Француска Гвајана
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Француска Гвајана Guyane française | |
|---|---|
| Главни град | Кајена |
| Службени језик | француски |
| Владавина | |
| Облик државе | француске прекоморске територије |
| — Председник | Рудолф Александер |
| Историја | |
| | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 83.534 km2 |
| Становништво | |
| — 2011.[1] | 237.549 (186) |
| — густина | 2,84 ст./km2 |
| Привреда | |
| Валута | евро |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC -3 |
| Интернет домен | .gf |
| Позивни број | +594 |
Француска Гвајана или Француска Гијана (фр. Guyane française, службено фр. Guyane) је прекоморски департман Републике Француске. Са површином од 86.504 km², највећи је француски департман и површином највећа територија Европске уније изван Европе. То је једина француска, а уједно и једина територија Европске уније у Јужној Америци. Екваторска шума покрива највећи део територије Француске Гвајане.
Службено име департмана у европским и француским круговима је Гвајана. Придев „француска“ се додаје још из колонијалних времена, кад су постојале три Гвајане: Британска Гвајана (данас Кооперативна Република Гвајана), Холандска Гвајана (данас Суринам) и Француска Гвајана.
Историја
[уреди | уреди извор]Географија
[уреди | уреди извор]Француска Гвајана има површину од 86.504 km². Атлантска обала је дуга 378 km, границу са Бразилом дужине 730 km чини река Ојапок, а граница са Суринамом је дуга 510 km.
Ова област обухвата део Гвајанских планина које покривају 1,5 милион км² на североистоку Јужне Америке. Геологију одликује велики број водопада. Највиши врх је Мон Белви де Инини на 850 m висине. Најважније реке су Марони (на граници са Суринамом), Синамари, Апруагу и Ојапок (на граници са Бразилом).
Француска Гвајана важи за највећу шумску област Француске и Европске уније. Тропском шумом је покривено 90% територије. Највећи део становништва живи поред обале, где се налазе већи градови:
|
Економија
[уреди | уреди извор]Француска Гвајана је веома зависна од француских субвенција. Главна индустријска грана је риболов (чини 75% извоза), експлоатација злата и дрвета. Стопа незапослености је 20-30%.
У месту Куру је смештен Европски свемирски центар који запошљава 1700 људи и извор је 25% БДП територије.
Туризам је све значајнија делатност.
Демографија
[уреди | уреди извор]Више од 5.000 држављана Француске Гвајане говори неки од домородачких језика као матерњи. Најраспрострањенији су језици из породице кариб (мање од 3.000), аравак (пар стотина) и из породице тупи-гварани језици вајампи (мање од 1.200) и емериљон (400).
| 1968. |
|---|
| 1.975= |