Катедрала Светог Ловре у Трогиру

Катедрала Светог Ловре
Основни подаци
Оснивање	започета 1213–1251 завршена 1589
Место	Трогир, Далмација Хрватска

Катедрала Светог Ловре у Трогиру настала у раздобљу од четири века (1213 – 1598) једна је од најзнаменитијих трогирских грађевина, на којој се споља уочљиви стилови од романике до барока, а у њену унутрашњост красе вредна уметничка дела.

Ова, у основи сведена романска базилика на три брода, са предворјем и три полукружне апсиде,спада међу најлепше ренесансне споменика сакралне архитектуре у Европи. Главни улаз у Катедралу води кроз Радованов портал, уметничко ремек-дело, из 1340. године, а затим у предворје у коме је Крстионица рад Андрије Алешија Драчанина (1467). Звоник катедрале који је висок 47 м саграђен је у 14.веку и један је од најлепших у Далмацији, а вероватно и на целој обали Медитерана. Реновирана је 2002. године у склопу пројекта америчке организације Венетиан Хертиаге.

Ова катедрала савршеног изгледа, на централном градском тргу у историјском језгру Трогира, од 1997. године се налази на УНЕСЦО-вој листи заштићене светске баштине.

Положај

Катедрала Светог Ловре налази се у Улици Трг Ивана Павла II, у историјском језгру у Далматинском граду Трогиру, у Републици Хрватској.

Положај цркве Свих светих на УНЕСЦО-вој мапи Трогира, означен је бројем 5 (на десној страни слике)

Историја

Катедрала Светог Ловре је највероватније подигнута на темељима старије базилике уништене у сараценској најезди на Трогир. На то указују открића у близини звоника садашње катедрале, међу којима је жртвеник посвећен главној грчкој богини Хери, па је, како се чини, паганско светиште претходило хришћанској цркви. О томе свједочи и посвета Светом Ловри, римском архиђакону страдалом у прогонима 258. године који је пре хапшења црквено благо поделио сиромасима. Том су свецу у Далмацији посвећене многе ранохришћанске цркве, попут Ловрећине на Брачу и Свети Ловре у Стобречу. О постојању старије цркве свједочи и то да су унутрашњост и простор испред у раноме средњем веку служили за сахрањивања, па се и данас уски простор између западног прочеља катедрале и палате Ћипико назива циматориј. О старој се цркви врло мало зна, спомиње се у опоруци трогирског грађанина Квирина из 503. године, али тај је документ је од неких историчара одбачен као кривотворен. Константин VII. Порфирогенет, и Даниеле Фарлати 1751.године у делу Иллyрицум Сацрум тврди да је црква изграђена у 4. веку. У недавним истраживањима испод апсиде затечени су старији делови, а у ранијим конзерваторским захватима били испод катедрале пронађени остатци мање грађевине иако то никад није објављено.

Истовремено са градњом трогирске катедрале започео је IV. крсташки рат који је у Далмацији оставио неизбрисив траг. На самом почетку рата, након што су се крсташке војске сјединиле пред Задром 1202. године, овај је хришћански град на захтев Венеције разорен и освојен. Ни крсташи које су браниоци истурили на утвршењима и зидинама нису могли спасити град који се нашао усред интереса великих сила. Поделио је тако судбину хршћанског Константинопоља који су крстађи године 1204. освојили због сребра династије Ангел.

Градња катедрале започела је 1213. године на темељима ранохршћанске катедрале посвећене Светом Ловри коју су уништили Сарацени 1123. године. Попут претходне и она је била посвећена Светом Ловри. Позната је и као катедрала Светог Ивана (заштитник града, преминулог 1111. године), бискупа који је остао запамћен по свом беспрекорном животу и отпору који је пружао мађарском краљу Коломану који је окупирао Далмацију и целу Хрватску.

Истовремено са градњом трогирске катедрале започео је IV. крсташки рат који је у Далмацији оставио неизбрисив траг. На самом почетку рата, након што су се крсташке војске сјединиле пред Задром 1202. године, овај је хришћански град на захтев Венеције разорен и освојен. Ни крсташи које су браниоци истурили на утврђењима и зидинама нису могли спасити град који се нашао усред интереса великих сила. Поделио је тако судбину хршћанског Константинопоља који су крстађи године 1204. освојили због сребра династије Ангел.

Доба владавине херцега Коломана, који је као краљев млађи брат управљао Хрватском (1226.– 1241), а окончано се његовом изненадном смрћу у Чазми, где је подлегао ранама након битке са Татарима, било је значајно за градњу трогирске катедрале, што се види из његове даровнице бискупу Трегуану,4 што потврђује и натпис на лунети, датирајући је прецизно у 1240. годину.5

Динамика градње

Градња катедрале трајала је дуго. Започела је око 1200. године. Јужни портал довршен је 1213. године, Мајстор Радован се на западном, главном порталу потписао 1240. године, док је 2. маја 1271. склапље уговор са млетачким мајсторима о постављању скела за градњу свода катедрале. Андрија Алеши Драчанин је 1460. године добио задатак да уз надсвођено предворје катедрале Светог Ловре догради крстионицу, за бискупа Јакова Турлона и кнеза Карла Цапелла. Истовремено када је започео изградњу крстионице Алеши је радио и на преобликовању катедралне сакристије. Градња крстионице трајала је до 1467. године. Андрија Алеши и Никола Фирентинац су 1468. године потписали са трогирским каптолом уговор о изградњи капеле Светог Ивана Трогирског.

Са северне стране катедрале накнадно су придотдати посебни волумени: капела Светог Јеронима (1438-1446. године), крстионица (1467. године), нова капела Светог Ивана (након 1468) и сакристија (након 1446. године), која је проширена 1862. године.

Трогирска катедрала, корске клупе

Западно прочеље главног брода са великом розетом, према грбовима, довршено је шездесетих година 15. века. Средишњи брод ресведен је тек у првој половини 15. века.

Звоник који ј завршаван крајем 16. и првих година 17. века, један од најзанимљивијих примера архитектонског споменика кроз време у Европи који делује као пресек свих стилова примењиваних у Далмацији од романике до маниризма.

Звоник се завршава крајем 16. и првих година 17. века; док на натпису исписаном позлаћеним словима у унутрашњости катедрале пише:

„ НВНQАМ ПРИВС АН. MDXCVIII
(никако пре године 1598). ”

Иако је катедрала вековима била под скелама због дугог трајања њене градња, то није ометало ни богослужења ни сахрањивања, тако да је већ 1242. у катедрали сахрањен Вилим, синовац краља Беле IV. 284

Стилови примењени у градњи

Катедрала је већином изграђена у романичком стилу (мајстори Стјепан и Матеј) до 1251. годин, док је готички свод изграђен у 15. веку Градња је окончана 1589. године довршетком задњег спрата звоника у стилу маниризма архитекта Трифуна Боканича (1575—1609), за чију је градњу требало скоро два века.

• Први спрат је, дело Матије Гојковића, и грађен је у готичком стилу (први спрат је био доста оштећен, као и цела катедрала, када су Млечани бомбардовали град 1420. године.)
• Други спрат има карактеристике венецијанске цветне готике из 15. века (са прозорима који подсећају на прозоре Ца' д'Оро), и прави је пример готичке архитектуре у Далмацији.
• Трећи спрат, је у духу маниризма, и потиче из 1605. године.
• Четврти пирамидални спрат или завршетак красе четири маниристичке скулптуре млетачког вајара Алессандра Витториа (1525—1608).

Градитељи, вајари и клесари

На градњи трогирске катедрале која је трајала неколико векова радиле су многе генерације градитеља и вајара. Осим Мајстора Радована, који се потписао на главном порталу катедрале имена градитеља и клесара с почетка 13. века није позната.

Мајстор зидар Москардело (магистер Мосцарделлус, мурариус) помиње се у једној исправи из 1264. године, и потпису који је оставио у унутрашњости катедрале, на западном зиду, лево од главног улаза, на унутрашњој страни пиластра.

Међу клесарима је било и доста оних средњовековни градитељи из круга Мајстора Радована, који су клесали на спољним зидовима и у унутрашњости катедрале. Међу њима је било и оних који су радили на манстиру Студеница.

Године 1406. на на поплочавању катедрале радио је клесар Иван из Корчуле заједно са својим братом Хранићем. стр.285

Тридесетих и четрдесетих година 14. века протомајстор Занино, покојног Салцхија, из Венеције, радио је на градњи катедрале и звоника. Са њиме су радили и двојица његових синова, Салцхиетус и Јацомеллус; 1344. године.

На градњи старе капеле Светог Ивана према уговору из 1331. године радила су два млетачка зидара.13

Првих година 15. века на поплочавању терасе јужног брода били су запослени браћа Драгошевић из Корчуле.14 Звоник и катедралу, тешко страдалу наком млетачких бомбардовања, поправљао је мајстор Матеј Гојковић (преминуо 1429).

Од осталих мајстора спомињу се:

• Мајстори Стјепан и Матеј (27. маја 1422. године).
• Око године 1416. Петар Позданчић Радмилов из Шибеника који је клесао камене сливнике - водориге * Мајтори који су у првој половини 15. века градили готичке сводове главног брода: Аллегретти (Радој), Марцо Груато (Јоаннес Гавиато, Зуан Грувато?), Никола Рачић и Стјепан.
• Млечанин Марцо Груато и Никола Рачић.
• Андрије Алешија и Николе Фирентинца (Ниццолò ди Гиованни Фиорентино), који су имали своју радионицу у коју су примали шегрте.
• Брачанин Јероним Боканић (умро 1603) и његов син Трифун Боканић (умро 1609) са својом радионицом градили су задњи спрат звоника у маниристичком (ранобарокном) стилу крајем 16. и почетком 17. века.

Архитектура

Западно прочеље са розетом

Трогирска катедрала је по конструкцији аркада. Архаична је јер су бродови одвојени масивним уздужним пилонима, или дебелим зидом у којима су усечени пролази са луковима, ранороманичким метода.

Трогирска катедрала је по свом изгледу најмонументалнија од свих далматинских романичких катедрала и цркава јер је једина пресвођена у сва три брода (средњи брод, је изграђен тек у 15. веку).

Стереометријски чиста, затворена маса цркве са малим прозорским отворима подељена је је пиластрима на јужној бочној фасади и тордираним полустубовима на апсидама, а опточена је венцем слепих аркадица. На средишњој фасади постоји мали округли отвор у којима се налази исклесани грб најснажније динстије Хрватско-Угарског краљевства, Анжувинске династије краља Лудовика.

Звоник

Звоник је један од најзанимљивијих примера раста архитектонскога споменика кроз време у Европи који делује као пресек свих стилова примењиваних у Далмацији од романике до маниризма. Трећи спрат звоника је довршен крајем 16. века.

Приземље звоника се отвара једноставним романичким луком, из 14. века:

• први спрат — је у духу ране готике, 15. века, са шиљастом бифором, али још затвореног зида,
• други спрат — је пример кићене касне готике сав растворен у каменој чипки (M. Гојковић);
• трећи спрата — је у облицима ренесансе (Т. Боканић, крај 16. века)
• врх звоника — је из доба барока, са четири маниристичка кипа (А. Витторио из Венеције, 15. век, наручена за Трогирску капелу).

Звоник по свом изгледу делује као пресек свих стилова који су се у Далмацији јављали од романике до маниризма, мешутим...

„ ...и поред сталне смене стилског говора, пројектанти звоника су успели сачувати органско јединство целине, јер се нису бринули за облик, него су поштовали пропорцијске норме, тако да постепени раст декоративности према врху делује логично и природно. Споменик доказује да се у доградњи архитектонских дела не усклађује стил са стилом, него квалитет са квалитетом. ”

Радованов портал

Такође погледајте: Радованов портал

Западни портал мајстора Радована обухвата: Први грех (Адам и Ева) и Откупљење (Рођење христово), христолошки циклус, поједине свеце и апостоле, приказ месеци, призоре лова

Радованов портал је главни портал катедрале и уједно најзначајнији средњовјековни портал на источном Јадрану и у овом делу Европе. Назван је по његову аутору Мајстору Радовану који га је исклесао 1240. године и на њему се потписао са „пер Радуанум”. Скулптура портала карактеристичан је пример готичког реализма и хуманизма, али са карактеристикама старијег романичког стила. Обухвата Први грех (Адама и Еве) и Откупљење (Рођење Христово), христолошки циклус, поједине свеце и апостоле, приказ месеци, призоре лова, а стилски сажима различите традиције од јужноиталских до француских.

Портал је у неколоко нивоа увучен у дебљину зида. У лунети је неуобичајени приказ Рођења Исуса Христа (обећање спасења), уместо Последњег суда, каако је то код главних портала катедрала на западу. У два лука над лунетом су сцене из библијских призора. Најквалитетнији делови портала приписују се мајстору Радовану, а остатак мајсторима из његове радионици.

Скулптуре на порталу карактеристичан су пример готичког реализма и хуманизма, али са карактеристикама старијег романичког стила.

На стубовима уз врата су призори лова уплетени у биљне плетенице тако да остављају утисак као да се сцене одвијају у некој шуми. На довратницима портала детаљни су прикази хороскопских знакова и радова по месецима (сцене из свакодневног живота) са изразитим пластицитетом. Бочно на порталу су фигуре Адама (десно) и Еве (лево) које стоје на лавовима. Ове скулптуре Адама и Еве у Трогиру - по угледу на на антику - за историјски периодкада су настала биле су изузетне, и у 13. веку налазе се још само на порталу катедрале у Бамбергу.

Детаљи са Радовановог портала

• 
• 
• 
• 

Олтари

У катедрали се данас налази пет олтара, не бројећи оне у бочним капелама, који су временом мењали свој изглед и титуларе. Они бочни у старијим су фазама имали ретабле саграђене од дрвета, а од 17. века грађени су од мрамора.

Главни олтар

Главни олтар катедрале

Главни олтар који је у облику балдахина, дело је мајстора Мавра из 14. века. На балдахину су скулптуре Госпе и Анђела (Благовести). Са страна олтара, уз зид, налазе се скулптуре Светог Ивана Трогирског и Светог Ловре у барокном стилу из 18. века.

На зиду са леве стране олтара је бунар са круништем (1661).

Осмороугаона проповедаоница са романичким капителима дело је локалне уметничке школе из 13. века. Хорска дрвена седишта су дело Ивана Будиславића (15. век.)

Олтар Светог Аугустина

Слика на платну, дело Теодора Маттеинија (1754.-1831)

Олтар је смештен у бочном, десном (јужном) броду (први од улаза). Иако је овај мермерни олтар посвећен светом Аугустину Цасоттију, на њему се поштује и Свети Иван Еванђелист након што је у 17. веку порушен олтар Свете Хелене и Светог Ивана Еванђелиста (о чему постоји запис уз десну страну олтара).

Олтар је 1802. године израдио градитељ олтара Николо Деган заједно са својим сином Иваном (Ницолò и Зуане Дегани). На олтару је слика на платну, дело Теодора Маттеинија (1754.-1831). На слици су приказани свети Аугустин Цасотти, свети Јаков и свети Иван Еванђелист. Према сачуваним документима из Италије и Хрватске може се закључити да су пресудну улогу у наручивању слике имала браћа Иван Доминик (1761.-1848.) и Иван Лука Гарагнин (1764.-1841.), трогирски племићи и угледни представници далматинскога друштва с почетка 19. века.

Олтар Јубилеја

Олтар је смештен је у бочном (јужном) броду. Овај мраморни олтар, 1802. године израдио је млетачки мајстор Ницолò Деган. Према натпису на зиду цркве, олтар је био посвећен Светом Духу, Гргуру Великом и светом Кршевану (Грисогону).

Олтар Госпе од Милосрђа

Олтар је посвећен Богородици Заштитници, који се налази на месту где је до 17. века био стари олтар посвећен Светом Козми и Дамјану, светим врачевима, лекарима чији је култ од давнине прихваћен у Трогиру.

На овом мраморном олтару је слика, уље на платну, која приказује Богородицу Заштитницу (Мајку Милосрђа), уз чије су скути голи дечачићи, док су анђели изнад Богородичине главе и носе круну, а при врху је натпис: ЦХАРИТАС.

Олтар посвећен Светом Крижу

Олтар је смештен на дну северног брода, тако да прекрива бочну апсиду. Подигнут је 1696. године средствима која је оставио бискуп родом из Сплита Иван Купарић.

Капеле и сакристије у склопу катедрале

У склопу катедрале су и сакристија и капела Светог Ивана Трогирског, и капела Светог Јере

Капела Светог Ивана Трогиранина

Главни чланак: Сакристија и капела Светог Ивана Трогиранина

Капела Светог Ивана Трогиранина један је од најлепших споменика из периода ренесансе

Сакристија и капела Светог Ивана Трогиранина је један је од најљепших ренесансних споменика у Европи. Налази се уз северни зид катедрале на месту где се до тада налазила једна кућа. Као и на примеру крстионице, просторна концепција капеле је рађена према просторној концепцији Јупитерова храма у Диоклецијановој палати.

У двадесет шест удубљења свода уклесане су главе серафина што је према Андрији Мутњаковићу „јединствена композиција непозната до тада у ренесансној умјетности“. Зидови капеле подељени су у четири зине: подножје у облику клупе, фриз с путтима бакљоношама, средишњу зону с нишама за скулптуре и атику с кружним прозорским отворима.

У средишту цркве виси велика дрвена светиљка у облику двоструког готичког крижа из 1561. г. Сребрне лампаде у цркви завјетни су дарови града Задра (1723), Врлике (1742), помораца из Леванта (1688) и других. Оргуље је израдио Милан Мајдак из Врапча код Загреба 1940. год. и једне су од најбољих у држави.

На стубу поред проповедаоницом је слика блаженог Аугустина Кажотића Трогиранина (дело Палме Млађега, из 1599. године). Ту су још слике мајстора Доминика Сагомана (1738), Аугустина Ридолфија (18. век) а изнад кора дјла млетачког сликара из Тицианове школе Александра Варотарија – Падованина (1509—1650).

Сакристије

У катедрали има више гробница важних трогирских породица (Лучића, Андреиса, Казотића, Бугофорте и других), као и она кнеза Младена III. Шубића Брибирског, хуманиста Фране Франквила Андроника. Не зна се како су нестала гробница Белина нећака принца Вилма.

У сакристији катедрале налази се већи део ризнице са разним историјско-уметничим предметима, одећом и осталим драгоценостима. На улазу с десне стране сакристије налази се ормар од ораховине, из 15. века. Корниж и вијенци, обавијени лозом и лишћем, украшени су флором и фауном и игром деце и анђела. Ово дело приписује се мајстору Гргуру Видову (1458). У ормару су смештени сребрни олтартни украси и посуђе.

На полукружном делу зида налазе се грбови трогирских бискупа. Хронолошка серија почиње са једанаестим веком а завршава са 1828. годином Тада је била укинута трогирска бискупија. Четири грба с црвеним украсним рубовима припадају кардиналима.

У изложбеном стакленом ормару занимљиви предмети су: Триптихон од бјелокости (15. ст.), сребрни врч дар угарско-хрватске краљице Јелисавете, жене Лудвика Великог Анжувинца (1342 – 1382). Она је даровала и две позлаћене руке прекривене филигранском арабеском и драгим камењем за моћи Светог Ивана Трогиранина. Ту се још налази кукуљица плашта Беле IV. са сликом Светог Маритина, извезена драгим камењем, као и митра романичког облика (14. век.).

Капела Светог Јере

Капелу Светог Јере (сада Капелу сакрамента) из 15. века изградио је Микица Собота, а као архитекти спомињу се и Груато и Рачић. На олтару је двоструки мраморни табернакул у барокном стилу (венецијански мајстор, 1737). Испред улаза је узидан ренесансни рељеф Богородице са Светим Јером и Светим Ладиславом. Олтар Светог Кружа краси распело из 16. века, а на олтару Јубилеја налази се слика крштења Исусова (16. век).

Види још

• Трогир
• Знамените грађевине у Трогиру
• Радованов портал

Литература

• Бабић I. Геометријска поетика Радована. Могућности, год. XXXIV, бр. 6-8, Сплит, 1986.
• Бабић I. Фигуративни принципи мајстораРадована. У Зборнику: Студеница и бизантијскауметност око 1200. године. Београд, 1988.
• Бабић I. О трогирским биљезима укамену. Радови Института за повијестумјетности, 12-13, Загреб, 1988. – 1989.
• Бабић I. Унутарња страна лунете главног порталатрогирске катедрале – дјело мајстора Радована, Старохрватска просвјета, Сер. 3, бр. 21, Сплит, 1991.
• Бабић I. Човјек, змија и мајмун напорталу трогирске катедрале, Арцхеологиа Адриатица II, Задар, 2008.
• Беламарић Ј. Шутња протомајстора базилике СанМарцо у Венецији – разријешена, Радови института за повијест умјетности 12/13, Загреб, 1988. – 1989.
• Беламарић Ј. Радованов портал у Трогиру. Клесарство и градитељство, год. 1, бр. 2, Пучишћа, 1900.
• Беламарић Ј. Циклус мјесеци Радовановапортала на катедрали у Трогиру, Прилози повијести умјетности у Далмацији, 30, Сплит, 1990.
• Беламарић Ј. Портал мајстора Радована – новаиконограfiја и стил у оквиру развоја скулптуреу Сплиту и Трогиру 13. стољећа, Зборник радовамеђународног знанственог скупа “МајсторРадован и његово доба“, Трогир, 1994.
• Бошковић Ђ. Две речи о порталу столне црквеу Трогиру, Југословенски историјски часопис 3, Београд – Љубљана – Загреб, 1937.
• Делле I. Трогир, Сплит, 1936.
• Дудан А. Ла Далмазиа нелл’ артеиталиана. Во. I, II. Милано, 1922.
• Фискови C. Опис трогирске катедралеиз XVIII стољећа. Сплит, 1940.
• Фискови C. Биљешке о Радовану ињеговим ученицима, Прилози повијестиумјетности у Далмацији 8, Сплит, 1954
• Фискови C. О иконограfiји Радованова портала,Прилози повијести умјетности у Далмацији 7, Сплит, 1953.
• Фискови C. Радован (Монограfiја), Загреб, 1951.
• Фискови C.Радован (Монограfiја), Загреб, 1965.

Спољашње везе

• Градска језгра Трогира (језик: хрватски)