Глежањска кост

С Википедије, слободне енциклопедије
Глежањска кост
Блаусен 0411 ФоотАнатомy.пнг
Анатомија десног стопала
Субталар Јоинт.ПНГ
Субталарни зглоб, гледан из угла између бочног и фронталног дела.
Детаљи
ЛатинскиОс талус, Астрагалус
Показатељи
Грејова анатомијап.266
ТАА02.5.10.001
ФМА9708
Анатомска терминологија

Глежањска кост или скочна кост (лат. талус) је парна кост ножја, неправилног облика, која повезује кости потколенице са скелетом стопала, и једна је од групних костију стопала познатих као тарзус (тарсус). Чини доњи део скочног зглоба, преко зглобљавања са бочним и медијалним глежањским додацима две кости потколенице (цеванице и лисне кост). У оквиру тарзуса, зглобљава се са петном кости, испод чунасте, а испред глежањскопетночунастог зглоба. Овако настао зглоб, целу тежину тела преноси на стопало.[1][2][3][4]

Глежањска кост је, по величини, друга од глежањских костију, иједна од костију у људском телу са највећим уделом површине која је прекривена зглобном хрскавицом. Осим тога, она је необична по томе што има ретроградан доток крви (артеријска крв улази у кост на дисталном крају).

За разлику од већине костију, код људи нема мишића који се вежу за глежањску кост, због чега њен положај зависи од положају суедних костију.[5]

Анатомија[уреди | уреди извор]

Глежањска кост чини доњи део скочног зглоба (кост и потколенице, голенњаче и лисна кост чине горњи део скочног зглоба), и налази се изнад петне кости. Заједно, глежањска и петна кост формирају субталарни зглоб, који је важан за ходање, посебно на неравном терену.

Глежањска кост је главни спој између стопала и ноге, што помаже телу да пренесе тежину и силе притиска преко скочног зглоба. Прекривена је зглобном хрскавицом, белим клизавим материјалом који покрива све заједничке површине. Ова хрскавица омогућава глежањској кости да се глатко креће између суседних костију.

На глежањској кости, иако је неправилног облика, могу се уочити три анатомска дела, која се засебно описују, као глава, врат и тело.

Глава

Са предење стране на глежањској кости је њена глава (цапут тали), која има површину за зглобљавање са чунастом кости и нераван простор врата. Између тела и главе, има мале канале крвних судова.

Тело

Тело (цорпус тали) скочне кости има шест страна: горњу, спољашњу, унутрашњу, задњу, предњу и доњу, са поврђинама за зглобљавање. На својим вршној страни полуцилиндрична је троцхлеа тали,[6]окружена зглобном површином за два глежањска наставка. Клин је виљушкста структура, која сдржи три зглобљвајуће површине у стабилном споју, који осигурава стабилност глежањског зглоба. Међутим, будући да је троцхлеа шира наприд него на позади (око 5-6  мм) стабилност у зглобу варира према положају стопала.

На доњој страни глежањске кост су три зглобне површине које служе за зглобљавање са петном кости, и неколико различито развијених зглобних површина за артикулацију са лигаментима.

Са ногом у леђној флексији (прсти повучени према горе) зглобни лигаменти одржавају истезање, које даје стабилност зглоба али уз стопало које је табански савијено (као кад се стоји на прстима) мања ширина троцхлеа узрокује смањење стабилности.

Врат

Врат (цоллум тали) је између „тела" талуса, које се налази испод тибије, и „главе", која се налази у подножју.

Галерија[уреди | уреди извор]

Видети још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цампбелл Н. А.; et al. (2008). Биологy. 8тх Ед. Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7. 
  2. ^ Софраџија А., Шољан D., Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-686-6. 
  3. ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. (2002). Биологија 2. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-222-6. 
  4. ^ Корене З., Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (2001). Биологија 8. Сарајево: Свјетлост. ИСБН 978-9958-10-396-4. 
  5. ^ Бојсен-Мøллер, Финн; Симонсен, Ерик Б.; Транум-Јенсен, Јøрген (2001). Бевæгеаппаратетс анатоми [Анатомy оф тхе Лоцомотиве Аппаратус] (на језику: Данисх) (12тх изд.). стр. 301. ИСБН 978-87-628-0307-7. 
  6. ^ Лее Ф. Рогерс (1992) Радиологy оф скелетал траума - Волуме 2 п.1463

Литература[уреди | уреди извор]

  • Платзер, Wернер (2004). Цолор Атлас оф Хуман Анатомy, Вол. 1: Лоцомотор Сyстем (5тх изд.). Тхиеме Медицал Публисхерс. ИСБН 978-3-13-533305-2. 
  • Тхиеме Атлас оф Анатомy: Генерал Анатомy анд Мусцулоскелетал Сyстем. Тхиеме. 2006. ИСБН 978-1-58890-419-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]