Пређи на садржај

Ирина Роднина

С Википедије, слободне енциклопедије
Ирина Роднина
Ирина Роднина ин 2018
Ирина Роднина 2018. године
Име по рођењуИрина Константиновна Роднина
Датум рођења(1949-09-12)12. септембар 1949.
Место рођењаМосква, Руска СФСР
 Совјетски Савез
ПребивалиштеРусија
Држављанстворуско
Занимањеуметничка клизачица, политичар
Висина5' (152 цм)[1]

Ирина Константиновна Роднина (рус. Ирина Константиновна Роднина; рођена 12. септембар 1949) руски је политичар и бивша уметничка клизачица. Она је једина клизачица у пару која је победила на 10 узастопних Светских шампионата (1969–78) и која је освојила три узастопне Олимпијске златне медаље (1972, 1976, 1980). Она је изабрана у Државну думу на законодавним изборима 2007. године као члан партије Јединствена Русија председника Владимира Путина.[2] Као уметничка клизачица, првобитно се такмичила са Алексејем Улановом, а касније се удружила са Александром Зајцевим. Она је прва клизачица која је освојила олимпијске титуле са два различита партнера, а то је једино касније остварио и Артур Дмитриев.

Каријера у фигуративном клизању[уреди | уреди извор]

У својим предшколским годинама, Ирина Роднина је једанаест пута патила од упале плућа; одлучивши да је укључе у спортске активност, њени родитељи су је 1954. довели на њено прво клизалиште у дечјим парку Прјамиков у Москви.[3] Током средње школе, од своје 13 године,[4] она је тренирала у Спортској школи за децу и омладину ЦСКА на Лењинградском проспекту.[5]

До 1963. године Роднина је започела клизање са својим првим партнером Олегом Власовом, са тренерима Сонијом и Милан Валуном. Године 1964. њен тренер постао је Станислав Жук, који ју је упарио с Алексејем Улановом. Они су освојили четири узастопна светска и европска титуле. Роднина/Уланов пар је освојио своју прву светску титулу 1969. године, надмашивши Тамару Москвину/Алексеја Мишина. Они су победили на следећа две Светска првенства, 1970. и 1971. године, испред другопласираних Људмиле Смирнове/Андреја Сурајкина. Међутим, Уланов се заљубио у Смирнову, а пре Олимпијских игара 1972. године, пар је донео одлуку да заједно клизају следеће сезоне.[3] Роднина/Уланов се такмичили на Олимпијским играма 1972. године, где су освојили злато. Затим су се припремили за последње такмичење заједно, Светско првенство 1972. године. Док су заједно вежбали дан пре почетка такмичења, пар је имао несрећу на лифту и Роднина је завршила у болници са потресом мозга и интракранијалном хематомом.[3] Упркос несреће, имали су снажне представе у кратком програму, примивши неких 6.0с. У дугом програму Роднина је патила од несвестице и вртоглавице, али су успели да освоје своју четврту светску титулу. Уланов је каријеру наставио са Смирновом, док је Роднина размишљала о пензионисању.

У априлу 1972, њен тренер Станислав Жук предложио јој је да се удружи са младим клизачем из Лењинграда Александром Зајцевим, који је имао добру технику скока и брзо је учио елементе. Њихова музика се зауставила током њиховог кратког програма на Светском првенству 1973., вероватно због чешког радника који се светио за сузбијање Прашког пролећа.[3][6] Познати по интензивној концентрацији, завршили су програм у тишини, зарадивши овације и златну медаљу по завршетку,[7] испред Смирнове/Уланова, које су поново победили 1974. године.

Године 1974, Роднина/Зајцев су напустили Жука, са којим је радни однос постао напет,[3] ради обуке са Татјаном Тарасовом. Они су заједно освојили шест узастопних светских титула, као и седам европских златних медаља, а прву олимпијску титулу заједно освојили 1976. Роднина/Зајцев се нису такмичили у сезони 1978–79, јер је била трудна са њиховим сином, рођеним 23 Фебруар 1979.[3] Они су се вратили 1980. године да заједно освоје своју другу олимпијску титулу, а Роднину трећу. У узрасту од 30 година и 159 дана, постала је једна од најстаријих женских олимпијских првака у уметничком клизању. Они су се потом повукли из такмичарског клизања.

Током своје каријере Роднина се међународно такмичила за Совјетски Савез и представљала Спортско друштво оружаних снага на националном нивоу.[8] Са својим партнерима освојила је десет светских првенстава и три узастопне олимпијске медаље од 1971. до 1980. године, као и једанаест европских титула, што ју је учинило најуспешнијим клизачицом у историји клизачких парова.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Роднина је дипломирала на Централном институту за физичку културу. Њен први брак био је са Александром Зајцевим, са којим има истоименог сина, рођеног 1979. године.[3] Из свог другог брака са филмским продуцентом Леонидом Менковским, Роднина има ћерку Алиону Минковски, рођену 1986.[3] Тренутно је разведена.[9] Она је провела је низ година живећи у Сједињеним Државама, а потом се вратила у Русију.[9][10]

Твитерска контроверза[уреди | уреди извор]

Роднина је 13. септембра 2013. изазвала пометњу када је твитовала измењену фотографију председника САД Барака Обаме и његове породице, са Обаминим устима пуним хране и са фотошопираном бананом у првом плану слике.[11] Она је изјавила да практитује своје право на слободно изражавање,[12] док су критичари тврдили да даје расистичке коментаре о афроамеричком председнику.[13][11][14][15] Роднина је 10. фебруара 2014. на свом Твитеру тврдила да је њен налог био хакован у време објављивања увредљиве фотографије и извинила се због свог опхођења током афере.[16][17][18]

Резултати[уреди | уреди извор]

Са Улановим[уреди | уреди извор]

Догађај 1967–68 1968–69 1969–70 1970–71 1971–72
Зимска олимпијада 1.
Светски шампионат 1. 1. 1. 1.
Европски шампионат 5. 1. 1. 1. 1.
Совјетски шампионат 3. 3. 1. 1.
Награда Московских новости 1. 2. 1.

Са Заитсевим[уреди | уреди извор]

Догађај 1972–73 1973–74 1974–75 1975–76 1976–77 1977–78 1978–79 1979–80
Зимска олимпијада 1. 1.
Светски шампионат 1. 1. 1. 1. 1. 1.
Европски шампионат 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1.
Совјетски шампионат 1. 1. 1. 1.
Награда Московских новости 1.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ирина Роднина”. Спортс-референце. Архивирано из оригинала 21. 4. 2011. г. 
  2. ^ Wеир, Фред (5. 8. 2008). „Руссиа'с отхер Олyмпиц поwерхоусе – ин парлиамент”. Тхе Цхристиан Сциенце Монитор. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж Пусхкина, Оксана (3. 10. 2004). Ирина Константиновна Роднина [Ирина Константиновна Роднина]. пеоплес.ру (на језику: руски). Архивирано из оригинала 19. 1. 2003. г. Приступљено 23. 4. 2011. 
  4. ^ Малинин, Николаи (1. 12. 2006). Ирина Роднина: "Я не дачница, я москвичка" [I'м а Мосцовите]. арцхи.ру (на језику: руски). Архивирано из оригинала 19. 1. 2003. г. Приступљено 23. 4. 2011. 
  5. ^ скользящий путь. Коммерсант (на језику: руски). 20. 12. 2004. Архивирано из оригинала 19. 1. 2003. г. Приступљено 23. 4. 2011. 
  6. ^ Сребнитскаyа, Дариа (10. 9. 2009). Роднина – это эпоха [Роднина – ис ан ера]. Руссиан Неwс (на језику: руски). Архивирано из оригинала 19. 1. 2003. г. Приступљено 6. 5. 2011. 
  7. ^ Енцyцлопæдиа Британница: Ирина Роднина
  8. ^ Кхавин, Борис (1979). Все об олимпийских играх [Алл абоут Олyмпиц Гамес] (на језику: руски) (2нд изд.). Мосцоw: Физкултура и спорт. стр. 575. 
  9. ^ а б Лепесхкова, Светлана (25. 2. 2005). Я больше не хочу стремиться к вершинам. Дайте наконец пожить по-человечески [Ирина Роднина интервиеw]. гзт.ру (на језику: руски). пеоплес.ру. Архивирано из оригинала 19. 1. 2003. г. Приступљено 23. 4. 2011. 
  10. ^ Ванденко, Андреи (16. 12. 2005). Иду на вы! [Ирина Роднина интервиеw]. итоги.ру (на језику: руски). пеоплес.ру. Архивирано из оригинала 19. 1. 2003. г. Приступљено 23. 4. 2011. 
  11. ^ а б Wалкер, Схаун. „Руссиан МП'с Обама wитх банана пицтуре спаркс рацисм дебате”. Тхе Гуардиан. Приступљено 22. 9. 2013. 
  12. ^ „Свобода слова есть свобода! За свои комплексы сами и отвечайте!” [Фреедом оф спеецх ис фреедом оф спеецх! Иф yоу хаве иссуес ит'с yоур проблем!]. Тwиттер. 13. 9. 2013. 
  13. ^ Маx Седдон. „Руссиан Олyмпиц Цхампион Саyс Рацист Обама Пхото Wас Wорк Оф А Хацкер Wхен Ит Реаллy Пробаблy Wасн'т”. 
  14. ^ „Упроар овер Руссиан МП Ирина Роднина'с Обама банана пиц”. неwс.цом.ау. 15. 9. 2013. Архивирано из оригинала 26. 09. 2013. г. Приступљено 24. 05. 2020. 
  15. ^ „Ирина Роднина, Формер Руссиан Скатер Wхо Лит Олyмпиц Фламе, Тwеетед Рацист Обама Пхото”. Тхе Хуффингтон Пост. 14. 9. 2013. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. 
  16. ^ Росенберг, Стеве (11. 2. 2014). „Руссиан Олyмпиц фигуре скатер соррy фор Обама банана тwеет”. ББЦ Неwс. 
  17. ^ ИРИНА РОДНИНА ИЗВИНИЛАСЬ ЗА ИНЦИДЕНТ С ФОТОКОЛЛАЖЕМ СЕМЬИ БАРАКА ОБАМЫ [Ирина Роднина апологy] (на језику: руски). Ецхо оф Мосцоw. 
  18. ^ Ирина Роднина [ИРоднина] (10. 2. 2014). „И респецт тхе Обама фамилy анд апологизе фор нот цлеарлy статинг еарлиер тхат I дон'т суппорт тхе тwеетед пхото ор рацисм ин анy форм. (1/2)” (твит) — преко Twitter-а.  Ирина Роднина [ИРоднина] (10. 2. 2014). „Мy аццоунт wас хацкед анд I схоулд хаве схоwн беттер јудгемент ин мy инитиал респонсе анд хандлинг оф тхе евент. (2/2)” (твит) — преко Twitter-а. 

Литература[уреди | уреди извор]

А. Цхаиковскy (1977). Ирина Роднина. Хероес оф тхе Олyмпиц Гамес (на језику: руски). Мосцоw: Физкултура и спорт. Архивирано из оригинала 1. 1. 2007. г. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ирина Роднина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Irina_Rodnina&oldid=27676829”