Азот

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Азот (област).
Азот,  7N
Liquid nitrogen dsc04496.jpg
Течни азот
Општа својства
Име, симбол азот, N
Азот у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)


N

P
угљениказоткисеоник
Атомски број (Z) 7
Група, блок група 15
(пниктогени)
, p-блок
Периода периода 2
Категорија   диатомски неметал
Рел. ат. маса (Ar) 14,0067 u
Ел. конфигурација [He]2s22p3
по љускама
2, 5
Физичка својства
Боја безбојан
Агрегатно стање гасовито
Тачка топљења 63,14 K
(−210,01 °C)
Тачка кључања 77,35 K
(−195,8 °C)
Густина 1,2506 kg/m3
Моларна запремина 13,54×10−3 m3/mol
Топлота фузије 0,72 kJ/mol
Топлота испаравања 2,7928 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 1040 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±3, 5, 4, 2
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 3,04 (Полинг)
3,07 (Олред)
Енергије јонизације 1: 1402,3 kJ/mol
2: 1402,3 kJ/mol
3: 1402,3 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 65 (56) pm
Ковалентни радијус 75 pm
Валсов радијус 155 pm
Кристална структура хексагонална
Хексагонална кристална структура за азот
Брзина звука 334 m/s (298,15 K)
Топл. водљивост 0,02598 W/(m·K)
референцеВикиподаци

Азот (N, лат. nitrogenium) је неметал VA групе.[1] Заступљеност на Земљи износи 0,0019 %. Стабилни изотопи су му 14N и 15N.[2] Азот сачињава 78% атмосфере.

Особине[уреди]

Азот се у слободном облику јавља у виду N2. У том молекулу 2 атома азота су везана троструком везом. Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Без мириса, није отрован, загушљив је. Под нормалним технолошким условима понаша се као инертан гас. Прелази у течно стање на -195 °C (1,013 бара).

Једињења[уреди]

Азот улази у састав многих једињења као што су на пример: амонијак, азотна киселина, нитрати, нитрити као и у многа важна органска једињења. Неопходан је за живот на Земљи. Улази у састав биочестица као што су аминокиселине, нуклеинске киселине...

Примена[уреди]

  • Као инертан гас у металургији, хемијској индустрији, индустрији хране и пољопривреди
  • За транспорт агресивних материја
  • У течном агрегатном стању за брзо хлађење у индустрији, производњи хране, медицини и ветерини, у научнотехничким истраживањима.
  • За регулисање калоричне вредности горивих гасова
  • За синтезне смесе у хемијској индустрији

Начин производње и испоруке[уреди]

  • Добија се ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185 °C.
  • У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника.
  • Такође се транспортује и складишти у течном стању у вакуумом изолованим транспортним цистернама и резервоарима на -195 °C

Поступак и материјали[уреди]

  • Употреба азота под притиском и течног азота подлежу посебним прописима и мерама заштите.
  • Дозвољена употреба већине материјала за гасовити азот. За течни азот неопходна примена аустенитних челика, легура бакра и алуминијума, тефлона ...

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]