Kalaj dioksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Kalaj dioksid
SnO2powder.jpg
Rutile-unit-cell-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
Kalaj-dioksid
Drugi nazivi
Stani oksid
Kalaj(IV) oksid
Kalajni cvet
kasiterit
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.038.311
EC broj 242-159-0
RTECS XQ4000000
Svojstva
SnO2
Molarna masa 150,71 g/mol
Agregatno stanje beli prah
Gustina 6,95 g/cm3
Tačka topljenja 1630 °C
Tačka ključanja 1800–1900 °C
nerastvoran je
Indeks refrakcije (nD) 2,006
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Rutil (tetragonalna), tP6
Kristalografska grupa P42/mnm, No. 136
Geometrija molekula Oktaedralna (SnIV); trigonalno planarna (O2–)
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0954
NFPA 704
Код запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
0
2
0
Tačka paljenja nezapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalaj disulfid
Drugi katjoni
Ugljen-dioksid
Silicijum-dioksid
Titan-dioksid
Germanijum-dioksid
Cirkonijum-dioksid
Hafnijum-dioksid
Olovo-dioksid
Srodne supstance: oksidi kalaja
Kalaj(II) oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kalaj-dioksid je neorgansko jedinjenje sa formulom SnO2. Mineralna forma SnO2 se naziva kasiterit, i ona je glavna ruda kalaja.[1] Ovaj oksid kalaja je najvažnija sirovina u hemiji kalaja. Ova bezbojna, dijamagnetična čvrsta materija je amfoterna.

Struktura[уреди]

On formira kristale sa rutilnom strukturom, u kojoj su atomi kalaja 6-koordinatni a atomi kiseonika tri koordinatni.[1] SnO2 se obično smatra poluprovodnikom n-tipa koji je deficitaran u kiseoniku.[2] Hidratne forme SnO2 se nazivaju kalajnom kiselinom.[3]

Priprema[уреди]

Kalaj-dioksid se prirodno javlja. On se prečišćava redukcijom do metala i naknadnim sagorevanjem u vazduhu.[3] Godišnja proizvodnja je oko 10 kilotona.[3] SnO2 se industrijski redukuje do metala ugljenikom na 1200-1300 °C.[4]

Amfoternost[уреди]

Mada je SnO2 nerastvoran u vodi, on je amfoteran oksid. Ruda kasiterit se teško rastvara u kiselinama i bazama.[5] Halogene kiseline napadaju SnO2 i formiraju heksahalostanate,[6] kao što je [SnI6]2-, mada proces može da bude dugotrajan.[7]

SnO2 + 6 HI → H2SnI6 + 2 H2O

Slično tome, SnO2 se rastvara u sumpornoj kiselini dajući sulfat:[3]

SnO2 + 2 H2SO4 → Sn(SO4)2 + 2 H2O

SnO2 se rastvara u jakim bazama formirajući stanate, čija nominalna formula je Na2SnO3.[3]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 447—48. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510. 
  2. ^ Solid State Chemistry: An Introduction Lesley Smart, Elaine A. Moore CRC Press.2005. ISBN 978-0-7487-7516-3.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  4. ^ Tin: Inorganic chemistry,J L Wardell, Encyclopedia of Inorganic Chemistry ed R. Bruce King. John Wiley & Son Ltd.ISBN 978-0-471-93620-6.
  5. ^ Inorganic & Theoretical chemistry, F. Sherwood Taylor, Heineman, 6th Edition (1942)}-
  6. ^ Donaldson & Grimes in Chemistry of tin ed. P.G. Harrison Blackie (1989)
  7. ^ Caley, Earle R. (1932). „The Action Of Hydriodic Acid On Stannic Oxide”. J. Am. Chem. Soc. 54 (8): 3240—3243. doi:10.1021/ja01347a028. 

Spoljašnje veze[уреди]