Имидазолини
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
4,5-dihydro-1H-imidazole
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.007.273 |
| |
Својства | |
C3H6N2 | |
Моларна маса | 70,093 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Имидазолини ус азотна хетероциклична једињења са формулом C3H6N2, која су изведена из имидазола. Прстен садржи једну иминску везу. Угљеници на позицијам 4 и 5 су везани једноструком везом, уместо двоструке као што је то случај имидазола. Имидазолини су структурано сродни са гванидинима и амидинима.
Попут имидазола, имидазолин-базирана једињења су била кориштена као N-хетероциклични карбенски лиганди разних прелазних метала. Имидазолин је присутан у комерцијално доступном Грубсов катализатор друге генерације.
Биолошка улога[уреди | уреди извор]
Многи имидазолини су биолошки активни.[3] Већина био-активних деривата садржи супституент (арил ор алкил групу) на угљенику између два азотна центра. Нека од генеричких имена су оксиметазолин, ксилометазолин, тетрахидрозолин, и нафазолин.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ N. MacInnes and S. Duty (2004). „Locomotor effects of imidazoline I2-site-specific ligands and monoamine oxidase inhibitors in rats with a unilateral 6-hydroxydopamine lesion of the nigrostriatal pathway”. Br J Pharmacol. 143 (8): 952—959. PMC 1575965 . PMID 15545290. doi:10.1038/sj.bjp.0706019.