Пређи на садржај

Изотропија

С Википедије, слободне енциклопедије

Изотропија је својство неких хемијских ствари да у свим смеровима имају једнака физичка својства. Тако је на пример: деформација изотропних еластичних материјала једнаких (по Хокеову закону) у свим смеровима; оптички изотропни материјали спроводе светлост у свим смеровима једнако и тако даље. Изотропне ствари обично су гасови и течности те материјали некристалне грађе важни у технологији: аморфни полупроводници, полимерни материјали и стакло. У филозофији, за математичко-логички појам изотропног и хомогенога простора заслужан је Б. Расел, а корени таквим формулацијама леже у физичкој и математичкој теорији простора Фране Петрића.[1][2]

Хокеов закон[уреди | уреди извор]

Ако је шипка или штап од неког еластичног материјала, онда и њу можемо посматрати као опругу. Шипка има даљину L и попречни пресек А. Ако шипку развлачимо с неком силом Ф, онда у њој настаје напрезање σ, које се опире спољашној сили. Тада Хокеов закон можемо писати у другом облику или где је: σ – напрезање у шипки или штапу (Н/мм²), Е – Yоунгов модул еластичности (Н/мм²), ε – промер проширења шипке или штапа и њене даљине (без димензије или ΔЛ / L), L – даљина штапа, ΔЛ - проширење шипке или штапа (мм), Ф – сила која проширујеује шипку или штап (Н), А – попречни пресек шипке или штапа (мм²)

Хокеов закон важи само у одређеном подручју неког материјала, које се назива еластично подручје. За челик је еластично подручје све до границе развлачења или где та граница није јасно одређена, до границе пластичности која је одређена оним напрезањем при којем настаје трајно проширење од 0,2% првобитне дужине шипке или штапа. Ово напрезање носи ознаку σ0,2.[3]

Анизотропија[уреди | уреди извор]

Анизотропија (грч. ἄνıσος: неједнак) је особина неког средства да његова физичка својства попримају различите вредности за различите смерове. Анизотропне су многе тврде ствари: монокристали елемената и спојева, поликристали којих зрна нису потпуно насумице усмерена, дрво, влакнасте ствари и тако даље. Физичка својства анизотропних кристала јесу еластичност, електрична спроводљивост (калај показује велику електричну отпорност за пролаз електричне струје у једноме смеру, а малу у другоме), оптичка густина (различита брзина светлости у различитим смеровима код калцијума), магнетизација (коцкасто гвожђе лако ће магнетизирати у смеру неког од три ивице). Анизотропија се може и вештачки изазвати. Оптичку анизотропију показује изотропно стакло изложено механичком напрезању као и већина течности у електричном пољу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зwаненбург, Алеx; Валлиèрес, Мартин; Абдалах, Махмоуд А.; Аертс, Хуго Ј. W. L.; Андреарцзyк, Винцент; Апте, Адитyа; Асхрафиниа, Саеед; Бакас, Спyридон; Беукинга, Роелоф Ј. (2020). „Тхе Имаге Биомаркер Стандардизатион Инитиативе: Стандардизед Qуантитативе Радиомицс фор Хигх-Тхроугхпут Имаге-басед Пхенотyпинг”. Радиологy (на језику: енглески). 295 (2): 328—338. ИССН 0033-8419. ПМИД 32154773. дои:10.1148/радиол.2020191145. 
  2. ^ „WМАП Биг Банг Тхеорy”. мап.гсфц.наса.гов. Приступљено 2024-02-02. 
  3. ^ Флоренце, Алеxандер Т. (1993-05-11). Липосомес ин Друг Деливерy (на језику: енглески). ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-3-7186-5265-5.