Ханка Палдум

Ханка Палдум
Ханка Палдум
Лични подаци
Датум рођења	28. април 1956. (67 год.)
Место рођења	Чајниче, НР БиХ, ФНР Југославија,
Занимање	певачица
Музички рад
Активни период	1973—данас
Жанр	фолк, севдалинке
Инструмент	вокал
Издавачка кућа	Сарајево Диск, Југодиск, Дискотон, Hayat Production
Остало
Веб-сајт	www.hanka-paldum.com

Ханка Палдум (Чајниче, 28. април 1956) босанскохерцеговачка је певачица.

Почеци[уреди | уреди извор]

Када је имала седам година, са породицом се преселила у Сарајево. У основној школи је често наступала као солиста на школским приредбама, певајући севдалинке. Са 18 година пријавила се и прошла на аудицији Радио Сарајева, где је направила прве снимке. Победа на фестивалу аматера певача „Певајмо дану младости” донела јој је снимање прве сингл плоче.

Каријера[уреди | уреди извор]

Већу пажњу јавности привукла је песмом Вољела сам очи невјерне која је постала велики хит у тадашњој Југославији. Недуго након тога наступила је на Илиџанском фестивалу са пјесмом Ја те пјесмом зовем коју је посветила свом дечку, Мурадифу Бркићу који се налазио на одслужењу војног рока.

Године 1976. удала се за Бркића, а затим је као гост наступала на југословенској турнеји Мехе Пузића. Са супругом је основала дискографску кућу „Сарајево Диск” за коју је снимала група Ватрени пољубац и тада је упознала вођу тог рок састава Милића Вукашиновића. Нове стандарде у фолк музици направила је песмом Вољела сам, вољела, коју је компоновао Вукашиновић, спајајући два различита музичка правца — фолк и рок. Песма је постала огроман хит, а убрзо је изашао њен први албум Чежња. Музичким критичарима је било неприхватљиво убацивање рок елемената у народну музику, али публици се албум допао и оборио све рекорде продаваности, а многе песме у фолк-рок маниру привукле су и оне који нису раније слушали народну музику. Песма Црне косе издваја се као највећи хит са тог албума, а Ханка је добила награду Оскар популарности за певачицу године. Први солистички концерт је одржала у Београду, у Дому синдиката, одакле је кренула на велику југословенску турнеју. Наставила је сарадњу са Милићем Вукашиновићем који је аутор свих песама на њеном другом албуму Сањам, који се појавио у продаји средином 1982. године. Албум је продат у тиражу преко милион и по примерака, а највећи хит са тог албума постала је песма Ја те волим. Уследила је турнеја широм Југославије и наступи на фестивалима „МЕСАМ” и „Илиџа” и поново награда Оскар популарности, овај пут за албум године.

Задивљене њеним успехом, музичке продукцијске куће су почеле да се утркују за објављивање њеног новог албума. Она је прихватила понуду београдске куће Југодиск, а за тај трансфер из једне у другу продукцијску кућу је потписала највећи естрадни новчани уговор у СФРЈ. Југодиск је издао албум Добро дошли пријатељи на којем је поново комплетан аутор музике и текста Милић Вукашиновић. Уследио је наступ на МЕСАМ-у са песмом „Памтим још“ и албум Теби љубави. Са новим албум ишао је и нови имиџ који је доста подсећао на Ким Вајлд.

Године 1985. почела је сарадњу са оркестром Јужни ветар и снимила албум Нема кајања на којем је доминирао чист фолк звук уз хармонику као главни музички инструмент. Композитор већине песама је Миодраг Илић. Сарадњу са Милићем Вукашиновићем је обновила 1986. године када је однела победу на фестивалу Вогошћа са песмом Болно срце и издала истоимени албум. На том албуму уврстила је севдалинку Сјећаш ли се дјево бајна уз пратњу познатог хармоникаша Милорада Тодоровића. Уследили су мање успешни албуми Гдје си душо и Кани сузо издајице.

Наступом на МЕСАМ-у 1990. године најавила је нови албум Вјетрови туге који је изашао за Дискотон, са којег се издвојила истоимена нумера као и песма Са, Са, Сарајево. ТВ Сарајево је снимило музичке спотове за све песме са тог албума. 1991. године је добила позив од редитеља Бењамина Филиповића да се појави у филму Празник у Сарајеву.

У априлу 1992. године у Сарајеву појавила се пред скупштином на грађанском протесту против рата. Ратне године провела је у опкољеном Сарајеву, а 1993. била је у жирију избора за мис опкољеног Сарајева. По завршетку рата, 1996. године одржала је солистички концерт у дворани Ватрослав Лисински у Загребу. Двадесетогодишњицу свог рада обележила је 1999. низом концерата у дворани „Босанског културног центра” у Сарајеву, а исте те године је издала албум Нек’ је од срца на којем су аутори песама Хари Варешановић, Алка Вуица, Амир Казић Лео и други. Највећи хитови са тог албума су песме Свака ријека мору стићи ће и Црни снијег, дует са Харијем Варешановићем.

Албум Џанум је изашао 2001. године, а објавила га је и за подручје Србије. Године 2003. је изашао албум С ким си такав си, а 2004. је добила Захвалницу града Сарајева за лично залагање и допринос у области културе града. У новембру исте године је одржала солистички концерт у сарајевској Зетри. Крајем 2006. објавила је албум Жена као жена на којем се може уочити доста гитарских елемената. Један од аутора на том албуму је и Милић Вукашиновић.

Фестивали[уреди | уреди извор]

1974. Илиџа — Врбас
1975. Илиџа — Ја те пјесмом зовем
1975. Југословенски фестивал Париз — Живим за нас двоје
1977. Илиџа — Све је прошло као пјесма
1979. Илиџа — Одрећу се и сребра и злата
1981. Илиџа — Чежња
1984. МЕСАМ — Памтим још
1986. Вогошћа, Сарајево — Болно срце, победничка песма
1987. Илиџа — Не куни га мајко, друга награда стручног жирија
1987. Илиџа — Гледала сам са прозора (Вече посвећено композитору Јози Пенави)
1987. Вогошћа, Сарајево — Авлије, авлије
1988. Вогошћа, Сарајево — Да сам те мање вољела
1989. Вогошћа, Сарајево — Вјетрови туге, прва награда публике, стручног жирија и новинара
1990. Вогошћа, Сарајево — Поклони ми ноћас душу, трећа награда публике
1991. МЕСАМ — Вјетрови туге
2006. Бихаћ - Ја немам снаге (дует са Дон Алмиром, вече забавне музике), прва награда публике
2009. Бихаћ — Одеш ли (Вече народне музике)
2011. Златне жице Славоније, Пожега — Што свака жена сања (дует са Хари Мата Харијем)
2013. Златне жице Славоније, Пожега — Златне жице
2018. Илиџа — Пјесма великанима (Вече великана народне музике)
2018. Етнофест, Неум — Нисам те заборавио, нисам те заборавила (дует са Иваном Мартићем)
2019. Илиџа — Једна си једина (Вече великана народне музике)
2019. Зеница самер фест — солистички наступ
2020. Илиџа — Љубав свих времена (Вече великана народне музике)
2020. Фестивал севдалинке ТК, Тузла — Заплакала шећер Ђула / Памтим још (Гошћа ревијалне вечери фестивала)
2021. Фестивал севдалинке Севдалинко, у срцу те носим, Тузла — Ја те пјесмом зовем / Теби, мајко, мисли лете (Ревијално вече фестивала)
2022. Севдах фест, Бихаћ — Нико као мајка
2022. Фестивал севдалинке Севдалинко, у срцу те носим, Тузла — Покрај пута родила јабука / Ко ти, кћери, покида ђердане (Ревијално вече фестивала)
2023. Илиџа — Памтим још / Ја те пјесмом зовем, ревијално вече фестивала

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Ханка Палдум је снимила је мноштво песама за архив Радио Сарајева, од којих је најпознатија њена интерпретација песме Стаде се цвијеће росом китити. Она се у Босни и Херцеговини данас сматра краљицом севдаха. Велики је пријатељ била са покојним Мехом Пузићем, са којим је и снимила познату дуетску песму Хајде душо да ашикујемо. Имала је кућу у београдском насељу, Бежанијска коса коју је продала крајем 1990-их. Годинама живи у својој кући која се налази у самом центру Сарајева, близу Сарајевске пиваре.