Јапанска књижевност

С Википедије, слободне енциклопедије

Рани радови јапанске књижевности су били под великим утицајем културног контакта са Кином и кинеском књижевношћу, и често су писани на класичном кинеском језику. Индијска књижевност је такође имала утицаја ширењем будизма у Јапану. На крају се јапанска књижевност развила у засебан стил, мада је утицај кинеске књижевности и класичне кинеске књижевности остао. Након поновног отварања јапанских лука за западну трговину и дипломатију у 19. веку, западна књижевност утицала је на развој савремених јапанских писаца, док су они заузврат били препознатљивији изван Јапана, са две до сада додељене Нобелове награде, према подацима од 2020.

Историја[уреди | уреди извор]

Нарански период књижевности (пре 794)[уреди | уреди извор]

Пре увођења канџија из Кине у Јапан, Јапан није имао систем писања; верује се да су кинеска слова доспела у Јапан на самом почетку петог века, и да су из донели имигранти са континента корејског и кинеског порекла. Рани јапански текстови су прво следили кинески модел,[1] пре него што се постепено прешло на хибрид кинеских знакова који се користе у јапанским синтаксичким форматима, што је резултирало реченицама написаним са кинеским словима, али јапанским фонетским читањем.

Кинески знакови су такође додатно прилагођени, стварајући оно што је познато као мањогана, најранији облик кане или јапанско слоговно писање.[2] Најранија књижевна дела у Јапану настала су у Нара периоду.[1] То обухвата Коџики (712), историјски запис који такође бележи древну јапанску митологију и народне песме; Нихон шоки (720), хронику написану на кинеском језику која је знатно детаљнија од Коџикија; и Маношу (759), песничку антологију. Једна од прича коју описују је прича о Урашими Таро.

Хејанска књижевност (794–1185)[уреди | уреди извор]

Мурасаки Шикибу, аутор Приче о Генџију.

Хејански период се назива златном ером уметности и књижевности у Јапану.[3] Током ове ере, књижевност је постала усредсређена на културну елиту племства и монаха.[4] Царски двор посебно пружао покровитељство за песнике, од којих су већина били дворјани или даме на чекању. Одражавајући аристократску атмосферу, поезија је била елегантна и софистицирана и изражавала је емоције у реторичком стилу. Уређивање насталих антологија поезије убрзо је постало национална забава. Песма Ироха, која је сада један од два стандардна редоследа за јапански слог, такође је развијена током раног хејанског периода.

Прича о Генџију (Гењи Моногатари), коју је почетком 11. века написала жена по имену Мурасаки Шикибу, сматра се најистакнутијим романом Хејанске фантастике.[5] Остали важни списи овог периода укључују Кокин Вакашу (905), антологију вака-поезије, и Записе пред сан (Макура но Сōсхи) (990-их). Записе пред сан написао је Сеи Шонагон, савременик и супарник Мурасакија Шикибуа, као есеј о животу, љубавима и забави племића на царском двору. [6] Још један значајан део фикционе јапанске књижевности био је Конђаку Моногатаришу, збирка од преко хиљаду прича у 31 тому. Томови покривају разне приче из Индије, Кине и Јапана.

Јапанска приповест из 10. века, Прича о секачу бамбуса (Такетори Моногатари), може се сматрати раним примером прото-научне фантастике. Главна јунакиња приче, принцеза Кагуја је са Месеца. Она је која послата на Земљу ради безбедности током небеског рата, а њу је пронашао и одгајао секач бамбуса. Она се касније враћа својој ванземаљској породици на илустрованом приказу летећег предмета у облику диска сличног летећем тањиру.[7]

Камакура-Муромачи период књижевности (1185–1603)[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Средњовековна јапанска књижевност

Током периода Камакура (1185–1333), Јапан је доживео много грађанских ратова који су довели до развоја класе ратника, и каснијих ратних прича, историја и сродних прича.[8] Рад из овог периода запажен је по свом суморнијем тону у поређењу са делима претходних епоха, са темама живота и смрти, једноставним животним стиловима и искупљењем путем убијања.[9] Репрезентативно дело је Прича о Хеикеу (Хеике Моногатари) (1371), епски извештај о борби између кланова Минамото и Тајра за контролу над Јапаном крајем дванаестог века. Друге важне приче из тог периода укључују Камо но Чомејев Хојоки (1212) и Јошида Кенкову Цурезурегусу (1331).

Упркос паду значаја царског двора, аристократска књижевност је остала центар јапанске културе на почетку периода Камакура. Многа књижевна дела обележила је носталгија за хејанским периодом.[10] Период Камакура такође је забележио обновљену виталност поезије, са низом састављених антологија,[8][11] као што је Шин Кокин Вакашу састављена почетком 1200-их. Међутим, било је мање запажених дела женских аутора током овог периода, што одражава нижи статус жена.[10]

Како је значај царског двора и даље опадао, главно обележје Муромачи литературе (1333–1603) било је ширење културних активности кроз све нивое друштва. Класична дворска књижевност, која је до тада била жариште јапанске књижевности, постепено је нестајала.[12][10] У народу су се развили нови жанрови попут ренге или повезаних стихова и позоришта Но,[13] и сетсуве попут Нихон Рјоикиа су будистички свештеници створили зарад проповедања. Развој путева, заједно са све већим интересовањем јавности за путовања и ходочашћа, довео је до веће популарности путописне литературе од почетка 13. до 14. века.[14] Значајни примери дневника путовања укључују Фуји кико (1432) и Цукуши мичи но ки (1480).[15][16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Сеелеy, Цхристопхер (1991). А Хисторy оф Wритинг ин Јапан. БРИЛЛ. ИСБН 9004090819. 
  2. ^ Малмкјæр, Кирстен (2002). Тхе Лингуистицс Енцyцлопедиа. Псyцхологy Бефоре тхе интродуцтион оф кањи фром Цхина, Јапанесе хад но wритинг сyстем. Ит ис белиевед тхат Цхинесе цхарацтерс цаме то Јапан ат тхе верy бегиннинг оф тхе фифтх центурy, броугхт бy иммигрантс фром тхе маинланд оф Кореан анд Цхинесе десцент. Еарлy Јапанесе теxтс фирст фоллоwед тхе Цхинесе модел,[1] бефоре градуаллy транситионинг то а хyбрид оф Цхинесе цхарацтерс усед ин Јапанесе сyнтацтицал форматс, ресултинг ин сентенцес тхат лоокед лике Цхинесе бут wере реад пхонетицаллy ас Јапанесе. ИСБН 9780415222105. 
  3. ^ Wалтер., Меyер, Милтон (1997). Асиа : а цонцисе хисторy. Ланхам, Мд.: Роwман & Литтлефиелд. стр. 127. ИСБН 9780847680634. ОЦЛЦ 44954459. 
  4. ^ Като, Схуицхи; Сандерсон, Дон (2013). А Хисторy оф Јапанесе Литературе: Фром тхе Манyосху то Модерн Тимес. Роутледге. ИСБН 9781136613685. 
  5. ^ Меисснер, Даниел. „wеб паге темплате”. ацадемиц.му.еду. Приступљено 2018-02-17. 
  6. ^ Wалеy, Артхур (2011). Тхе Пиллоw Боок оф Сеи Схонагон: Тхе Диарy оф а Цоуртесан ин Тентх Центурy Јапан. Туттле Публисхинг. ИСБН 9781462900886. 
  7. ^ Рицхардсон, Маттхеw (2001), Тхе Халстеад Треасурy оф Анциент Сциенце Фицтион, Русхцуттерс Баy, Неw Соутх Wалес: Халстеад Пресс, ИСБН 1-875684-64-6  (цф. „Онце Упон а Тиме”, Емералд Цитy (85), септембар 2002, Приступљено 2008-09-17 )
  8. ^ а б Цолцутт, Мартин (2003). „Јапан'с Медиевал Аге: Тхе Камакура & Муромацхи Периодс”. 
  9. ^ Минер, Еарл Роy; Одагири, Хироко; Моррелл, Роберт Е. (1988). Тхе Принцетон Цомпанион то Цлассицал Јапанесе Литературе. Принцетон Университy Пресс. стр. 44. ИСБН 0691008256. 
  10. ^ а б в Босцаро, Адриана; Гатти, Францо; Равери, Массимо (2014). Ретхинкинг Јапан Вол 1.: Литературе, Висуал Артс & Лингуистицс. Роутледге. стр. 143. ИСБН 9781135880538. 
  11. ^ Минер, Еарл Роy; Одагири, Хироко; Моррелл, Роберт Е. (1988). Тхе Принцетон Цомпанион то Цлассицал Јапанесе Литературе. Принцетон Университy Пресс. стр. 46. ИСБН 0691008256. 
  12. ^ Схиране, Харуо (2012). Традитионал Јапанесе Литературе: Ан Антхологy, Бегиннингс то 1600. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 413. ИСБН 9780231157308. 
  13. ^ Схиране, Харуо (2012). Традитионал Јапанесе Литературе: Ан Антхологy, Бегиннингс то 1600. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 382, 410. ИСБН 9780231157308. 
  14. ^ Схиране, Харуо (2012). Традитионал Јапанесе Литературе: Ан Антхологy, Бегиннингс то 1600. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 382, 413. ИСБН 9780231157308. 
  15. ^ Катō, Еилеен (1979). „Пилгримаге то Даизафу: Сōги'с Тсукусхи но Мицхи но Ки”. Монумента Ниппоница. 34 (3): 333—367. ЈСТОР 2384203. дои:10.2307/2384203. 
  16. ^ Плутсцхоw, Херберт Еуген (1989). „Јапанесе Травел Диариес оф тхе Миддле Агес”. Ориенс Еxтремус. 29 (1–2): 1—136. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Астон, Wиллиам Георге. А хисторy оф Јапанесе литературе (НY, 1899) онлине
  • Каратани, Кōјин. Оригинс оф модерн Јапанесе литературе (Дуке Университy Пресс, 1993).
  • Катō, Схūицхи. А Хисторy оф Јапанесе Литературе: Тхе фирст тхоусанд yеарс. Вол. 1. (Токyо; Неw Yорк: Кодансха Интернатионал, 1979).
  • Кеене, Доналд. Јапанесе литературе: Ан интродуцтион фор Wестерн реадерс (1953).
  • Конисхи, Јин'ицхи. А Хисторy оф Јапанесе Литературе, Волуме 3: Тхе Хигх Миддле Агес (Принцетон Университy Пресс, 2014).
  • Кеене, Доналд. Антхологy оф Јапанесе литературе: фром тхе еарлиест ера то тхе мид-нинетеентх центурy (Грове/Атлантиц, Инц., 2007).
  • Јапанесе Теxт Инитиативе, Университy оф Виргиниа Либрарy Елецтрониц Теxт Центер
  • Премодерн Јапанесе Теxтс анд Транслатионс, Мицхаел Wатсон, Меији Гакуин Университy
  • Астон, Wиллиам Георге. А Хисторy оф Јапанесе Литературе, Wиллиам Хеинеманн, 1899.
  • Бирнбаум, А., (ед.). Монкеy Браин Сусхи: Неw Тастес ин Јапанесе Фицтион. Кодансха Интернатионал (ЈПН).
  • Доналд Кеене
    • Модерн Јапанесе Литературе, Грове Пресс, 1956. ISBN 0-394-17254-X
    • Wорлд Wитхин Wаллс: Јапанесе Литературе оф Тхе Пре-Модерн Ера 1600–1867, Цолумбиа Университy Пресс © 1976 репринтед 1999 ISBN 0-231-11467-2
    • Даwн то тхе Wест: Јапанесе Литературе ин тхе Модерн Ера, Поетрy, Драма, Цритицисм, Цолумбиа Университy Пресс © 1984 репринтед 1998 ISBN 0-231-11435-4
    • Травеллерс оф а Хундред Агес: Тхе Јапанесе ас Ревеалед Тхроугх 1,000 Yеарс оф Диариес, Цолумбиа Университy Пресс © 1989 репринтед 1999 ISBN 0-231-11437-0
    • Сеедс ин тхе Хеарт: Јапанесе Литературе фром тхе Еарлиест Тимес то тхе Лате Сиxтеентх Центурy, Цолумбиа Университy Пресс © 1993 репринтед 1999 ISBN 0-231-11441-9
  • МцЦуллоугх, Хелен Цраиг, Цлассицал Јапанесе просе: ан антхологy, Станфорд, Цалиф. : Станфорд Университy Пресс, 1990, ISBN 0-8047-1628-5
  • Минер, Еарл Роy, Одагири, Хироко, анд Моррелл, Роберт Е., Тхе Принцетон цомпанион то цлассицал Јапанесе литературе, Принцетон, Н.Ј. : Принцетон Университy Пресс, 1985. ISBN 0-691-06599-3
  • Ema Tsutomu, Taniyama Shigeru, Ino Kenji, Shinshū Kokugo Sōran (新修国語総覧) Kyoto Shobō © 1977 revised 1981 reprinted 1982
  • Ichiko, Teiji (1983). „Chūsei no bungaku”. Nihon Koten Bungaku Daijiten 日本古典文学大辞典 (на језику: Japanese). 4. Tokyo: Iwanami Shoten. стр. 258—263. OCLC 11917421. 
  • Nishiyama, Masaru (1998). „Ise Daijingū Sankeiki” 伊勢太神宮参詣記. World Encyclopedia (на језику: japanese). Heibonsha. Приступљено 2019-03-06. 
  • Keene, Donald (1999) [1993]. A History of Japanese Literature, Vol. 1: Seeds in the Heart – Japanese Literature from Earliest Times to the Late Sixteenth Century (paperback изд.). New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11441-7. 
  • Kidō, Saizō (1994). „Nijō Yoshimoto” 二条良基. Encyclopedia Nipponica (на језику: japanese). Shogakukan. Приступљено 2019-07-15. 
  • Sakamaki, Kōta (1994). „Isoho Monogatari” 伊曽保物語. Encyclopedia Nipponica (на језику: japanese). Shogakukan. Приступљено 2019-07-26. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Japanska književnost na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Japanska_književnost&oldid=27677446”