Пређи на садржај

Кила мокраћовода бешике жене

С Википедије, слободне енциклопедије
Кила мокраћовода бешике жене
СинонимиЦyстоуретхроцеле
Специјалностигинекологија, урологија

Кила мокраћовода бешике жене, пролапс уретре или уретерокела жене је потпуна протрузија уретралне слузокоже изван орифицијума уретре.[1] То је ретко стање које се најчешће јавља код предпубертетских дјевојака[2] и жена у постменопаузи.[3]

Вагинално крварење је најчешћи симптом уретралног пролапса. Након прегледа, уочава се округла, често испупчана слузница у облику крофне која заклања отвор уретре.

Будући да је уретрални пролапс редак поремећај, стопа погрешне дијагнозе је висока, јер често лекар не посумња на њу, већ на туморозну промена (нпр. рабдомиосарком). Зато рано препознавање уретралног пролапса спречава непотребну анксиозност код пацијенткиње због нејасне дијагнозе.

Лечење пролапса уретре креће се од конзервативне медицинске терапије која се састоји од примене топичких естрогена, па све до конзервативне хируршке ексцизије (када конзервативна медицинска терапија не успе).[4]

Релевантна анатомија уретре[уреди | уреди извор]

Одрасла женска уретра је приближно дуга 4 цм и протеже се од врата мокраћне бешике до орифицијума. Слузокожа женске уретре обложена је прелазним епителим ћелија који се постепено прелазе у некератинизирајући сквамозни епител од врата мокраћне бешике до спољашњег уретралног врха. Мале периуретралне секреторне жлезде повезују зид уретре да би се омогућило подмазивање слузнице уретре. Ове периуретралне жезде конвергирају у дисталној уретри као Скене жлезде и празне се кроздва мала канала на обе стране спољашњег орорифицијума.

Субмукоза женске уретре састоји се од богате васкуларне мреже спужвастог ткива. Она храни уретрални епител и доњу мукозну жлезду. I слузокожа и субмукоза су одговорни за обезбеђивање дела женског механизма континенциј.

Епител мукозе и субмукозни васкуларни плексус су веома осетљиви на естроген. Губитак естрогена у менопаузи може довести до атрофије и губитка мукозног слоја, који штити од уринарне инконтиненције.

Женска уретра садржи два слоја глатких мишића: унутрашњи уздужни слој и спољни кружно-коси слој. Унутрашњи уздужни слој глатких мишића је дебљи и наставља се од врата мокраћне бешике до спољашњег орифицијума. Спољни кружно-коси слој глатког мишића облаже уздужна влакна по целој дужини уретре. Обично се ова два слоја спајају један с другим помоћу јаког везивног ткива. Слабљење или одвајање ова два слоја доводи до потпуног уретралног пролапса.

У женској уретри се налази мала симпатичка инервација, док се парасимпатичка холинергичка влакна налазе у влакнима глатких мишића. Активација парасимпатичних влакана узрокује да се унутрашњи уздужни глатки мишић уретре синхронизира са детрузором. Контракција уздужних влакана се скраћује и шири уретру како би се омогућило нормално мокрење.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Ово је неуобичајено стање које се посебно погађа предпубертетске девојке црне и латиноамеричке (хиспано) расе, али и жене у постменопаузи.

Уочена је нешто већа учесталост овог поремећаја код деце из нижих социоекономских слојева.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Сматра се да је ово стање најчешће настаје као последица лоших веза (лигамената) између уздужних и кружних, косих, глатких мишићних слојева и слузокоже уретре код особа са понављајућим епизодама повишеног интраабдоминалног притиска.

У друге етиолошке факторе који доприносе пијави киле мокраћовода бешике жене спадају:[5]

  • траума,
  • неухрањеност,
  • уринарне и вагиналне инфекције
  • редунданција слузокоже уретре.[6]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза киле мокраћовода бешике жене се врши тако што клиничким прегледом треба открити постојање централног отвора унутар пролабираног ткива, који треба да пртипада уретри.[7]

Код деце дијагноза се поставља, посматрањем тока пражњења бешике или катетеризацијом централног отвора.

Код одраслих, уретрална катетеризација или цистоуретроскопијатреба да потврди постојање уретралног отвора унутар пролабираног ткива. Одсуство уретралног отвора у центру пролабиране мукозе искључује дијагнозу пролапса уретре.

Терапија[уреди | уреди извор]

Оптималан третман за жене у постменопаузи са симптомима киле мокраћовода бешике жене или код странгулационог уретралног пролапса је дугоротрајна примени вагиналних естрогена, или једноставна ексцизији која је праћене кратким периодом катетеризације уретре.

Дуготрајно лечење након једноставне хируршке ексцизије би се даље наставило вагиналним кремама на бази естрогена.

Осим тога, битан фактор у терапији јеи контрола предиспонирајућих фактора, као што је констипација или дисфункционално пражњење (које узрокује напрезање).[7]

Контраиндикације

Код пацијенткоиња које су преживјеле рак дојке, употреба естрогенске вагиналне креме је контраиндикована. У таквим случајевима неопходно је конзилијарна одлука онколога и уролога за облик лечења.

Болесници код којих је операција контраиндицирана укључују жене и децу са минималним симптомима који су први пут доживлији уретрални пролапс и оне код којих је контраиндикована локална, регионална или општа анестезија.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Прогноза за пацијенте са килом мокраћовода бешике жене је одлична, када се третира на одговарајући начин. Код деце, елиминација фактора ризика, као што је констипација и дисфункционално пражњење (које узрокују напрезање у трбуху), може помоћи у елиминацији рецидива.

Код одраслих особа у постменопаузи, благи случајеви често добро реагују на топикалну хормонску терапију. Већи или хитнији случајеви који оправдавају хируршку ексцизију углавном се добро опорављају након пост-процедуралне катетеризације у кратком периоду; након тога, ови пацијенти могу дуго остати без рецидива са топикалном хормонском терапијом естрогеном.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Патил НА, Патил СБ, Кундарги ВС, Бирадар АН. Фемале Уретхрал Аномалиес ин Педиатриц Аге Гроуп: Унцоверед. Ј Сург Тецх Цасе Реп. 2015 Јан-Јун. 7 (1):14-6.
  2. ^ Митре А, Нахас W, Гилберт А, ет ал. Уретхрал пролапсе ин гирлс: фамилиал цасе. Ј Урол. 1987 Јан. 137(1):115.
  3. ^ Туглу D, Yуванç Е, Yıлмаз Е, Гур С, Батислам Е. Мултипле уретхрал аномалиес: Парамеатал уретхрал цyст, пениле цурватуре, инцомплете хyпоспадиац антериор дуплицатион оф тхе уретхра анд дистал хипоспадиас. Цан Урол Ассоц Ј. 2015 Маy-Јун. 9 (5-6):Е294-6.
  4. ^ Халл МЕ, Оyесанyа Т, Цамерон АП. Ресултс оф сургицал еxцисион оф уретхрал пролапсе ин сyмптоматиц патиентс. Неуроурол Уродyн. 2017 Феб 21.
  5. ^ Рудин ЈЕ, Гелдт ВГ, Алецсеев ЕБ. Пролапсе оф уретхрал муцоса ин wхите фемале цхилдрен: еxпериенце wитх 58 цасес. Ј Педиатр Сург. 1997 Мар. 32  (3):  423—5.
  6. ^ Баллоухеy Q, Галиниер П, Грyн А, Гримаудо А, Пиенкоwски C, Фоурцаде L. Бенефитс оф примарy сургицал ресецтион фор сyмптоматиц уретхрал пролапсе ин цхилдрен. Ј Педиатр Урол. 2014 Феб. 10 (1):94-7.
  7. ^ а б ДеЦхернеy, Алан Х.; Лаурен Натхан; Мартин L. Пернолл (2003). Цуррент Обстетриц & Гyнецологиц Диагносис & Треатмент. МцГраw-Хилл Профессионал. п. 777.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Клеињан, Ј. Х.; Вос, П. (април 1996). „Странгулатед уретхрал пролапсе”. Урологy. 47 (4): 599—601. ПМИД 8638378. дои:10.1016/С0090-4295(99)80505-6. .
  • Харрис, Р. L.; Цундифф, Г. W.; Цоатес, К. W.; Аддисон, W. А.; Бумп, Р. C. (март 1998). „Уретхрал пролапсе афтер цоллаген ињецтион”. Уретхрал Пролапсе Афтер Цоллаген Ињецтион. Ам Ј Обстет Гyнецол. 178 (3): 614—5. ПМИД 9539537. дои:10.1016/с0002-9378(98)70450-8. .
  • Сурабхи, V. Р.; Мениас, C. О.; Георге, V.; Сиегел, C. L.; Прасад, С. Р. (новембар 2013). „Магнетиц ресонанце имагинг оф фемале уретхрал анд периуретхрал дисордерс”. Радиол Цлин Нортх Ам. 51 (6): 941—53. ПМИД 24210437. дои:10.1016/ј.рцл.2013.07.001. .
  • Анведен-Хертзберг, L.; Гаудерер, M. W.; Елдер, Ј. С. (август 1995). „Уретхрал пролапсе: Ан офтен мисдиагносед цаусе оф урогенитал блеединг ин гирлс”. Педиатр Емерг Царе. 11 (4): 212—4. ПМИД 8532563. С2ЦИД 36353805. дои:10.1097/00006565-199508000-00004. .
  • Лаи, Х. Х.; Хуртадо, Е. А.; Аппелл, Р. А. (септембар 2008). „Ларге уретхрал пролапсе форматион афтер цалциум хyдроxyлапатите (Цоаптите) ињецтион”. Инт Урогyнецол Ј Пелвиц Флоор Дyсфунцт. 19 (9): 1315—7. ПМИД 18414766. С2ЦИД 37303383. дои:10.1007/с00192-008-0604-0. .
  • Сен, I.; Онаран, M.; Токгоз, Х.; Тан, M. О.; Бири, Х.; Бозкирли, I. (април 2006). „Пролапсе оф а симпле уретероцеле пресентинг ас а вулвал масс ин а wоман”. Инт Ј Урол. 13 (4): 447—8. ПМИД 16734870. С2ЦИД 39826727. дои:10.1111/ј.1442-2042.2006.01336.x. .
  • Тхосака А, Yамазаки А, Хирокаwа M, Матусита К, Асакура С. [Тwо цасес оф уретхрал леиомyома]. Хинyокика Киyо. 1988 Нов. 34 (11):2041-6.
  • Редман, Ј. Ф. (мај 1982). „Цонсервативе манагемент оф уретхрал пролапсе ин фемале цхилдрен”. Урологy. 19 (5): 505—6. ПМИД 7080324. дои:10.1016/0090-4295(82)90607-0. .
  • Wригхт, M. (1987-10-17). „Уретхрал пролапсе ин цхилдрен--алтернативе манагемент”. С Афр Мед Ј. 72 (8): 551—2. ПМИД 3672273. .
  • Јеркинс, Гералд Р.; Верхеецк, Кеннетх; Ное, Х. Норман (октобар 1984). „Треатмент оф Гирлс wитх Уретхрал Пролапсе”. Ј Урол. 132 (4): 732—3. ПМИД 6540815. дои:10.1016/С0022-5347(17)49845-4. .
  • Холброок C, Мисра D. Сургицал манагемент оф уретхрал пролапсе ин гирлс: 13 yеарс' еxпериенце. БЈУ Инт. 2011 Нов 11.
  • Wеи Y, Wу СД, Лин Т, Хе ДW, Ли XL, Wеи ГХ. Диагносис анд треатмент оф уретхрал пролапсе ин цхилдрен: 16 yеарс' еxпериенце wитх 89 Цхинесе гирлс. Араб Ј Урол. 2017 Сеп. 15 (3):248-253.
  • Хаверкорн РМ, Wиллиамс БЈ, Кубрицхт WС 3рд, Гомелскy А. Ис обеситy а риск фацтор фор фаилуре анд цомплицатионс афтер сургерy фор инцонтиненце анд пролапсе ин wомен?. Ј Урол. . 185 (3). март 2011: 987—92.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  • Кнепфлер Т, Валеро Е, Трики Е, Цхилинтсева Н, Коенсген С, Рохр С. Бариатриц сургерy импровес фемале пелвиц флоор дисордерс. Ј Висц Сург. 2016 Апр. 153 (2):95-9.
  • Лоwе, Ф. C.; Хилл, Г. С.; Јеффс, Р. D.; Брендлер, C. Б. (јануар 1986). „Уретхрал пролапсе ин цхилдрен: Инсигхтс инто етиологy анд манагемент”. Ј Урол. 135 (1): 100—3. ПМИД 3941438. дои:10.1016/С0022-5347(17)45530-3. .
  • Десаи, С. Р.; Цохен, Р. C. (септембар 1997). „Уретхрал пролапсе ин а пременарцхал гирл: Цасе репорт анд литературе ревиеw”. Ауст Н З Ј Сург. 67 (9): 660—2. ПМИД 9322707. дои:10.1111/ј.1445-2197.1997.тб04618.x. .
  • Фаландрy L. [Уретхрал пролапсе ин yоунг блацк гирлс. Репорт оф 12 цасес]. Прог Урол. . 6 (3). јун 1996: 392—7.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  • Флетцхер, С. Г.; Лемацк, Г. Е. (септембар 2008). „Бенигн массес оф тхе фемале периуретхрал тиссуес анд антериор вагинал wалл”. Цурр Урол Реп. 9 (5): 389—96. ПМИД 18702923. С2ЦИД 6784197. дои:10.1007/с11934-008-0067-3. .
  • Гох, Ј. Т.; Краусе, Х. Г. (новембар 1998). „Постпартум уретхрал пролапсе”. Ауст Н З Ј Обстет Гyнаецол. 38 (4): 477—8. ПМИД 9890241. С2ЦИД 574480. дои:10.1111/ј.1479-828X.1998.тб03119.x. .
  • Кисанга, Р. Е.; Абоуд, M. M. (јануар 1996). „Уретхрал муцоса пролапсе ин yоунг гирлс”. Цент Афр Ј Мед. 42 (1): 31—3. ПМИД 8868384. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kila_mokraćovoda_bešike_žene&oldid=27448353”