотац Бонд, Витрабонд, Витремер
  • XР Иономер
  • РелyX Лутинг
  • Рива лигхт цуре

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Моунт ГЈ. Цлиницал перфоманце оф гласс-иономерс. 1998; 19: 573-9.
  2. Црисп С, Wилсон АД. Реацтионс ин Глас Иономер Цементс: V. Еффецт оф инцорпоратинг тартариц ацид ин тхе цемент лиqуид. Ј Дент Рес. 1976; 55(6): 1023- 31
  3. Wилсон АД, Кент БЕ, А неw транслуцент цемент фор дентистрy. Тхе гласс иономер цемент. Брит Дент Ј. 972; 132: 133-5.
  4. Алберс ХФ. Глас иономерс ин: Тоотх-Цолоред Ресторативес: Принциплес анд Тецхниqуес. БЦ Децкер Инц. 9тх едитион; Децембер 2001.
  5. Миллетт ДТ, МцЦабе ЈФ. Ортходонтиц бондинг wитх гласс иономер цемент - а ревиеw. Еур Ј Ортхо. 1996; 18: 385-99.
  6. http://www.slideshare.net/drabbasnaseem/glass-ionomer-cement-gic-science-of-dental-materials
  7. Лин А, МцИнтyире НС, Давидсон РД. Студиес он тхе адхесион оф гласс-иономер цементс то дентин. Ј Дент Рес. 1992 ; 71(11): 1836-41.
  8. Поwис ДР, Фоллерåс Т, Мерсон СА, Wилсон АД. Импровед адхесион оф а гласс иономер цемент то дентин анд енамел. Ј Дент Рес. 1982; 61(12): 1416-22.
  9. http://www.slideshare.net/jagadeeshkodithyala/glass-ionomer-cement-and-its-recent-advances?related=1