Ханс Гуде

С Википедије, слободне енциклопедије
Ханс Фредрик Гуде
Лични подаци
Датум рођења13. март 1825.
Место рођењаКристијанија (Осло), Унија Норвешке и Шведске
Датум смрти17. август 1903.
Место смртиБерлин, Немачко царство

Ханс Фредрик Гуде (13. март 1825[1] — 17. август 1903)[2] био је норвешки сликар националног романтизма и сматра се једним од најбољих норвешких пејзажиста.[3][4]

Гудеову каријеру није обележила револуција и велике промене које је донела већ стабилан напредак који споро реагује на трендове у уметничком свету.[3] Гудеови рани радови представљају идиличне норвешке пределе са романтичним а опет и реалистичним погледом на своју земљу.[3] Око 1860. почиње да слика и морске пределе и предмете.[4] У почетку је имао проблема са цртањем људских фигура тако да му је Адолф Тидеманд помагао при изради неких дела.[3][5]

Гуде је провео 45 година као професро уметности и као такав имао значајну улогу у развоју норвешке уметности кроз три генерације којима је био ментор.[3][4] Норвешки студенти су га ценили и ишли где год би он предавао.

Гуде је вишеструко награђиван за свој рад а био је и почасни члан неколико академија уметности.[3][5][6][7] Он је отац сликара Нилса Гудеа.

Почеци[уреди | уреди извор]

Гуде је рођен у Ослу 1825. године као син судије Ове Гудеа и Марије Елизабет Брант.[2][3][4]

Своју уметничку каријеру започиње приватним часовима код Јоханес Флинтоа, а од 1838. иде на његове вечерње часове у Краљевској школи цртања у Осло.[3] на јесен 1841. Јохан Себастијан Велхавен је предложио да се млади Гуде пошаље у Дизелдорф на даље усавршавања у уметности.[3][4]

Академија уметности у Дизелдорфу[уреди | уреди извор]

На Академији уметности у Дизелдорфу је срео Јохан Вилхелм Ширмера — професора сликања предела — који га је саветовао да одустане од својих амбиција да постане сликар и да се врати редовним студијама одк не буде прекасно.[3] Академија је одбила да га прими али је Гуде привукао пажњу Андреас Ахенбаха који му је давао приватне часове.[3][4]

Студентски дани[уреди | уреди извор]

Бридал Процессион он тхе Хардангерфјорд, бy Адолпх Тидеманд анд Ханс Гуде

Гуде је на јесен 1842. године коначно примљен на Академију и ту се придружио Ширмеровом курсу сликања пејзажа где је јако брзо напредовао.[3][4] То је тада био новоуведени курс 1839. године, као пандан у то време престижнијем сликању фигура људског тела. На крају првог семестра, Гудеов перформанс је проглашен добрим а он описан као талентован.[3] да би у студентској књижици 1843/44 он био једни у класи од 12 за кога је писало да је врло талентован.[3]

Гуде је био на Академији до 1844, када је отишао за Осло.[1][4] 25. јула 1850. Гуде је оженио Бетси Шарлот Јулиан Анкер (1830–1912), ћерку генерала Ерика Анкера.[1]

Професорски дани[уреди | уреди извор]

Године 1854. Гуде је именован за професора пејзажног сликарства на Академији и тако заменио свог професора.[3][4][8] Са својим 29 година је постао најмлађи професор на Академији.[3] Његово постављање је донекле било и политичка одлука због конфликта који је владао међу другим кандидатима. Предавао је шест сати курс, два сата рада у канцеларији, био ментор са другим професорима али и присуствовао састанцима колектива.[3] 1857. Гуде подноси оставку, наводећи приватне разлоге и пољуљано здравствено стање, иако у својим мемоарима као разлог наводи супротстављеност двоје ученика.[3] Његова професура је била слабо плаћена и на дну листе осталих плата на Академији и Гуде је био један од неколико професора којима је повишица одбијена 1855.[3] Гуде је боље третиран од стране Академије када је најавио оставку и требало му је целих пет година да напусти Дизелдорф.[3] Након тога се преселио у Велс где се посветио сликању.

Школа уметности у Бадену[уреди | уреди извор]

У децембру 1863, Гуде је добио понуду и прихватио професуру на Школи уметности у Баден у Карлсрухе, где је опет наследио свог професора и напустио Велс.[3][4] Ту је наставио да репордукује пејзаже које је посматрао, стил који је преносио и на своје студенте.[3][4] Ту је провео 6 година док се није пребацио на Академију уметности у Берлин.[3] Пензионисао се 1901. године.[3][4] Умро је у Берлину две године касније.[2][3][4]

Дела[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Лист оф паинтингс бy Ханс Гуде
  • Ландсцапе Студy фром Вåгå, 1846
    Ландсцапе Студy фром Вåгå, 1846
  • Тессефоссен I Вага I Миддагсбелyснинг, 1848
    Тессефоссен I Вага I Миддагсбелyснинг, 1848
  • Хардангер фјорд
    Хардангер фјорд
  • Ундер екетреет ор Ундер тхе Оак (1858)
    Ундер екетреет ор Ундер тхе Оак (1858)
  • Спиннкустен лäнгс Сöрландскустен (1872)
    Спиннкустен лäнгс Сöрландскустен (1872)
  • Хвиле пå стиен ор Рестинг он тхе патх (1878)
    Хвиле пå стиен ор Рестинг он тхе патх (1878)
  • Фискер фра Рüген, ор Фисхермен фром Рüген, (1882).
    Фискер фра Рüген, ор Фисхермен фром Рüген, (1882).
  • Фисхермен Ханс Гуде анд Адолпх Тидеманд
    Фисхермен Ханс Гуде анд Адолпх Тидеманд
  • Хøифјелл, 1857
    Хøифјелл, 1857
  • Дамер и солскиннет ор Ладиес ин тхе сунсхине (1883)
    Дамер и солскиннет ор Ладиес ин тхе сунсхине (1883)
  • Каиен пå Фесте и нæр Мосс (1898)
    Каиен пå Фесте и нæр Мосс (1898)

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1852 — Златна медаља у Берлину[6]
  • 1855 — Медаља, Париз[6]
  • 1860 — Златна медаља у Берлину[6]
  • 1861 — Медаља, Париз[6]
  • 1867 — Медаља, Париз[6]
  • 1873 — Златна медаља у Бечу.
  • 1880 — Цлан Сената Берлинске академије уметности[3]
  • 1894 — Ореден Светог Олава[3][5]

Чланства у Академијама уметности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Хаверкамп & Гуде 1992, стр. 59
  2. ^ а б в Хаверкамп & Гуде 1992, стр. 60
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц Хаверкамп Натионал Романтицисм то Реалисм
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Миннеаполис Институте оф Артс Миррор оф Натуре
  5. ^ а б в г д ђ е ж з Wатерс & Хуттон 1879, стр. 317
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Цхамплин & Перкинс 1887, стр. 183
  7. ^ Wалкер 1877, стр. 105
  8. ^ Гуннарссон 1998. пп. 105.

Литература[уреди | уреди извор]

Ханс Гуде на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hans_Gude&oldid=27673212”