Историја Нигерије

С Википедије, слободне енциклопедије

Историја Нигерије може се пратити до праисторијских досељеника (Нигеријаца) који су живели на том подручју већ 1100. године п. н. е.. Бројне древне афричке цивилизације настаниле су се у региону који је данас Нигерија, попут Краљевине Нри,[1] Бенинског царства[2] анд тхе Оyо Емпире.[3] и Ојо царства. Ислам је Нигерију приспео путем Борно царства између (1068. године) и државе Хауса око (1385) током 11. века,[4][5][6][7] док је хришћанство досегло Нигерију у 15. веку преко Августинских и Капучинских монаха из Португалије. Царство Сонгај такође је окупирало део региона.[8] Фром тхе 15тх центурy, Еуропеан славе традерс арривед ин тхе регион то пурцхасе енславед Африцанс ас парт оф тхе Атлантиц славе траде, wхицх стартед ин тхе регион оф модерн-даy Нигериа; тхе фирст Нигериан порт усед бy Еуропеан славе традерс wас Бадагрy, а цоастал харбоур.[9][10] Лоцал мерцхантс провидед тхем wитх славес, есцалатинг цонфлицтс амонг тхе етхниц гроупс ин тхе регион анд дисруптинг олдер траде паттернс тхроугх тхе Транс-Сахаран роуте.[11]

На Историју Нигерије пресудно је утицала трансатлантска трговина робовима,[12] која је започета у Нигерији крајем 15. века. У почетку су Европљани заробљавали Нигеријце који су живели у приморским заједницама. Касније су користили локалне посреднике да им обезбеде робове. Ова динамика је ескалирала сукобе између различитих етничких група у региону и пореметила старије обрасце трговине преко Транссахарске руте.[13]

Британске снаге су напале Лагос 1851, а формално је анексиран 1865. Нигерија је постала Британски протекторат 1901. Колонизација је трајала до 1960. године, када је покрет за независност превладао, тако да је Нигерија стекла своју независност. Нигерија је први пут постала република 1963. године, али је подлегла војној владавини три године касније, након крвавог државног удара. Сепаратистички покрет касније је формирао Републику Бијафру 1967. године, што је довело до трогодишњег грађанског рата у Нигерији. Нигерија је поново постала република након што је написан нови устав 1979. године. Међутим, република је била краткотрајна, и војска је поново преузела власт четири године касније. Планирано је да нова република буде успостављена 1993. године, али је то онемогућио генерал Сани Абачаа. Абача је умро 1998. године, а Четврта република је затим успостављена наредне године, чиме су окончане три деценије повремене војне владавине.

Рана историја[уреди | уреди извор]

Археолошка истраживања, чији је зачетник Чарлс Турстан Шо, показала су да су људи живели у југоисточној Нигерији (тачније Игбо Укву, Нсука, Афикпо и Угвуеле) пре 100.000 година. Ископавања у Угвуелу, Афикпу и Нсуки показују доказе о дугим стаништима већ 6.000. п. н. е...[14][15][16] Међутим, до 9. века нове ере изгледало је јасно да су се Игбоси населили у Игболанду. Шоове ископине у Игбо-Укву у Нигерији су откриле аутохтону културу из 9. века која је створила високо софистицирана дела обрадом бронзе, независно од било каквог арапског или европског утицаја, и вековима пре других налазишта која су била познатија у време открића.[17][18]

Најранији познати пример фосилног људског скелета пронађеног било где у Западној Африци, који је стар 13.000 година, пронађен је на локацији Иво-Елеру у Ајсаруну, у западној Нигерији, и сведочи о античкој хабитацији у том региону.[19]

Кану Дуфуна откривен је 1987. неколико километара од села Дуфуна, недалеко од реке Комадугу Гана, у држави Јобе, Нигерија.[20][21] Радиоугљенично датирање узорка дрвеног угља пронађеног у близини локације датира кану на пре 8500 до 8000 година, повезујући локацију са језером Мега Чад.[22] То је најстарији брод који је откривен у Африци, а други најстарији у свету.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Теам, Едиториал (2018-12-12). „Тхе Нри Кингдом (900АД - Пресент): Руле бy тхеоцрацy”. Тхинк Африца (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-20. 
  2. ^ „Тхе кингдом оф Бенин”. ББЦ Битесизе (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-20. 
  3. ^ „Кингдом оф Оyо (ца. 1500-1837)” (на језику: енглески). 2009-06-16. Приступљено 2022-02-20. 
  4. ^ „Табле цонтент, Нигериа”. цоунтрy студиес. 20. 8. 2001. 
  5. ^ „Хисториц регионс фром 5тх центурy БЦ то 20тх центурy”. Хисторy Wорлд. 29. 5. 2011. 
  6. ^ „А схорт Нигериан хисторy”. Студy цоунтрy. 25. 5. 2010. 
  7. ^ „Абоут тхе Цоунтрy Нигериа Тхе Хисторy”. Нигериа Говернмент Федерал Wебсите. 1. 10. 2006. Архивирано из оригинала 30. 05. 2019. г. Приступљено 26. 11. 2019. 
  8. ^ „Сонгхаи | Wорлд Цивилизатион”. цоурсес.луменлеарнинг.цом. Приступљено 2020-05-25. 
  9. ^ „Хисторицал Легациес | Религиоус Литерацy Пројецт”. Архивирано из оригинала 2020-04-17. г. Приступљено 2019-08-25. 
  10. ^ „Тхе Трансатлантиц Славе Траде”. рлп.хдс.харвард.еду (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-06-10. г. Приступљено 2020-05-27. 
  11. ^ „Тхе Трансатлантиц Славе Траде | Религиоус Литерацy Пројецт”. Архивирано из оригинала 2020-06-10. г. Приступљено 2019-08-25. 
  12. ^ „Хисторицал Легациес”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 26. 11. 2019. 
  13. ^ „Тхе Трансатлантиц Славе Траде”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 26. 11. 2019. 
  14. ^ „Сеттлемент Арцхаеологy ин Нигериа”. www.окаyама-у.ац.јп. Приступљено 2022-06-21. 
  15. ^ Исицхеи, Елизабетх (1983). А Хисторy оф Нигериа. Лонгман. 
  16. ^ Обаро, Икиме (1980). Гроундwорк оф Нигериан Хисторy. Хеинеманн едуцатионал Боокс. 
  17. ^ „Игбо-Укwу (ца. 9тх Центурy)”. www.метмусеум.орг. Приступљено 2022-07-10. 
  18. ^ АЈИYА, Ј.Ф. А (1965). Цхристианс Миссион ин Нигериа, 1841-1891: тхе макинг оф неw елите. 
  19. ^ „Нигериа ЕАРЛY ХИСТОРY Соурцед фром Тхе Либрарy оф Цонгресс Цоунтрy Студиес”. Приступљено 15. 5. 2010. 
  20. ^ Гарба, Абубакар (1996). „Тхе арцхитецтуре анд цхемистрy оф а дуг-оут: тхе Дуфуна Цаное ин етхно-арцхаеологицал перспецтиве”. Берицхте дес Сондерфорсцхунгсбереицхс. 268 (8): 193—200. 
  21. ^ (16 Септембер 2002). Дуфуна Цаное: А Бридге Ацросс 8,000 Yеарс, Даилy Труст (Алл Африца Глобал Медиа виа ЦОМТЕX)
  22. ^ Гумниор, Марен; Тхиемеyер, Хеинрицх (2003). „Холоцене флувиал дyнамицс ин тхе НЕ Нигериан Саванна”. Qуатернарy Интернатионал. 111: 54. дои:10.1016/с1040-6182(03)00014-4. 
  23. ^ Трилло, Рицхард (2008) "Тхе Роугх Гуиде то Wест Африца" Пенгуин. Сецтион: Нигериа Парт 3:14.5 тхе нортх анд нортхеаст Маидугури (пагес уннумберед).

Литература[уреди | уреди извор]

  • Абегунрин, Олаyиwола. Нигериан Фореигн Полицy ундер Милитарy Руле, 1966-1999 (2003) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2020)
  • Бурнс, Алан C. Хисторy оф Нигериа (3рд ед. Лондон, 1942) онлине фрее.
  • Дибуа, Јеремиах I. Модернизатион анд тхе црисис оф девелопмент ин Африца: тхе Нигериан еxпериенце (Роутледге, 2017).
  • Дике, К. Онwука. Траде анд Политицс ин тхе Нигер Делта, 1830-1885: Ан Интродуцтион то тхе Ецономиц анд Политицал Хисторy оф Нигериа (1956) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2020)
  • Екундаре, Р. Олуфеми. Ан Ецономиц Хисторy оф Нигериа, 1860-1960 (1973)
  • Фалола, Тоyин, анд Маттхеw M. Хеатон. А Хисторy оф Нигериа (2008) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2020)
  • Фалола, Тоyин анд Анн Генова. Хисторицал Дицтионарy оф Нигериа (Сцарецроw Пресс, 2009)
  • Фалола, Тоyин; анд Адам Паддоцк. Енвиронмент анд Ецономицс ин Нигериа (2012).
  • Форрест, Том. Политицс анд Ецономиц Девелопмент ин Нигериа (1995) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2019)
  • Хатцх, Јохн. Нигериа: А Хисторy (1971)
  • Метз, Хелен Цхапин, ед. Нигериа: а цоунтрy студy (У.С. Либрарy оф Цонгресс. Федерал Ресеарцх Дивисион, 1992) онлине фрее, цомпрехенсиве хисторицал анд цуррент цовераге; нот цопyригхт.
  • Ому, Фред I. Пресс анд политицс ин Нигериа, 1880-1937 (1978)
  • Розарио, С. I. Францис. Нигериан Цхристианитy анд тхе Социетy оф Африцан Миссионс (2012)
  • Схиллингтон, Кевин . Енцyцлопедиа оф Африцан Хисторy. (У оф Мицхиган Пресс, 2005) п. 1401.
  • Ходгкин, Тхомас, ед. Нигериан Перспецтивес: Ан Хисторицал Антхологy (Оxфорд Университy Пресс, 1960) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2020)
  • Атwоод, Р. (2011). Тхе НОК оф Нигериа. Арцхаеологy Јулy/Аугуст 2011, 34-38.
  • Бреуниг, П., ур. (2014). Нок | Африцан Сцулптуре ин Арцхаеологицал Цонтеxт. Франкфурт: Африца Магна Верлаг. ИСБН 9783937248462.  ISBN 978-3-937248-46-2
  • Бреуниг, П. & Рупп, Н. (2006). Ницхтс алс Кунст. Арцхäологисцхе Форсцхунген зур фрüхеисензеитлицхен Нок-Култур ин Зентрал-Нигериа. Форсцхунг Франкфурт 2-3, 73-76.
  • Боуллиер, C.; А. Персон; Ј.-Ф. Салиèге & Ј. Полет (2001). Билан цхронологиqуе де ла цултуре Нок ет ноувелле дататионс сур дес сцулптурес. Африqуе: Арцхéологие & Артс 2, 9-28.
  • Фагг, А. (1972). А прелиминарy репорт он ан оццупатион сите ин тхе Нок валлеy, Нигериа: Самун Дукиyа, АФ/70/1. Wест Африцан Јоурнал оф Арцхаеологy 2, 75-79.
  • Фагг, Б. (1959). Тхе Нок Цултуре ин прехисторy. Јоурнал оф тхе Хисторицал Социетy оф Нигериа 1 (4), 288-293.
  • Фагг, Б. (1968). Тхе Нок Цултуре: Еxцаватионс ат Таруга. Тхе Wест Африцан Арцхаеологицал Неwслеттер 10, 27-30.
  • Фагг, Б. (1969). Рецент wорк ин Wест Африца: неw лигхт он тхе Нок Цултуре. Wорлд Арцхаеологy 1 (1), 41-50.
  • Фагг, Б., (1990): Нок террацоттас. Лагос: Натионал Цоммиссион фор Мусеумс анд Монументс.
  • Јемкур, Ј. (1992). Аспецтс оф тхе Нок Цултуре. Зариа.
  • Рупп, Н.; Амеје, Ј.; Бреуниг, П. (2005). Неw студиес он тхе Нок Цултуре оф Централ Нигериа. Јоурнал оф Африцан Арцхаеологy 3, 2: 283-290.
  • Рупп, Н.; Бреуниг, П.; Кахлхебер, С. (2008). Еxплоринг тхе Нок енигма. Антиqуитy, Пројецт галлерy.
  • Схаw, Т., (1981). Тхе Нок сцулптурес оф Нигериа. Сциентифиц Америцан 244(2): 154-166.
  • Тyлецоте, Р. (1975а). Тхе оригин оф ирон смелтинг ин Африца. Wестафрицан Јоурнал оф Арцхаеологy. 5, 1-9.
  • Тyлецоте, Р. (1975б). Ирон смелтинг ат Таруга, Нигериа. Јоурнал оф Хисторицал Металлургy 9 (2), 49-56.
  • Олубунми А.О. (2007) Тхе Рисе анд Фалл оф Тхе Yоруба Раце, Тхе 199 Публисхинг Палаце ISBN 978-2457-38-8
  • Олубунми А.О. (2009) Он Ијеса Рациал Пуритy, Тхе 199 Публисхинг Палаце ISBN 978-2458-17-1
  • Аyоаде Ј.О. (1983) Интродуцтион То Цлиматологy Фор Тхе Тропицс, Јохн Wилеy & Сонс лтд УК ISBN 0-471-10407-8
  • Фагг, Бернард (1969). „Рецент wорк ин wест Африца: Неw лигхт он тхе Нок цултуре”. Wорлд Арцхаеологy. 1 (1): 41—50. 
  • „Тхе Нок Цултуре”. Хисторy Тодаy. Приступљено 2022-02-04. 
  • Стуивер, Минзе; Ван Дер Мерwе, Н. Ј. (1968). „Радиоцарбон Цхронологy оф тхе Ирон Аге ин Суб-Сахаран Африца”. Цуррент Антхропологy. Университy оф Цхицаго Пресс. 9 (1). ЈСТОР 2740446. 
  • Бреуниг, Петер (2014). Нок: Африцан Сцулптуре ин Арцхаеологицал Цонтеxт. Франкфурт ам Маин: Африца Магна. 
  • Бреуниг, Петер (2013). Нок: Еин Урспрунг африканисцхер Скулптур. Франкфурт ам Маин: Африца Магна. 
  • Бреуниг, Петер; Кахлхебер, Стефание; Рупп, Ницоле (јун 2008). „Еxплоринг тхе Нок енигма”. Антиqуитy. 82 (316). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Историја Нигерије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Nigerije&oldid=27676093”