Иван Цековић
| Иван Цековић | |
|---|---|
 |
Иван Цековић (6. октобар 1930 - 15. фебруар 2009) је био црногорски књижевник.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Иван Цековић је рођен 6. октобра 1930. године у селу Голубовци, близу Подгорице,[2] гдје је похађао гимназију. Студирао је Новинарско-дипломатску високу школу и Филозофски факултет у Београду, у коме је живио скоро четири деценије.[1] У Београду се упознао и оженио Даницом Вејновић, новинарком „Политике“. Из тог брака има ћерку Ивану, визуелног умјетника.
Посљедњу годину и по дана свог живота провео је у Дому за старе у Грбама,гдје је неуморно писао.Умро је 15 фебруара 2009. године. По његовој жељи, на његовом посљедњем почивалишту, испред Никољ цркве у Голубовцима, уписан је стих I мртав бићу као тек пробуђен.[1]
Библиографија[уреди | уреди извор]
Објавио је осам књига поезије за одрасле:
- Око што не умире ћутке (1956),
- Рату умјесто псовке (1958),
- Какав је то начин (1961),
- Равнај се по бору (1964),
- Ход и ружа (1970),
- Позна зора (1972),
- Отићи даље (1976),
- Човјек му видик једини (1978).
Скоро пет деценија је писао за дјецу. Његови стихови су у читанкама, антологијама и школским лектирама за дјецу. Објавио је књиге за најмлађе: [1]
- Кад би мјесец био балон (1964),
- Звјездани врт (1965),
- Шетачи лаганије (1967),
- Познанства с дјечјим писцима (1970),
- Нек изволи како ко воли (1973),
- Путовати свијетом макар тротинетом (1976),
- Сунце у твојим очима (1979) ,
- Читао сам да читате (1980),
- Ко се са ким грли (1990),
- Највећи шешир има дан (1999) .
Књига пјесама "Ја сада путујем" ,настала док је пјесник боравио у Дому за Старе у Грбама, објављена је постхумно у издању Градске Библиотеке "Радосав Љумовић" 2015.године.[1] Промоција књиге је одржана 15.10.2015.године .На промоцији су говорили књижевници Момир Марковић и Слободан Вукановић,као и професор Наталија Абрамовић,која се обратила у име породице пјесника,а стихове је говорио драмски умјетник Данило Челебић .
Награде[уреди | уреди извор]
За своју прву пјесничку књигу за најмлађе, „Кад би мјесец био балон“ добио је награду „Младо покољење“(1964), а за сљедећу збирку „Шетачи лаганије“ добио је награду „Невен“ (1967).[3] Добитник је и „Награде ослобођења Подгорице“ (1978) и Тринаестојулске награде за животно дјело (1981). Додијељена му је Повеља за стваралаштво за дјецу у Колашину (1997), као и признање „Под старом маслином“ (1998). у Бару. Награда за животно дјело додијељена је постхумно у Голубовцима 2013. године.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Калезић, Софија. „СТВАРАЛАШТВО ЗА ДЈЕЦУ I МЛАДЕ ИВАНА ЦЕКОВИЋА” (ПДФ). матицацрногорска.ме. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 97.
- ^ „Награда Невен”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 15. 05. 2015.
Литература[уреди | уреди извор]
- Академик Жарко Ђуровић: „Ријеч и вријеме – записи о преминулим писцима”, Подгорица, ЦАНУ, 2013.. стр. 225-228.
