Прича о Генџију

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сцена из Приче о Генџију

Прича о Генџију (јап. 源氏物語) је један је од првих јапанских и светских романа. Ауторка романа је јапанска дворска дама Мурасаки Шикибу.[1] Роман је написан у времену између 1000. и 1008. године.[2]

Сматра се једним од првих модерних психолошких романа у историји светске књижевности. Има многа обележја модерног романа: главног лика и велики број споредних ликова, добру карактеризацију свих важних ликова и сл. Догађаји се одвијају током живота главног лика и након његове смрти. Нема фабуле него се, као у стварном животу, догађаји спонтано одвијају. Готово ниједан лик нема лично име, већ им имена зависе од занимања, функције коју обављају и сл. (нпр. министар, екселенција). Називање именом се сматрало непристојним у то време. Јасунари Кавабата, први јапански добитник Нобелове награде за књижевност, у говору на додели награде изјавио је да је „Прича о Генџију“ врх јапанске књижевности и да га ниједно дело још није надмашило. Књига је обавезна литература у јапанским школама.

Садржај[уреди]

У роману су описани живот и љубавне згоде измишљеног принца Генџија. Приказује се живот јапанског племства. Генџи је други син јапанског цара, почео је каријеру као царски чиновник у тада главном граду Кјотоу. Стекао је врхунско образовање и живео је лагодним животом. Одликовали су га лепота и шарм. Имао је неколико жена и љубавница, које су му родиле децу. Тада су жене живеле одвојено од мужева и мало су времена проводиле с њима. Један од његових синова постао је јапански цар. Ликови су рањиви, са људским врлинама и манама. Неке од главних тема романа су: љубав, бол, лепота и пролазност.

Историјски контекст[уреди]

Могуће је да је прича о Генџију била написана поглавље по поглавље, које је Мурасаки испоручивала аристократкињама (nyokan). Ово дело има многе елементе који су присутни и у модерном роману: централни лик и веома велики број главних и малих ликова, добро развијену карактеризацију свих главних улога, низ догађаја који покривају животни век централног карактера и много више. У овом раду се не користи наративна причу, већ се догађаји збивају и ликови једноставно старе. Једно изузетно својство Генџија, и Мурасакијеве вештине, је унутрашња конзистентност, упркос Dramatis personae од око четири стотине ликова. На пример, сви ликови старе упоредо и породичне и феудалне везе одржавају општу конзистентност.

Једна компликација за читаоце и преводиоце Генџија је да скоро ни један од ликова у оригиналном тексту нема експлицитно име. Уместо тога ликови се ословљавају по њиховој функцији или улози (e.g. Министар левице), почасти (e.g. његова Екселенција), или њиховој релацији са другим ликовима (e.g. престолонаследник), који се мењају како роман напредује. Овај недостатак имена произлази из дворских манира Хејанске ере, према којима би слободно помињање кршених имена особа било неприхватљиво директно и набусито. Модерни читаоци и преводиоци су користили разне надимке да би пратили многобројне ликове.

Прича о Генџију је написана у архаичном дворском језику који је био неразуман већ један век пре него што је прича написана.[3] Стога су Јапанци читали дорађену и илустровану верзију рада још од 12. века.[3] Тек у 20. веку је Генџи преведен у модерни Јапански. То је урадила песникиња Акико Јосано.[4][5][6][7]

Ауторство[уреди]

Мурасаки Шикибу,[8][9] илустрација сликара Тоса Митсуоки који је урадио серију о причама о Генџију (17. веку)[10][11]

Дебата о томе који део садржаја Генџија је заправо написала Мурасаки Шикибу се водила вековима и мало је вероватно да ће икад бити остварена сагласност, осим ако не дође до већих архивских открића. Генерално је прихваћено да је прича била завршена у својој садашњој форми до 1021, као је аутор Сарашина Ники написала унос у свом дневнику о њеном задовољству стицањем комплетне копије дела.[12] Она је написала да је било преко 50 поглавља и поменула је ликове уведене на крају дела, тако да ако су други аутори осим Мурасаки Шикибу заиста радили на причи, њихов рад је био завршен у отприлике исто време као и њено писање. Дневник саме Мурасаки Шикибу садржи референце на причу, као и примену на себе имена Мурасаки у алузији на главни женски лик. Тај унос потврђује да је део, ако не и цео дневник, био доступан 1008. године, када унутрашњи докази убедљиво указују на то да је унос био написан.[13]

Дама Мурасаки је изјавила да је написала лик Генџија на бази Министра левице у време њеног боравка на двору. Други преводиоци, као што је Тајлер, сматрају да је лик Мурасаки но Уе, коју Генџи жени, базиран на самој Шикибу.

Јосано Акико, први аутор који је направио модерни јапански превод Генџија, је сматрала да је Мурасаки Шикибу написала само поглавља 1 до 33, и да је поглавља 35 до 54 написала њена кћерка Дајни но Санми.[14] Други научници су исто тако изразили сумље у погледу ауторства поглавља 42 до 54 (посебно поглавља 44, које је садржало ретке примере грешака у континуитету).[14] Према Ројал Тајлеровом уводу у његов енглески превод рада, недавна рачунарска анализа је утврдила „статистички значајна” одступања у стилу између поглавља 45–54 и остатка, а исто тако међу раним поглављима.[14]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Lyons, Martyn (2011). Books: A Living History. Los Angeles: J. Paul Getty Museum. стр. 30. 
  2. Birmingham Museum of Art (2010). Birmingham Museum of Art : guide to the collection. [Birmingham, Ala]: Birmingham Museum of Art. стр. 49. ISBN 978-1-904832-77-5. 
  3. 3,0 3,1 „"The Tale of Genji" - Playboy of the eastern world”. The Economist. Приступљено 9. 01. 2014. 
  4. Yosano, Akiko
  5. Beichman, Janine (01. 01. 2002). Embracing the Firebird: Yosano Akiko and the Birth of the Female Voice in Modern Japanese Poetry (на језику: енглески). University of Hawaii Press. ISBN 9780824823474. 
  6. Henshall, Kenneth (07. 11. 2013). Historical Dictionary of Japan to 1945 (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 481. ISBN 9780810878723. 
  7. Akiko, Yosano (07. 01. 2014). River of Stars: Selected Poems of Yosano Akiko (на језику: енглески). Shambhala Publications. ISBN 9780834829336. 
  8. Bowring, Richard John (ed). "Introduction". in The Diary of Lady Murasaki. . London: Penguin. 1996. ISBN 978-0-14-043576-4.
  9. Bowring, Richard John (ed). "Introduction". in The Diary of Lady Murasaki. . London: Penguin. 2005. ISBN 978-0-14-043576-4.
  10. Minamoto, H. An Illustrated History of Japanese Art. Japan: Kyoto K. Hoshino, 1935.
  11. Munsterberg, Hugo. Arts of Japan An Illustrated History. Boston: Tuttle Publishing, 1957.
  12. Nishishita, Kyoichi. Commentary. Sarashina Nikki. Rev. Kyoichi Nishishita. 1930. Tokyo: Iwanami, 1963.
  13. The Diary of Lady Murasaki, ed. Richard Bowring, Penguin Classics (2005). стр. 31, note 41. In his introduction to the text, Bowring discusses its dating which, in any case, is generally accepted by most authorities. Royall Tyler, in his edition of the Tale of Genji cited below, also draws attention to the entry in Murasaki Shikibu's diary: see the Penguin Books edition, 2003, Introduction, p.xvii
  14. 14,0 14,1 14,2 Shikibu, Murasaki; Tyler, Royall (2002). The Tale of Genji. Viking. 

Литература[уреди]

  • Birmingham Museum of Art (2010). Birmingham Museum of Art : guide to the collection. [Birmingham, Ala]: Birmingham Museum of Art. стр. 49. ISBN 978-1-904832-77-5. 
  • Lyons, Martyn (2011). Books: A Living History. Los Angeles: J. Paul Getty Museum. стр. 30. 
  • Bargen, Doris G (јун 1988). „Spirit Possession in the Context of Dramatic Expressions of Gender Conflict: The Aoi Episode of the Genji monogatari”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 48 (1): 95—130. JSTOR 2719274. doi:10.2307/2719274. 
  • Bargen, Doris G (јун 1991). „The Search for Things Past in the Genji monogatari”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 51 (1): 199—232. JSTOR 2719245. doi:10.2307/2719245. 
  • Bargen, Doris G (1997). A Woman's Weapon : Spirit possession in the Tale of Genji. Honolulu, Hi: University of Hawaiʻi Press. 
  • Bowring, Richard John (1988). Murasaki shikibu, The Tale of Genji. Cambridge ; New York: Cambridge University Press. 
  • Bryan, J. Ingram (1930). The Literature of Japan. New York: Henry Holt and Company. 
  • Childs, Margaret H (1999). „The value of vulnerability: Sexual coercion and the nature of love in japanese court of literature”. Journal of Asian Studies. 58 (4): 1059—1080. JSTOR 2658495. doi:10.2307/2658495. 
  • Chisholm, Julianne Kaui (новембар 1994). „The Steel-belted Radial of Karma: The End of Genji”. The Journal of the Association of Teachers of Japanese. 28 (2): 183—93. JSTOR 489291. doi:10.2307/489291. 
  • De Wolf, Charles (2014). "Glimpses of Genji Through the Looking-Glass of Language". The Transactions of the Asiatic Society of Japan. fifth series, volume 6.
  • D'Etcheverry, Charo B (2007). Love after The Tale of Genji : Rewriting the World of the Shining Prince. Cambridge, Mass: Harvard University Press. 
  • Field, Norma (1987). The Splendor of Longing in the Tale of Genji. Princeton, N.J: Princeton University Press. 
  • Friday, Karl (лето 1988). „Teeth and Claws. Provincial Warriors and the Heian Court”. Monumenta Nipponica. 43 (2): 153—85. JSTOR 2384742. doi:10.2307/2384742. 
  • Gatten, Aileen (пролеће 1977). „A Wisp of Smoke. Scent and Character in the Tale of Genji”. Monumenta Nipponica. 32 (1): 35—48. JSTOR 2384070. doi:10.2307/2384070. 
  • Gatten, Aileen (јун 1981). „The Order of the Early Chapters in the Genji monogatari”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 41 (1): 5—46. JSTOR 2718998. doi:10.2307/2718998. 
  • Gatten, Aileen (април 1986). „Weird Ladies: Narrative Strategy in the Genji monogatari”. The Journal of the Association of Teachers of Japanese. 21 (1): 29—48. 
  • Goff, Janet Emily (1991). Noh Drama and the Tale of Genji : The Art of Allusion in Fifteen Classical Plays. Princeton, N.J: Princeton University Press. 
  • Henitiuk, Valerie (2008). „Going to Bed with Waley: How Murasaki Shikibu Does and Does Not Become World Literature”. Comparative Literature Studies. 45 (1): 40—61. doi:10.1353/cls.0.0010. 
  • Hirota, Akiko (јесен 1997). „The Tale of Genji: From Heian Classic to Heisei Comic”. Journal of Popular Culture. 31 (2): 29—68. doi:10.1111/j.0022-3840.1997.00029.x. 
  • Kamens, Edward B (1993). Approaches to Teaching Murasaki Shikibu's The Tale of Genji. New York: Modern Language Association of America. 
  • Kato, Shuichi (1979). A History of Japanese Literature: The First Thousand Years. David Chibbett. New York: Kodansha International, Ltd. ISBN 978-0-87011-491-5. 
  • Knapp, Bettina L (пролеће 1992). „Lady Murasaki Shikibu's the Tale of Genji: Search for the Mother”. Symposium. 46 (1): 34—48. doi:10.1080/00397709.1992.10733759. 
  • Kornicki, P. F., "Unsuitable Books for Women? "Genji Monogatari" and "Ise Monogatari" in Late Seventeenth-Century Japan", Monumenta Nipponica, Vol. 60, No. 2 (Summer) (2005). стр. 147.–193, Sophia University, JSTOR
  • Kokusai Bunka Shinkokai, ур. (1970). Introduction to Classic Japanese Literature. Greenwood Printing. ISBN 978-0-8371-3118-4. 
  • McCormick, Melissa (2003). „Genji Goes West: The 1510 "Genji Album" and the Visualization of Court and Capital”. The Art Bulletin. 85: 54—85. JSTOR 3177327. doi:10.2307/3177327. 
  • McCullough, William H (1967). „Japanese Marriage Institutions in the Heian Period”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 27: 103—167. JSTOR 2718385. doi:10.2307/2718385. 
  • Morris, Ivan I (1964). The World of the Shining Prince: Court Life in Ancient Japan. New York: Kodansha International. 
  • Morris, Ivan I (1971). The Tale of Genji Scroll [Genji monogatari emaki]. Tokyo: Kodansha International. 
  • Mostow, Joshua S (јесен 1992). „Painted Poems, Forgotten Words. Poem-Pictures and Classical Japanese Literature”. Monumenta Nipponica. 47 (3): 323—346. JSTOR 2385102. doi:10.2307/2385102. 
  • Mostow, Joshua S (април 1999). „"Picturing" in The Tale of Genji”. The Journal of the Association of Teachers of Japanese. 33 (1): 1—25. JSTOR 489628. doi:10.2307/489628. 
  • Murase, Miyeko (1983). Iconography of the Tale of Genji : Genji monogatari ekotoba. New York: Weatherhill. 
  • Murase, Miyeko (2001). The Tale of Genji : Legends and Paintings. New York: G. Braziller. 
  • Nickerson, Peter (зима 1993). „The Meaning of Matrilocality. Kinship, Property, and Politics in Mid-Heian”. Monumenta Nipponica. 48 (4): 429—67. JSTOR 2385292. doi:10.2307/2385292. 
  • Nihon Koten Bungaku Daijiten: Kan'yakuban. Tokyo: Iwanami Shoten. 1986. ISBN 4-00-080067-1. 
  • Okada, H. Richard (1991). Figures of Resistance : Language, Poetry, and Narrating in the Tale of Genji and Other Mid-Heian Texts. Durham: Duke University Press. 
  • Pekarik, Andrew (1982). Ukifune : Love in the tale of genji. New York: Columbia University Press. 
  • Puette, William J (1983). Guide to the Tale of Genji by Murasaki Shikibu. Rutland, Vt: C.E. Tuttle. 
  • Rowley, Gillian Gaye (2000). Yosano Akiko and the Tale of Genji. . Ann Arbor, MI: Center for Japanese Studies, University of Michigan. 
  • Seidensticker, Edward G. (1976). The Tale of Genji. 1. Turtle Publishing. ISBN 978-4-8053-0919-3. 
  • Seidensticker, Edward G. (1976). The Tale of Genji. 2. Turtle Publishing. ISBN 978-4-8053-0920-9. 
  • Sestili Daniele (1996). Musica e danza del principe Genji. Le arti dello spettacolo nell’antico Giappone. Lucca: LIM,
  • Shirane, Haruo (децембар 1985). „The Aesthetics of Power: Politics in the Tale of Genji”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 45 (2): 615—47. JSTOR 2718974. doi:10.2307/2718974. 
  • Shirane, Haruo (1987). The Bridge of Dreams : A Poetics of the Tale of Genji. Stanford, Calif.: Stanford University Press. 
  • Shirane, Haruo (2008). Envisioning the Tale of Genji: Media, Gender, and Cultural Production. New York: Columbia University Press. 
  • Stevenson and Ho, Barbara and Cynthia O (2000). Crossing the Bridge : Comparative Essays on Medieval European and Heian Japanese Women Writers. New York: Palgrave. 
  • Tyler, Royall (1999). „"I Am I": Genji and Murasaki”. Monumenta Nipponica. 54 (4): 435—480. JSTOR 2668318. doi:10.2307/2668318. 
  • Tyler, Royall (2001). The Tale of Genji. New York: Viking. 
  • Tyler, Royall (март 2002). „Marriage, Rank and Rape in The Tale of Genji. Intersections: Gender, History and Culture in the Asian Context. 7. 
  • Tyler, Royall and Susan (2002). „The Possession of Ukifune”. Asiatica Venetiana. 5: 177—209. 
  • Tyler, Royall (2003). „Rivalry, Triumph, Folly, Revenge: A Plot Line through the Tale of Genji”. Journal of Japanese Studies. 29 (2): 251—87. 
  • Ury, Marian (1988). „A Heian Note on the Supernatural”. The Journal of the Association of Teachers of Japanese. 22 (2): 189—94. JSTOR 488941. doi:10.2307/488941. 
  • Lawrence, Hollendaisde (1958). Nihon Koten Bungaku Taikei 14: Genji Monogatari 1 (на језику: Japanese). Tōkyō: Iwanami Shoten. ISBN 978-4-00-060014-9. 
  • Yoda, Tomiko (децембар 1999). „Fractured Dialogues: Mono no aware and Poetic Communication in the Tale of Genji”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 59 (2): 523—57. JSTOR 2652721. doi:10.2307/2652721. 

Спољашње везе[уреди]