Хигрин
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(R)-1- (1-metilpirolidin- 2-il)- propan- 2-on
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.007.112 |
| КЕГГ[1] | |
| |
| Својства | |
| C8H15NO | |
| Моларна маса | 141,21 g/mol |
| Тачка кључања | 193-195 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Хигрин је пиролидински алкалоид, нађен првенствено у кокином лишћу (0,2%). Њега је приви изоловао Карл Либерман 1889, заједно са сродним једињењем кускохигрином, као алкалоид који се налази заједно са кокаином у коки. Екстраховани хигрин је жуто уље, које има оштар мирис и укус.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
Литература[уреди | уреди извор]
- Др. Аме Пицтет (1904). Тхе Вегетабле Алкалоидс. Wитх партицулар референце то тхеир цхемицал цонститутион. Лондон: Цхапман & Халл.
- „Хyгрине”. Wебстер'с Ревисед Унабридгед Дицтионарy (? изд.). 1913.
- „УСДА, АРС, Натионал Генетиц Ресоурцес Програм. Пхyтоцхемицал анд Етхноботаницал Датабасес.[Online Database] Натионал Гермпласм Ресоурцес Лабораторy, Белтсвилле, Марyланд.”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2005.
