Jednoćelijski organizam

Из Википедије, слободне енциклопедије
Valonia ventricosa, vrsta alge čiji je prečnik u rangu oko 1—4 cm, svrstava se među najkrupnije jednoćelijske organizme
Paramecium tetraurelia, cilijata sa vidljivim citostomom

Jednoćelijski organizmi su svi oni životni oblici (telesne organizacije) kod kojih samo jedna ćelija ima sve bitne osobine živih bića, a naročito individualnost (autonomiju), samopodešavanje (autoregulaciju) i samoponavljanje (autoreprodukciju).[1][2]

Pregled[уреди]

Jedna od brojnih podela živog sveta je i prema složenosti telesne građe, koja ga svrstava u dve najšire kategorije:

Jednoćelijski organizmi imaju samo jednu jedinu ćeliju, iako se ponekad okupljaju u kolonije. U ovu neformalnu kategoriju spadaju sve arheje, većina bakterija, neke gljive i mnogi protisti.

Bioraznolikost kremenih algi, jednoćelijskih diatomeja

Ranije su se eukarioti delili samo na carstva biljaka i životinja, što znači da su se i svi jednoćelijski organizmi delili na jednoćelijske biljke i jednoćelijske životinje. Tako su ameboidni organizmi smatrani jednostavnim životinjama, pri čemu su neki uključivani u razred Eumycetozoa a bičari (Flagellata), kao na primer Euglena, ponekad jednoćelijskim algama a ponekad životinjama. Prema novijim stajalištima, svi jednoćelijski eukarioti svrstavaju se ili u carstvo protista ili Protoctisti.

Prema najnovijim spoznajama, Eumycetozoe se smatraju zasebnim carstvom. Iako kod većina ovih vrsta organizmi imaju jednu ćeliju, ona može sadržavati više jedara i može biti velika i do 80 cm. Uvrštavanje u carstvo gljiva takođe nije biološki prihvatljivo, jer su neke vrste ameboidne forme, čega kod gljiva nema.

Podela na jednoćelijske i višećelijske organizme je samo formalno-opisna i ne daje nikakvu informaciju o filogenetskim vezama i odnosima, načinu života, unutrašnjoj građi ili oblicima održavanja homeostaze, niti razmjene tvari sa životnim okruženjem ili oblicima formiranja potomstva.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Sofradžija, A.; Šoljan, D.; Hadžiselimović, R. (1996). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6.
  2. Međedović, S.; Maslić, E.; Hadžiselimović, R. (2000). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-222-6.
  3. Fortey, R. (2008). Dry store room No. 1: The secret life of the Natural History Museum. Harper Perennial, London. ISBN 978-0-00-720989-7.