Свахили

Из Википедије, слободне енциклопедије
Распрострањеност Свахили језика

Свахили или Кисвахили је језик из Банту групе који се говори у источној Африци. Ово је аутохтони афрички језик који има највећи број говорника. Као званични језик је заступљен у четири државе, док се његови говорници налазе и у суседним државама и представља лингва франка за овај део Африке.

Историја језика[уреди]

Археолошки трагови свахили језика сежу 1200-1300 година у прошлост.[1] Као трговачки језик на источноафричкој обали Индијског океана локалним црначким становништво је долазило у контакт су арапским, персијским и индијским трговцима. Може се рећи да је нови језик настао када су говорници првобитног банту језика у приморју прихватили многе речи из арапског језика. Основа граматике и речника свахилија су банту, а многе речи потичу из арапског. Процењује се да је једна трећина свахили речи арапског порекла. Поред арапског језика су такође присутни утицаји из фарсија, хиндија и португалског, а током двадесетог века много речи је прихваћено из енглеског. Вековима је коришћено арапско писмо. Први речник и граматику је 1848. године саставио др Лудвиг Крапф у Момбаси[2]. Од 19. века, језик је почео да се шири из приобаља у унутрашњост континента путем трговине. На конференцији одржаној у јуну 1928. године за основу свахилија је узет дијалект са Занзибара. Свахили је једини изворни афрички језик који је радни језик Афричке уније.

Говорници[уреди]

Процене броја говорника свахили језика варирају. Као матерњи језик свахили користи између 7 и 10 милиона говорника, а као други језик око сто милиона[3]. Број говорника расте, јер је језик распрострањен као језик споразумевања у областима где су као матерњи присутни мањи језици. Државе у којима су присутни говорници Свахилија су Танзанија, Кенија, Уганда, ДР Конго, Руанда, Бурунди, Мозамбик, Замбија, Малави, Сомалија и Коморска острва.

Званични језик[уреди]

Свахили је званични језик у следећим државама:

  • Танзанија: национални језик, језик државне управе и суда; примењује се широм земље, у црквама и џамијама, на радију, телевизији и у штампи.
  • Кенија: иако је свахили службени језик, у администрацији се користи енглески; свахили је први језик комуникације међу људима који се сусрећу ван области где се говори само један племенски језик, али не и језик наставе у школама; језик који се користи од стране полиције и војске, у црквама, језик града, постоје само једне новине на свахилију (Taifa Leo), као и део телевизијског програма. Језик се често меша са енглеским и локалним језицима. Према Уставу Кеније из 2010. године свахили и енглески су подједнако заступљени као званични језици, док свахили има статус националног језика.[4][5]
  • Уганда: иако свахили у Уганди није аутохтони језик он је од 2005. године поново добио тај статус који је имао до 1995. године. Првобитно је свахили добио статус званичног језика за врема владавине Иди Амина, али је тај статус изгубио због противљења народа Баганда чији језик луганда има највећи број говорника у држави. Језик луганда ипак није постао званични језик јер су се говорници других језика у Уганди томе противили.
  • Демократска Република Конго: Свахили је један од четири национална језика и језик војске на истоку земље. Преовладава међу особљем у рудницима Катанга.

Институције које промовишу свахили[уреди]

Развијање и јачање институција као што су Свахили Институт за истраживања на Универзитету у Дар ес Саламу као и изучавања на другим универзитетима у Кенији и Уганди имају за циљ промоцију свахили језика. У Танзанији постоји Савет за свахили (BAKITA - Baraza la Kiswahili la Taifa) основан 1967. године, у Кенији Национални савет за свахили у (CHAKITA - Chama cha Kiswahili cha Taifa) основан 1998. године, а са представницима из Уганде се припрема оснивање Савета за свахили у источној Африци (BAKAMA - Baraza la Kiswahili la Afrika Mashariki).

Карактеристике[уреди]

Према структури и речнику свахили се разликује од осталих банту језика, али дели са њима више заједничког него са другим језицима из којих потиче као што су арапски, персијски и индијски језик. Учешће речи арапског порекла се процењује на 40%. Ипак, лингвисти се слажу да је утицај лексике арапског релативно нов и да већина утицаја датира из и 19. века. Свахили, као и други банту језици, користи класе именица. Традиционално у банту језицима постоје 22 класе, док их је у свахилију 16.

класа семантика префикс једнина превод множина превод
1, 2 људи m-/mu-, wa- mtu особа watu особе
3, 4 дрвеће, природа m-/mu-, mi- mti дрво miti дрвеће
5, 6 групе, аугментативи Ø/ji-, ma- jicho око macho очи
7, 8 предмети, деминутиви ki-, vi- kisu нож visu ножеви
9, 10 животиње, позајмице, остало Ø/n-, Ø/n- ndoto сан ndoto снови
11, 12 распростирање u-, Ø/n- ua ограда, двориште nyua ограде
14 апстракција u- utoto детињство

Извори[уреди]

  1. Cristopher, Ehret. History and the Testimony of Language. University of California Press. Berkley and Los Angeles. 2011. ISBN 978-0-520-26204-1 ((en))
  2. Catherine Griefenow-Mewis. J. L. Krapf and his Role in Researching and Describing East-African Languages. AAP 47 (1996). p. 161-171. ISSN 1614-2373 ((en))
  3. Irele, Abiola and Biodun Jeyifo. The Oxford encyclopedia of African thought, Volume 1. Oxford University Press US. New York City. 2010. ISBN 0-19-533473-6 ((en))
  4. Устав Кеније из 2010. године [1] стр. 14. члан 7. ((en))
  5. Устав Кеније из 2010. године [2] члан 7. ((en))

Литература[уреди]

  • Ashton, E. O. 1944. Swahili Grammar (Including Intonation). London: Longmans.
  • Hinnebusch, T. J. 1979. "Swahili". Katika: T. Shopen (mhariri) Languages and Their Status, uk. 209-293. Cambridge, Massachusetts: Winthrop.
  • Hinnebusch, T. J., and S. M. Mirza. 1979. Kiswahili: Msingi wa Kusema, Kusoma na Kuandika. Lanham, MD: University Press of America.
  • Nurse, D. and Hinnebusch, T. J. 1993. Swahili and Sabaki: A Linguistic History. Berkeley and Los Angeles: University of California Press.
  • Ohly, Rajmund, Warsaw: Wydawnictwa Uniwersytetu warszawskiego,
    • Język suahili,
      • Ⅰ. Zarys gramatyki ⅠⅠ. Wybór tekstów, 1969 ;
      • Teksty suahili w piśmie arabskim wraz z ćwiczeniami i wprowadzeniem metodologicznym, 1972,
    • Literatura suahili, 1972.
  • Ohly, R., Kraska-Szlenk, I., and Podobińska, Z., Język suahili, Warsaw: Wydawnictwo Akademickie Dialog, 1998.
  • Wald, B. 1987. "Swahili and the Bantu Languages". Katika: B. Comrie (mhariri) The World's Major Languages, uk. 991-1014. New York: Oxford University Press.
  • Whiteley, W. 1969. Swahili: The Rise of a National Language. London: Methuen.
  • Zawawi, S. 1971. Kiswahili Kwa Kitendo: An Introductory Course. New York: Harper & Row.

Спољашње везе[уреди]