Граматички члан

С Википедије, слободне енциклопедије
Члан у европским језицима
  неодређени и одређени члан
  само одређени члан
  неодређени члан, а одређени као наставак
  само одређени члан као наставак
  без чланова

Члан је врста ријечи или морфолошки елемент који у неким језицима означава одређеност именице.

Многи језици немају чланове (нпр. српски, хрватски, латински, јапански). Неки језици имају чланове, али их ријетко користе (нпр. свахили).

Члан у другим језицима[уреди | уреди извор]

Језици који имају чланове могу их користити на сљедеће начине:

  • Одређени члан означава одређени предмет или особу (нпр. енглески the, француски le, мађарски a/az, немачки дер/дие/дас).
  • Неодређени члан означава да се ради о било којем предмету неке врсте (нпр. енглески a/an, француски un, мађарски egy, немачки еин/еине).
  • Партитивни члан означава количину (нпр. француски du).

Неки језици користе само одређени члан (велшки). У појединим језицима одређени члан не може доћи испред личног имена (енглески, њемачки), а у некима може (португалски).

У неким језицима члан је наставак који се додаје на ријеч:

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kroeger, Paul (2005). Analyzing Grammar: An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. pp. 35. ISBN 978-0-521-01653-7.
  • Robins, R. H. (1989). General Linguistics. 4th ed. London: Longman.