Историја Гвајане
Записана историја Гвајане се може датирати од 1499, када је прва експедиција Алонса де Охеде стигла из Шпаније на реку Есекибо. Историја Гвајане обликована је учешћем многих националних и етничких група, као и колонијалном политиком Шпанаца, Француза, Холанђана[1] и Британаца. Побуне афричких робова 1763. и 1823. године биле су пресудни тренуци у историји нације. Африканци су били поробљени и превезени у Гвајану као робови; за разлику од тога, источни Индијанци су били најамни радници. Новију историју Гвајане нарочито карактерише борба за ослобађање од колонијалне владавине и дуготрајне последице колонијализма.
Дана 26. маја 1966. Гвајана је стекла независност од Британије.[2]
Преколонијална Гвајана и први контакти
[уреди | уреди извор]Први људи који су стигли до Гвајане дошли су из Азије, вероватно још пре 35.0000 година. Ови први становници били су номади који су полако мигрирали на југ у Централну и Јужну Америку. Иако су се у Америци касније појавиле велике цивилизације, структура америчког индијанског друштва у Гвајани остала је релативно једноставна. У време путовања Кристофора Колумба, становници Гвајане били су подељени у две групе, Араваци уз обалу и Кариби у унутрашњости. Једна од заоставштина староседилачких народа била је реч Гвајана, која се често користила за описивање региона који обухвата модерну Гвајану, као и Суринам (бившу Холандска Гвајана) и Француску Гвајану. Реч, која значи „земља вода”, је погодна с обзиром на мноштво река и потока на том подручју.
Историчари нагађају да су Араваци и Кариби формирани у унутрашњости Јужне Америке и да су мигрирали на север, прво у данашњу Гвајану, а потом на Карибска острва. Араваци, углавном култиватори, ловци и риболовци, мигрирали су на Карибска острва пре Кариба и настанили су се широм региона. Спокој Аравачког друштва пореметио је долазак ратоборних Кариба из јужноамеричке унутрашњости. Ратно понашање Кариба и њихова насилна миграција на север оставили су јасне трагове. До краја 15. века Кариби су заменили Араваке на острвима Малих Антила. Карибско насеље Малих Антила утицало је и на будући развој Гвајане. Шпански истраживачи и досељеници који су дошли након Колумба открили су да је Араваке лакше покорити него Карибе, који се жестоко борили да одрже своју независност. Овај жесток отпор, уз недостатак злата на Малим Антилима, допринео је шпанском стављању нагласка на освајања и насељавања Великих Антила и копна. Шпанци су уложили мало напора на консолидацији власти Шпаније на Малим Антилима (са изузетиком Тринидада) и Гвајанама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ЛАС ВЕГАС САНДС ЦОРП., а Невада цорпоратион, Плаинтифф, в. УКНОWН РЕГИСТРАНТС ОФ www.wн0000.цом, www.wн1111.цом, www.wн2222.цом, www.wн3333.цом, www.wн4444.цом, www.wн5555.цом, www.wн6666.цом, www.wн7777.цом, www.wн8888.цом, www.wн9999.цом, www.112211.цом, www.4456888.цом, www.4489888.цом, www.001148.цом, анд www.2289888.цом, Дефендантс.”. Гаминг Лаw Ревиеw анд Ецономицс. 20 (10): 859—868. децембар 2016. ИССН 1097-5349. дои:10.1089/глре.2016.201011.
- ^ „Индепенденце грантед то гуyана”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Далy, Вере Т. (1974). Тхе Макинг оф Гуyана. Мацмиллан. ИСБН 978-0-333-14482-4. Приступљено 7. 1. 2011.
- Далy, Вере Т. (1975). А Схорт Хисторy оф Тхе Гуyанесе Пеопле. Мацмиллан. ИСБН 978-0-333-18304-5. Приступљено 7. 1. 2011.
- Хопе, Кемпе Роналд (1985). Гуyана: Политицс анд Девелопмент ин ан Емергент Социалист Стате. Оаквилле, Онт: Мосаиц Пресс. ИСБН 0-88962-302-3. Приступљено 7. 1. 2011.
- Рéваугер, Цéциле (октобар 2008). Тхе Аболитион оф Славерy – Тхе Бритисх Дебате 1787–1840. Прессе Университаире де Франце. ИСБН 978-2-13-057110-0. Приступљено 7. 1. 2011.Спиннер, Тхомас Ј. (1984). А Политицал анд Социал Хисторy оф Гуyана, 1945–1983. Боулдер, Цоло: Wествиеw Пресс. ИСБН 0-86531-852-2. Приступљено 7. 1. 2011.
- Суед-Бадилло, Јалил, ур. (2003). Генерал Хисторy оф тхе Цариббеан: Волуме I: Аутоцхтхоноус Социетиес. Парис: УНЕСЦО. ИСБН 978-0-333-72453-8.
- Хенрy, Пагет; Стоне, Царл (1983). Тхе Неwер Цариббеан: Децолонизатион, Демоцрацy, анд Девелопмент. Волуме 4 оф Интер-Америцан политицс сериес. Пхиладелпхиа: Институте фор тхе Студy оф Хуман Иссуес. ИСБН 0-89727-049-5. Приступљено 7. 1. 2011.
- Дефорестатион. Wорлд Геограпхy. Цолумбус, Охио: МцГраw-Хилл/Гленцое, 2000. 202–204
- Фартхинг, Линда C.; Кохл, Бењамин Х. (2014). Ево'с Боливиа: Цонтинуитy анд Цханге. Аустин: Университy оф Теxас Пресс. ИСБН 978-0-292-75868-1.
- Хартен, Свен (2011). Тхе Рисе оф Ево Моралес анд тхе МАС. Лондон анд Неw Yорк: Зед Боокс. ИСБН 978-1-84813-523-9.
- Хенсел, Силке (2003). „Wас Тхере ан Аге оф Револутион ин Латин Америца?: Неw Литературе он Латин Америцан Индепенденце”. Латин Америцан Ресеарцх Ревиеw. 38 (3): 237—249.. онлине]
- Муñоз-Погоссиан, Бетилде (2008). Елецторал Рулес анд тхе Трансформатион оф Боливиан Политицс: Тхе Рисе оф Ево Моралес. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан. ИСБН 978-0-230-60819-1.
- Пхилип, Георге; Панизза, Францисцо (2011). Тхе Триумпх оф Политицс: Тхе Ретурн оф тхе Лефт ин Венезуела, Боливиа анд Ецуадор. Цамбридге: Политy Пресс. ИСБН 978-0-7456-4749-4.
- Схеил, D.; Wундер, С. (2002). „Тхе валуе оф тропицал форест то лоцал цоммунитиес: цомплицатионс, цавеатс, анд цаутионс” (ПДФ). Цонсерватион Ецологy. 6 (2): 9. дои:10.5751/ЕС-00458-060209. хдл:10535/2768.
- Сивак, Мартíн (2010). Ево Моралес: Тхе Еxтраординарy Рисе оф тхе Фирст Индигеноус Пресидент оф Боливиа. Неw Yорк: Палграве МацМиллан. ИСБН 978-0-230-62305-7.
- Урибе, Вицтор M. (1997). „Тхе Енигма оф Латин Америцан Индепенденце: Аналyсес оф тхе Ласт Тен Yеарс”. Латин Америцан Ресеарцх Ревиеw. 32 (1): 236—255. ЈСТОР 2504056. С2ЦИД 252750906. дои:10.1017/С0023879100037766.
- Wаде, Лиззие (2015). „Дронес анд сателлитес спот лост цивилизатионс ин унликелy плацес”. Сциенце. дои:10.1126/сциенце.ааа7864.
- Wеббер, Јеффреy Р. (2011). Фром Ребеллион то Реформ ин Боливиа: Цласс Струггле, Индигеноус Либератион, анд тхе Политицс оф Ево Моралес. Хаyмаркет Боокс. ИСБН 978-1-60846-106-6.
- Андерсон, Фред (2000). Тхе Цруцибле оф Wар. Неw Yорк: Кнопф. ИСБН 978-0375406423.
- Андерсон, Фред (2005). Тхе Wар Тхат Маде Америца. Неw Yорк: Викинг. ИСБН 978-0670034543.
- Баилyн, Бернард (2012). Тхе Барбароус Yеарс: Тхе Пеоплинг оф Бритисх Нортх Америца--Тхе Цонфлицт оф Цивилизатионс, 1600–1675. Кнопф.
- Блацк, Јеремy (2009). Тхе Wар оф 1812 ин тхе Аге оф Наполеон..
- Буцкнер, Пхиллип (2008). Цанада анд тхе Бритисх Емпире. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0199271641. Приступљено 22. 7. 2009.
- Цаннy, Ницхолас (1998). Тхе Оригинс оф Емпире: Бритисх Оверсеас Ентерприсе то тхе Цлосе оф тхе Севентеентх Центурy. Оxфорд Университy Пресс.
- Цхандлер, Ралпх Цларк (зима 1990). „Публиц Администратион Ундер тхе Артицлес оф Цонфедератион”. Публиц Администратион Qуартерлy. 13 (4): 433—450. ЈСТОР 40862257.
- Цлегг, Петер (2005). „Тхе УК Цариббеан Оверсеас Территориес”. Ур.: де Јонг, Ламмерт; Круијт, Дирк. Еxтендед Статехоод ин тхе Цариббеан. Розенберг Публисхерс. ИСБН 978-9051706864.
- Фергусон, Ниалл (2004). Емпире: Тхе Рисе анд Демисе оф тхе Бритисх Wорлд Ордер анд тхе Лессонс фор Глобал Поwер. Неw Yорк: Басиц Боокс. ИСБН 978-0465023295.
- Ферлинг, Јохн (2003). А Леап ин тхе Дарк: Тхе Струггле то Цреате тхе Америцан Републиц. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0195159240.
- Хорн, Јамес (2011). А Кингдом Странге: Тхе Бриеф анд Трагиц Хисторy оф тхе Лост Цолонy оф Роаноке. Пхиладелпхиа: Басиц Боок. ИСБН 978-0465024902.
- Келлеy, Нинетте; Требилцоцк, Мицхаел (2010). Тхе Макинг оф тхе Мосаиц (2нд ед.). Университy оф Торонто Пресс. ИСБН 978-0802095367.
- Книгхт, Франклин W.; Палмер, Цолин А. (1989). Тхе Модерн Цариббеан. Университy оф Нортх Царолина Пресс. ИСБН 978-0807818251.
- Јамес, Лаwренце (1997). Тхе Рисе анд Фалл оф тхе Бритисх Емпире. Ст. Мартин'с Гриффин. ИСБН 978-0312169855.
- Ллоyд, Тревор Оwен (1996). Тхе Бритисх Емпире 1558–1995. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0198731344.
- Мацаулаy, Тхомас (1848). Тхе Хисторy оф Енгланд фром тхе Аццессион оф Јамес тхе Сецонд. Пенгуин. ИСБН 978-0140431339.
- Магнуссон, Магнус (2003). Сцотланд: Тхе Сторy оф а Натион. Грове Пресс. ИСБН 978-0802139320. Приступљено 22. 7. 2009.
- Миддлекауфф, Роберт (2005). Тхе Глориоус Цаусе: тхе Америцан Револутион, 1763–1789. Оxфорд Университy Пресс.
- Портер, Андреw (1998). Тхе Нинетеентх Центурy, Тхе Оxфорд Хисторy оф тхе Бритисх Емпире Волуме III. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0199246786. Приступљено 22. 7. 2009.
- Рходес, Р.А.W.; Wанна, Јохн; Wеллер, Патрицк (2009). Цомпаринг Wестминстер. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0199563494.
- Рицхтер, Даниел (2011). Бефоре тхе Револутион : Америца'с анциент пастс. Цамбридге, Масс.: Белкнап Пресс.
- Смитх, Симон (1998). Бритисх Империалисм 1750–1970. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-3125806405. Приступљено 22. 7. 2009.
- Таyлор, Алан (2002). Америцан Цолониес: Тхе Сеттлинг оф Нортх Америца. Неw Yорк: Пенгуин Боокс. ИСБН 978-0142002100.
- Таyлор, Алан (2016). Америцан Револутионс: А Цонтинентал Хисторy, 1750-1804. W. W. Нортон & Цомпанy.
- Турпин, Цолин; Томкинс, Адам (2007). Бритисх говернмент анд тхе цонститутион (6тх ед.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521690294.
- Золберг, Аристиде Р (2006). А натион бy десигн: иммигратион полицy ин тхе фасхионинг оф Америца. Русселл Саге. ИСБН 978-0674022188.
- Брецхер, Франк W. Брецхер, Франк W. (17. 9. 1998). Лосинг а Цонтинент: Франце'с Нортх Америцан Полицy, 1753-1763. Блоомсбурy Ацадемиц. ИСБН 9780313307867. . Лосинг а Цонтинент: Франце'с Нортх Америцан Полицy, 1753-1763 (1998)
- Децхêне, Лоуисе Децхêне, Лоуисе (1992). Хабитантс анд Мерцхантс ин Севентеентх-Центурy Монтреал. МцГилл-Qуеен'с Пресс - МQУП. ИСБН 9780773506589.. Хабитантс анд Мерцхантс ин Севентеентх-Центурy Монтреал (2003)
- Еццлес, W. Ј. Тхе Цанадиан Фронтиер, 1534-1760 Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2012) (1983)
- Еццлес, W. Ј. Ессаyс он Неw Франце (1988)
- Еццлес, W.Ј. Тхе Френцх ин Нортх Америца, 1500-1783 (Фитзхенрy & Wхитесиде Лимитед, 1998.), а стандард сцхоларлy сурвеy
- Хавард, Гиллес, анд Цéциле Видал, "Макинг Неw Франце Неw Агаин: Френцх хисторианс редисцовер тхеир Америцан паст Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2009)," Цоммон-Плаце (Јулy 2007) в 7
- Хоффманн, Бењамин (2018). Постхумоус Америца. ИСБН 978-0-271-08007-9., транслатед бy Алан Ј. Сингерман, Пенн Стате УП
- Холброок, Сабра (1976), Тхе Френцх Фоундерс оф Нортх Америца анд Тхеир Херитаге, Неw Yорк: Атхенеум, ИСБН 978-0-689-30490-3
- Катз, Рон. Френцх Америца: Френцх Арцхитецтуре фром Цолониализатион то тхе Биртх оф а Натион. Едитионс Дидиер Миллет, 2004.
- МцДермотт, Јохн Францис (1965). Тхе Френцх ин тхе Миссиссиппи Валлеy. Университy оф Иллиноис Пресс.
- МцДермотт, Јохн Ф., ед. Френцхмен анд Френцх wаyс ин тхе Миссиссиппи Валлеy (1969)
- Марсхалл, Билл,ед. Франце анд тхе Америцас: Цултуре, Политицс, анд Хисторy (3 Вол 2005)
- Моогк, Петер Н (2000). Ла Ноувелле Франце: Тхе Макинг оф Френцх Цанада -А Цултурал Хисторy.. 340 пп.
- Трудел, Марцел (1973). Тхе Бегиннингс оф Неw Франце 1524-1663.
- Wхите, Сопхие (2013). Wилд Френцхмен анд Френцхифиед Индианс: Материал Цултуре анд Раце ин Цолониал Лоуисиана. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс.