Једноћелијски организам

Једноћелијски организми су сви они животни облици (телесне организације) код којих само једна ћелија има све битне особине живих бића, а нарочито индивидуалност (аутономију), самоподешавање (ауторегулацију) и самопонављање (ауторепродукцију).^[1]^[2]

Преглед[уреди | уреди извор]

Једна од бројних подела живог света је и према сложености телесне грађе, која га сврстава у две најшире категорије:

једноћелијски и
вишећелијски организми (Metazoa).^[3]

Једноћелијски организми имају само једну једину ћелију, иако се понекад окупљају у колоније. У ову неформалну категорију спадају све археје, већина бактерија, неке гљиве и многи протисти.

Биоразноликост кремених алги, једноћелијских диатомеја

Раније су се еукариоти делили само на царства биљака и животиња, што значи да су се и сви једноћелијски организми делили на једноћелијске биљке и једноћелијске животиње. Тако су амебоидни организми сматрани једноставним животињама, при чему су неки укључивани у разред Eumycetozoa а бичари (Flagellata), као на пример Euglena, понекад једноћелијским алгама а понекад животињама. Према новијим стајалиштима, сви једноћелијски еукариоти сврставају се или у царство протиста или Protoctisti.

Према најновијим спознајама, Eumycetozoe се сматрају засебним царством. Иако код већина ових врста организми имају једну ћелију, она може садржавати више једара и може бити велика и до 80 цм. Уврштавање у царство гљива такође није биолошки прихватљиво, јер су неке врсте амебоидне форме, чега код гљива нема.

Подела на једноћелијске и вишећелијске организме је само формално-описна и не даје никакву информацију о филогенетским везама и односима, начину живота, унутрашњој грађи или облицима одржавања хомеостазе, нити размјене твари са животним окружењем или облицима формирања потомства.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Софраџија, А.; Шољан, D.; Хаџиселимовић, Р. . Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. 1996. ISBN 978-9958-10-686-6.
^ Међедовић, С.; Маслић, Е.; Хаџиселимовић, Р. . Биологија 2. Свјетлост, Сарајево. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
^ Fortey, R. (2008). Dry store room No. 1: The secret life of the Natural History Museum. Harper Perennial, London. ISBN 978-0-00-720989-7.

[1] Софраџија, А.; Шољан, D.; Хаџиселимовић, Р. . Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. 1996. ISBN 978-9958-10-686-6.

[2] Међедовић, С.; Маслић, Е.; Хаџиселимовић, Р. . Биологија 2. Свјетлост, Сарајево. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.

[3] Fortey, R. (2008). Dry store room No. 1: The secret life of the Natural History Museum. Harper Perennial, London. ISBN 978-0-00-720989-7.

[1]

[2]

[3]