Пређи на садржај

Карл Полањи

С Википедије, слободне енциклопедије

Карл Полањи
Карл Полањи
Карл Полањи
Датум рођења(1886-10-25)25. октобар 1886.
Место рођењаБеч
 Аустроугарска
Датум смрти23. април 1964.(1964-04-23) (77 год.)
Место смртиПикеринг, Онтарио
 Канада
ПребивалиштеАустроугарска, Канада
Држављанствомађарско, канадско
Занимањеекономиста
ОрганизацијаИсторијска школа економије
ДеловањеЕкономска социологија, економска историја, економска антропологија
СупружникИлона Дучинска (1923–1964)

Карл Паул Полањи (/поʊˈлæнји/; мађ. Polányi Károly; 25. октобар 1886 – 23. април 1964)[1] био је аустроугарски економски историчар, економски антрополог, економски социолог, политички економиста, историјски социолог и социјални филозоф.[2] Он је познат по својој опозицији традиционалној економској мисли и по његовој књизи Велика трансформација, која тврди да појава тржишних друштава у савременој Европи није била неизбежна, већ историјски контингентна.[3] Полањи се данас памти као покретач супстантизма, културног приступа економији, који наглашава начин на који су економије уграђене у друштво и културу. Ово гледиште је у супротности са превладавајућом економијом, али је популарно у антропологији, економској историји, економској социологији и политичким наукама.

Полањијев приступ древним економијама примењен је на различите случајеве, попут претколумбијске Америке и древне Месопотамије, мада је корисност тог приступа у проучавању древних друштава генерално оспоравана.[4] Поланијева Велика трансформација постала је модел за историјску социологију. Његове теорије су на крају постале темељ покрета за економску демократију. Његова ћерка, канадски економиста Кари Полањи Левит (рођена 1923. у Бечу, Аустрија), која је стурирала под Фридрихом Хајеком на Лондонској школи економије, професор је економије је на Универзитету Макгил у Монтреалу.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Полании је рођен у јеврејској породици. Његов млађи брат је био Михаел Полањи, филозоф, а његова нећака је Ева Зеисел, керамичар светског гласа.[5] Он је рођен је у Бечу, тадашњој престоници Аустроугарске империје.[6] Његов отац, Михали Полачек, био је железнички предузетник. Михали никада није променио име Полачек, и сахрањен је на јеврејском гробљу у Будимпешти. Михали је умро у јануару 1905, што је био емоционални шок за Карла, и он је током свог живота обележавао годишњицу Михалијеве смрти.[7] Мајка Карла и Мајкла Поланија била је Сесилија Вол. Промену имена у Полањи (не вон Полањи) извршили су Карл и његова браћа и сестре. Полањи је био добро образован упркос успонима и падовима богатства свог оца, и уронио је себе у активну интелектуалну и уметничку сцену Будимпеште.

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Полањи је основао радикални и утицајни Галилеов круг док је био на Универзитету у Будимпешти, клуб који је имао далекосежне ефекте на мађарску интелектуалну мисао. Током овог периода, он је био активно ангажован са другим значајним мислиоцима, као што су Ђерђ Лукач, Оскар Јаси и Карл Манхајм. Полањи је дипломирао на Универзитету у Будимпешти 1912. са докторатом права. Године 1914, помогао је у оснивању Народне грађанске радикалне странке Мађарске и био је њен секретар.[8]

Полањи је био коњички официр Аустроугарске армије у Првом светском рату, у активној служби на Руском фронту и хоспитализован у Будимпешти. Полањи је подржавао републиканску владу Михаља Кароља и њен социјалдемократски режим. Међутим, република је била кратког века, а када је Бела Кун срушио Карољијеву владу да би створио Мађарску совјетску републику, Полањи је отишао у Беч.

Беч[уреди | уреди извор]

Од 1924. до 1933. био је запослен као виши уредник престижног часописа Дер Öстерреицхисцхе Волксwирт (Аустријски Економиста). У то време је први пут почео да критикује аустријску школу економиста, за коју је сматрао да ствара апстрактне моделе који губе из вида органску, међусобно повезану реалност економских процеса. Сам Полањи је био привучен фабијанизмом и делима Г. D. Х. Колеа. Такође током овог периода Полањи се заинтересовао за хришћански социјализам.

Оженио се комунистичком револуционарком Илоном Дучињском, пољско-мађарског порекла. Њихова ћерка Кари Полањи Левит наставила је породичну традицију економских академских истраживања.

Лондон[уреди | уреди извор]

Од Полањија је затражено да поднесе оставку из Дер Оестерреицхисцхе Волксwирт јер либерални издавач часописа није могао да задржи истакнутог социјалисту након ступања Хитлера на функцију у јануару 1933. и суспензије аустријског парламента услед све веће плиме клерофашизма у Аустрији. Отишао је у Лондон 1933. године, где је зарађивао за живот као новинар и тутор и добио место предавача у Радничком образовном удружењу 1936. Његове белешке са предавања су садржале истраживање за оно што је касније постало Велика трансформација. Међутим, није почео да пише ово дело све до 1940. године, када се преселио у Вермонт да би преузео позицију на Бенингтон колеџу. Књига је објављена 1944, уз велико признање. У њој је Полањи описао процес земљишне реформе у Енглеској и стварање савременог економског система почетком 19. века.

Сједињене Државе и Канада[уреди | уреди извор]

Полањи се придружио особљу Бенингтон колеџа 1940. године, држећи серију од пет правовремених предавања о „Садашњем добу трансформације“.[9][10] Предавања „Пролазак 19. века“,[11] „Тренд ка интегрисаном друштву“,[12] „Слом међународног система“,[13] „Да ли је Америка изузетак“[14] и „Марксизам и унутрашња историја руске револуције“[15] одвијала се током раних фаза Другог светског рата. Полањи је учествовао у Бенингтонској серији предавања о хуманизму (1941)[16] и серији предавања на Бенингтон колеџу (1943) где је његова тема била „Жан Жак Русо: Да ли је могуће слободно друштво?”[17]

Радови[уреди | уреди извор]

  • "Социалист Аццоунтинг" (1922)
  • Тхе Греат Трансформатион (1944)
  • "Универсал Цапиталисм ор Регионал Планнинг?," Тхе Лондон Qуартерлy оф Wорлд Аффаирс, вол. 10 (3) (1945).
  • Траде анд Маркетс ин тхе Еарлy Емпирес (1957, едитед анд wитх цонтрибутионс бy отхерс)
  • Дахомеy анд тхе Славе Траде (1966)
  • Георге Далтон (ед), Примитиве, Арцхаиц, анд Модерн Ецономицс: Ессаyс оф Карл Поланyи (Неw Yорк: Доубледаy & Цомпанy, 1968); цоллецтед ессаyс анд селецтионс фром хис wорк.
  • Харрy W. Пеарсон (ед.), Тхе Ливелихоод оф Ман (Ацадемиц Пресс, 1977).
  • Карл Поланyи (2014). Фор а Неw Wест: Ессаyс, 1919–1958. Политy Пресс. ИСБН 978-0745684444. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енцyцлопæдиа Британница (Цхицаго: Енцyцлопæдиа Британница Инц. 2003) вол 9. п. 554
  2. ^ „Карл Поланyи | Хунгариан политициан | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 3. 8. 2022. 
  3. ^ „Карл Поланyи”. Оxфорд Референце (онлине изд.). Оxфорд Университy Пресс.  (Субсцриптион ор УК публиц либрарy мемберсхип реqуиред.)
  4. ^ Фор еxампле, Моррис Силвер, "Редистрибутион анд Маркетс ин тхе Ецономy оф Анциент Месопотамиа: Упдатинг Поланyи", Антигуо Ориенте 5 (2007): 89–112.
  5. ^ Харрод 2012.
  6. ^ Дале 2016.
  7. ^ Дале 2016, стр. 13.
  8. ^ Цонгдон, Лее (1976). „Карл Поланyи ин Хунгарy, 1900-19”. Јоурнал оф Цонтемпорарy Хисторy. 11 (1): 167—183. ИССН 0022-0094. ЈСТОР 260008. С2ЦИД 160241557. дои:10.1177/002200947601100108. Приступљено 3. 8. 2022. 
  9. ^ Поланyи, Карл (1940). „Карл Поланyи: Фиве Лецтурес он Тхе Пресент Аге оф Трансформатион-Лецтуре Сериес Листинг оф Топицс”. Беннингтон Цоллеге. хдл:11209/8502. 
  10. ^ Леигх, Роберт D. (25. 9. 1940). „Леттер фром Пресидент Роберт Деворе Леигх то Петер Друцкер”. Беннингтон Цоллеге. хдл:11209/5449. 
  11. ^ Леигх, Роберт D. (25. 9. 1940). „Тхе Пассинг оф 19тх Центурy Цивилизатион (Лецтуре #1 оф 5)”. Беннингтон Цоллеге. хдл:11209/5449. 
  12. ^ Поланyи, Карл (1940). „Тхе Тренд Тоwардс ан Интегратед Социетy (Лецтуре #2 оф 5)”. Беннингтон Цоллеге. хдл:11209/8515. 
  13. ^ Поланyи, Карл (1940). „Тхе Бреакдоwн оф тхе Интернатионал Сyстем (Лецтуре #3 оф 5)”. Беннингтон Цоллеге. хдл:11209/8516. 
  14. ^ Поланyи, Карл (1940). „Ис Америца ан Еxцептион? (Лецтуре #4 оф 5)”. Беннингтон Цоллеге. хдл:11209/8517. 
  15. ^ Поланyи, Карл (1940). „Марxисм анд тхе Иннер Хисторy оф тхе Руссиан Револутион”. Беннингтон Цоллеге. хдл:11209/8518. 
  16. ^ Боас, Георге; Фергуссон, Францис; Паттерсон, Маргарет; Цхапман, Дwигхт; Хардман, Yветте; Коуwенховен, Јохн; Луенинг, Отто; Поланyи, Карл; Стеин, Пег; Труман, Давид; Смитх, Брадфорд; Wхиттингхилл, Маурице (април 1941). „Хуманисм-Лецтуре Сериес Листинг оф Спеакерс анд Топицс”. Беннингтон Цоллеге. хдл:11209/8501. 
  17. ^ Поланyи, Карл; Фергуссон, Францис; Мендерсхаусен, Хорст; д'Естоурнеллес, Паул; Друцкер, Петер Ф.; Ханкс, Луциен; Форбес, Јохн D. (1943). „Беннингтон Цоллеге Лецтуре Сериес, 1943 – Лецтуре Сериес Листинг оф Спеакерс анд Топицс”. Беннингтон Цоллеге. хдл:11209/8499. 

Литература[уреди | уреди извор]

Библиотечки ресурси о
Карл Полањи
Аутор Карл Полањи

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Карл Полањи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karl_Polanji&oldid=27808336”