Aluminijum fluorid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Aluminijum fluorid
Aluminium trifluoride crystal structure
FeF3structure.jpg
Nazivi
Drugi nazivi
Aluminijum(III) fluorid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.137
RTECS BD0725000
Svojstva
AlF3
Molarna masa 83,9767 g/mol (anhidrat)
101.022 g/mol (monohidrat)
138.023 (trihidrat)
Agregatno stanje bela, kristalna materija
bezbojna
Gustina 2,88 g/cm (anhidrat)
2.1 g/cm3 (monohidrat)
1.914 g/cm3 (trihidrat)
Tačka topljenja 1291 °C (anhidrat)
0,56 g/100 mL (0 °C)
0.67 g/100 mL (20 °C)
1.72 g/100 mL (100 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Romboedarska, hR24
Kristalografska grupa R-3c, No. 167
Opasnosti
R-oznake -
S-oznake -
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Aluminijum fluorid (AlF3) je neorgansko jedinjenje koje se koristi u proizvodnji aluminijuma. Ova bezbojna čvrsta materija se javlja u prirodi.[3]

Proizvodnja i pojava[уреди]

Najveći deo aluminijum fluorida se proizvodi tretmanom alumine sa heksafluorosilikatnom kiselinom:

H2SiF6 + Al2O3 → 2 AlF3 + SiO2 + H2O

Alternativno, on se proizvodi termalnim razlaganjem amonijum heksafluoroaluminata.[4] U malim razmerama u laboriatoriji se AlF3 takođe može pripremiti tretiranjem aluminijum hidroksida ili metala aluminijuma sa HF.

Aluminijum fluorid trihidrat se nalazi u prirodi u retkom mineralu rozenbergitu.

Literatura[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  4. J. Aigueperse, P. Mollard, D. Devilliers, M. Chemla, R. Faron, R. Romano, J. P. Cuer, “Fluorine Compounds, Inorganic” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. DOI:10.1002/14356007.a11_307

Spoljašnje veze[уреди]