Пређи на садржај

Кадуцеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Модерна, стилизована верзија Кадуцеја
симбола богова Хермеса и Меркура

Кадуцеј (грч. κηρύκειον kērukeion, heraldov/vjesnikov štap) по грчкој митологији је штап око којег су обмотане двије змије. На врху штапа налази се огледало, а понекад и крила. Припадао је Хермесу, а срећемо га и код других хералда (гласника богова), нпр. код Ирис, гласника Хере и у римској митологији код Меркура, гласника богова и бога трговине. Меркур је према предању штап добио од бога Аполона. Када је стигао у Аркадију, видео је две змије које се међусобно прождиру, након чега је бацио штап између њих након чега су оне престале да се боре и питомо се увиле око њега. Од тада кадуцеј представља знак хармоније и мира због чега су га у античкој Грчкој увек носиле особе које су ишле да преговарају о миру.[1]

Симболика

[уреди | уреди извор]

Трговина, метал, планета

[уреди | уреди извор]

Као симбол, представља грчког бога Хермеса, односно римског Меркура. Због повезаности са овим боговима такође је и симбол трговине и комуникације са боговима (Хермес и Меркур су између осталог гласници богова и заштитници трговине). У каснијој антици биће и симбол планете Меркур као и истоименог метала, што је условило употребу симбола у астрономији и алхемији.[2]

Погрешна употреба у медицини

[уреди | уреди извор]

Због своје сличности са Ескулаповим штапом, кадуцеј је често грешком узиман као симбол медицине. Док је кадуцеј обмотан са двије змије, око Ескулаповог штапа налази се само једна и на њему не постоје крила. Иако се погрешна употреба овог симбола може наћи још у вријеме ренесансе, најупечатљивији примјер је коришћење симбола у амблему медицинских трупа америчке војске. У модерним временима, често је симболика свјесно занемаривана и медицинске установе кадуцеј су користиле умјесто Ескулаповог штапа из чисто естетских разлога.

Митологија

[уреди | уреди извор]

Мит о Тересијасу

[уреди | уреди извор]

Један грчки мит говори о Тересијасу, који наилази на змије за вријеме парења и убија женку својим штапом. Тересијас бива претворен у жену, и остаће такав све док не на исти начин не убије змију мужијака након седам година. Касније ће штап доћи до Хермеса, заједно са својим преображајним моћима.

Месопотамија

[уреди | уреди извор]

Порекло овог прастарог симбола је вероватно у Месопотамији, јер је нађен и на пехару краља Гудее Малгеша из 2.600 године п.н.е, али је његов прави извор можда још старији. Као и бакарна змија која се појављује у Библији, и у Месопотамији је кадуцеј био симбол бога који лечи све болести. Ово значење је доспело и до старогрчке културе и одржало се до данас.

Симбол мира

[уреди | уреди извор]

У другом миту, Хермес је на свом путу наишао на двије змије у борби, а свој штап је употријебио да их развоји. Тако Хермесов штап, са двије змије добија статус симбола мира.

Пошто је по рођењу, од свог полубрата Аполона, Хермес украо крдо говеда, у знак извињења поклониће Аполону лиру, направљену од корњачиног оклопа. За узврат, Хермес ће на поклон од Аполона добити кадуцеј.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Wалтер Ј. Фриедландер (1992). Тхе Голден Wанд оф Медицине: А Хисторy оф тхе Цадуцеус Сyмбол ин Медицине. ИСБН 978-0-313-28023-8. 
  • Bunn, J. T. Origin of the caduceus motif, Journal of the American Medical Association, 1967. United States National Institutes of Health: National Center for Biotechnology Information. PMID 4863068
  • Walter Burkert, Structure and History in Greek Mythology and Ritual, Translation, University of California, 1979.