Граматички члан
Члан је врста ријечи или морфолошки елемент који у неким језицима означава одређеност именице.
Многи језици немају чланове (нпр. српски, хрватски, латински, јапански). Неки језици имају чланове, али их ријетко користе (нпр. свахили).
Члан у другим језицима[уреди | уреди извор]
Језици који имају чланове могу их користити на сљедеће начине:
- Одређени члан означава одређени предмет или особу (нпр. енглески the, француски le, мађарски a/az, немачки дер/дие/дас).
- Неодређени члан означава да се ради о било којем предмету неке врсте (нпр. енглески a/an, француски un, мађарски egy, немачки еин/еине).
- Партитивни члан означава количину (нпр. француски du).
Неки језици користе само одређени члан (велшки). У појединим језицима одређени члан не може доћи испред личног имена (енглески, њемачки), а у некима може (португалски).
У неким језицима члан је наставак који се додаје на ријеч:
- у бугарском: стол - столът
- у шведском: fisk - fisken
- у македонском: дрво - дрвото, дрвово, дрвоно
- у румунском: lemn 'дрво' - lemnul
Литература[уреди | уреди извор]
- Kroeger, Paul (2005). Analyzing Grammar: An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. pp. 35. ISBN 978-0-521-01653-7.
- Robins, R. H. (1989). General Linguistics. 4th ed. London: Longman.