Кокреација

С Википедије, слободне енциклопедије

Кокреација је иницијатива менаџмента, или облик економске стратегије, која окупља различите стране (на пример, компанију и групу купаца), како би заједно произвели резултат који вреднују обе стране.[1] Ко-креација доноси мешавину идеја од директних потрошача или посматрача (који нису директни корисници производа) што заузврат ствара нове идеје за организацију.

Кокреирана вредност настаје у облику персонализованих, јединствених искустава за потрошача (вредност у употреби) и текућих прихода, учења и побољшаних тржишних перформанси за фирму (лојалност, односи, пренесени утисци потрошача). Вредност се ствара заједно са корисником ако и када он може да персонализује своје искуство користећи понуду производа/услуга предузећа - у животном веку његовог коришћења - до нивоа који најбоље извршава његов или њен посао(послове) и који омогућава фирми да оствари већу вредност из своје инвестиције производ/услуга у облику нових знања, већих прихода/профитабилности и/или супериорне вредности/лојалности бренда.[2]

Научници C. К. Прахалад и Венкат Рамасвами популаризовали су овај концепт у свом Харвард Бусинесс Ревиеw чланку из 2000. године, „Уважавање способности купаца” [3]. Наставили су да развијају ове аргументе у својој књизи, коју су објавили Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс, Будућност конкуренције, где су навели примере као што су Напстер и Нетфликс који показују да купци више неће бити задовољни само избором између да или не за оно што им компанија нуди.[4]

У оквиру својих проучавања, Прахалад и Рамасвами[5] су дефинисали кокреацију као „заједничко стварање вредности од стране компаније и корисника; дозвољавајући кориснику да да свој допринос у изради искуства услуге у складу са склопом околности ”(Прахалад и Рамасвами, 2004, пп. 8).

Мартен Питерс и Стефани Џенсен даље су развили постојеће теорије кокреације и увели термин Потпуна кокреација 2013, [6] и тако олакшали организацијама које су имале проблема са имплементацијом кокреације у своје свакодневне активности. Потпуна кокреација се односи на "транспарентан процес стварања вредности у текућој, продуктивној сарадњи са и уз подршку свих релевантних страна, при чему крајњи корисници играју главну улогу" (Џенсен и Питерс, 2017, пп. 15). [7] Сматра се практичним одговором на претежно академско и холистичко разумевање кокреације. Потпуна кокреација активно укључује крајње кориснике и друге релевантне стране кроз читав развојни процес, од идентификације изазова до имплементације и праћења његовог решења. То је пре свега поступак која се може развити у организациони принцип, а потенцијално чак и у сувласништво.

Процес кокреације

Процес кокреације суштински укључује два основна корака:

  1. Допринос: Пружање доприноса од стране јавности фирми
  2. Избор: Избор најперспективнијих и најпривлачнијих прилога/доприноса

Врсте кокреације

У зависности од степена контроле коју фирма/јавност има над активностима доприноса и селекције, кокреација се може широко сврстати у 4 категорије:

  1. Прилагођавање: Јавност контролише активности доприноса док фирма врши контролу над активностима селекције
  2. Подношење: Фирма има потпуну контролу над обе активности
  3. Кодизајнирање: Фирма врши контролу над активностима доприноса, док јавност врши контролу над активностима селекције
  4. Сарадња: Јавност има потпуну контролу над обе активности

Прилагођавање

Прилагођавање је модел корисничке кокреације који укључује прибављање доприноса од јавности од стране фирме, свеобухватно и савесно испитивање доприноса, одабир најперспективнијих и најпредузимљивијих доприноса од стране фирме и на крају имплементацију тих доприноса. На пример, Мала Велика Планета, видео игра са платформом пузли компаније Сони, омогућава играчима да креирају сопствене нивое у игри. Креирани нивои се затим могу делити са другим играчима или поднети компанији Сони. Захваљујући овој функцији „Креирај и дели”, ова игрица има слоган 'Играј,Креирај, Подели'. Најбољи доприноси се укључују у завршну игрицу и они који су допринели бивају награђени.

Подношење

У случају подношења, фирма контролише активности доприноса постављањем ограничења за основни дизајн, величину доприноса итд, контролише и активности одабира селекцијом победничких доприноса. Овај облик кокреације са клијентима се користи у оним случајевима када фирма тражи да прошири истраживања у својој области.

Кодизајнирање

Кодизајнирање подразумева постављање ограничења од стране фирме на активности доприноса и одабир победничких доприноса од стране оних који их подносе. На пример, Локал Моторс користи кодизајнерски модел кокреирања са клијентима како би развијао своја возила. Локал Моторс је 2010. године развио аутомобил под именом Борац на стази у рекордних 18 месеци, што је око 5 пута брже него што траје процес конвенционалне производње аутомобила. Охрабривањем заједнице од преко 2000 дизајнера да предају своје дизајне док постављају нека ограничења за основни дизајн, шеме боја итд, Локал Моторс ефикасно користи кодизајнерски модел кокреирања са клијентима. Дизајнерска заједница је кроз гласање изабрала победнички дизајн ( који је осмислио Сангхо Ким ).

Интересантан податак о Локал Моторсу је да чак и нема дизајнерски тим. Све пројектовање врши сама јавност.

Једна од водећих марки за производњу мајица у Америци такође користи кодизајнирање.

Сарађивање

Такође познато као отворени код, сарађивање подразумева објављивање изворног кода производа и његову доступност широј јавности. Објављени изворни код је тада доступан за модификацију према захтевима корисника. Примери који су засновани на сарађивањуМозила Фајрфокс, Апачи и Линукс.

Уметност кокреације

Традиционално поимање компаније је: (1) потрошач је ван домена ланца вредности; (2) предузеће контролише где, када и како се додаје вредност у ланцу вредности; (3) вредност се ствара у низу активности које предузеће контролише пре тренутка куповине; (4) постоји јединствена тачка размене у којој се вредност преноси са купца на предузеће. Гледиште усмерено на потрошача подразумева: (1) потрошач је саставни део система за стварање вредности; (2) потрошач може да утиче на то где, када и како се ствара вредност; (3) потрошач не мора да поштује границе индустрије у потрази за вредношћу; (4) потрошач може да се такмичи са компанијама за поврат вредности; (5) постоји више тачака размене у којима потрошач и компанија могу кокреирати вредност. У масовној производњи која је усмерена на потрошача, на примеру маркетинга за аутомобиле, добављачи обезбеђују сировине, компоненте, подкомпоненте и системе произвођачима, који стварају вредност склапањем ових улаза у возила. Потрошачи активно одлучују које ће возило купити, али компаније одлучују шта ће им бити на располагању. Дилери, који делују као посредници за произвођаче аутомобила, продају аутомобиле. За компаније које зависе од овог пословања, стварање вредности се дефинише искључиво остваривањем профита преко крајњих потрошача. Сатурн корпорација, која ословљава себе као „другачија врста аутомобилске компаније“, одбацила је традиционалне начине рада индустрије. Године 1985. када је компанија Џенерал Моторс пласирала Сатурн, она није само основала новог произвођача аутомобила, већ је створила „заједницу“. Сатурн ради са својим клијентима у процесима дизајна, производње и продаје, и ангажује власнике Сатурн-а да помогну у континуираном иновирању и побољшавању аутомобила. Потрошачи размишљају о месту аутомобила у свом животу - како се уклапа у њихов буџет, њиховој жељи за удобношћу, њиховој потреби за душевним миром, са њиховом естетиком. Компаније размишљају о својој конкурентској стратегији и свом пословању - инжењерингу, диференцијацији, логистици, ценама и, изнад свега, приходима и добити. Иако ове вредности могу бити супростављене, оне нису непомирљиве. Сатурн је компанија која покушава да споји ова два начина гледања на вредности. На страницама које следе, представљамо оквир - нову парадигму стварања вредности - као предлог како компаније могу боље разумети потрошачев поглед на вредност и продуктивно радити са њима како би заједно створиле задовољавајућу вредност за обе стране.[8]

Четири саставна блока интеракције[уреди | уреди извор]

Прахалад и Рамасвами[9] су предложили да је потребно да се унапред испуне следећи захтеви како би се применила кокреација.

Термини Дефиниције Менаџерске импликације
Дијалог Интеракција са корисницима Двосмерна повезаност уместо стратегије једносмерне продаје
Приступ Дозвољава кориснику да приступи подацима Креирање вредности са корисником; ван традиционалног ланца вредности
Корист од ризика За праћење ризика и јазова између корисника и компаније Подела ризика развоја производа са посетиоцима кроз комуникацију (у каснијем раду Рамасвамија,[10] ово се замењује „рефлексивношћу”)
Транспарентност Информације међу пословним субјектима су доступне Баријере за приступ информацијама треба елиминисати у одређеној мери како би се стекло поверење посетиоца

Из копродукције[уреди | уреди извор]

У свом осврту на литературу о „учешћу потрошача у производњи”, Нили Бендапуди и Роберт П. Лион установили су да први академски рад датира из 1979. године.[11]

Од 1990. године па надаље, појављују се нове теме: Џон Чепиел предлаже да учешће корисника може довести до већег задовољства купаца.[12] Скот Кели, Џејмс Донели и Стивен Џ. Скинер се баве продуктивношћу, али предлажу и друге начине за сагледавање учешћа корисника: квалитет, радни учинак и емоционалне реакције.[13]

Иако га Бендапули и Лионе нису коментарисали, револуционарни чланак Р. Нормана и Р. Рамиреза сугерише да се успешне компаније не фокусирају на себе па ни на индустрију, већ на систем стварања вредности.[14]

Мичел, Варго и Лаш препознају утицај Нормана на њихов рад и признају сличност између концепата копродукције и кокреације: „његова копродукција са корисницима одражава сличан концепт који се налази у шестом оквирном програму.”[15] Аутори сугеришу да је Норман обогатио С-D логику посебно кроз своју идеју „богатства” понуде.

У писму упућеном уреднику Харвард бизнис ривју-а као реакција на чланак Пајна, Пеперса и Роџера ("Желите ли заувек да задржите своје потрошаче"), Мајкл Шкрејг тврди да нису сви потрошачи слични у својој способности да донесу неки облик знања компанији.[16]

Викшторм уочава промену улоге потрошача.[17]

Фуат, Фират, Долакија и Венкатеш су увели концепт кастомеризације (што представља еволуцију у процесу масовног прилагођавања производа купцу) и тврдили су да то омогућава потрошачу да буде „копроизвођач производа и услуга које се нуде”.[18] Међутим, Бендапуди и Лион (2003) су у свом раду заснованом на искуству дошли до закључка да „претпоставка све шире кастомеризације због копроизводње може бити одржива само када потрошач има вештину и знања стварања роба и услуга који су њему/њој од користи”.[19]


Како је Звас забележио у свом чланку из 2010, у коме се бави класификацијом и анализом кокреације,[20] термин „кокреација” су првобитно формулисали као стратегију Др Аџит Кембил и његови коаутори у два чланка из 1996. и 1999. У чланку „Поновно утврђивање вредносних пропозиција”(1966), Кембил, Гинзберг и Блох опсију како кокреација може да се искористи као стартегија да би се трансформисале вредносне пропозиције радећи са клијентима или одговарајућим ресурсима.[21] У чланку „Кокреација:Нови извор вредности”(1999),Кембил, Фризен и Сундарам развијају концепт кокреације као кључног извора вредности који омогућава Интернет и дају објективну анализу ризика које компаније морају узети у обзир приликом примене ове стратегије.[22]


Почетком века, Прахалад и Рамасвами (2000) су, радећи на свом претходном раду, учинили идеју кокреације препознатљивом.[23]


Прахалад и Рамасвами су 2004. године наставили да развијају своје идеје које су објављене четири године раније.[24] У исто време, Варго и Лаш (2004) су објавили концепт маркетиншке оријентације у пружању услуга. Процес стварања вредности описан је у шестом оквирном програму. Насупрот логици доминације роба и услуга аутори тврде да је:„корсиник је увек копроизвођач”. Идеја из Шестог оквирног програма ће касније бити промењена у „корисник је увек кокреатор”.


Прахалад је у једном издању магазина „Јоурнал оф Маркетинг” коментарисао Варгову и Лашову идеју из Шестог оквирног програма и закључио да аутори са овом идејом нису довољно далеко отишли.[25]


У истој књизи, Калаигнанам и Вардараџан(2006) се надовезују на Прахаладове коментаре и детаљно образлажу утицај информационих технологија на копроизводњу. Како су то аутори образложили „развој у области информационих технологија [...]омогућава корисницима да створе вредност сарађујући са компанијом”. Главни допринос аутора овог чланка јесте концептуални модел који се односи на интензитет учешћа клијента у формирању карактеристика производа, карактеристика тржишта и самих корисника, карактеристика компаније. У свом закључку и смерницама за будућа истраживања, аутори обрађују и три значајне теме. Прво, предлажу да се проуче питања везана за понуду и како интензивнија комуникација, учешће корисника и формирање заједница омогућава корисницима да међусобно сарађују, што доводи до нових креација. Друго, они сматрају „центар иновација” значајним, а посебно то што прелазак са умрежавања компанија и на умрежавање корисника може да доведе до повећања способности у стварању иновација. Треће, питају се да ли питања везана за потражњу можда могу да изазову негативне последице на задовољство потрошача. Трећим питањем су се већ позабавили Бендапули и Леоне:„Корисник који сматра да има знање и стручност и одабере да учествује у копроизводњи биће склонији да себи припише и успех и неуспех него корисник који то нема. Корисник који нема знање и стручност, али је присиљен да учествује у копроизводњи [...] може на њу негативно да утиче”.[19]

Рана примена[уреди | уреди извор]

Почетком 2000-тих, консултанти и компаније су применили кокреацију као средство за укључивање купцима у дизајнирање производа. Пример представља „Најк” који је омогућио својим купцима да онлајн дизајнирају своје патике. На МацWорлд конференцији 2007, Сем Лућенте легендарни гуру дизајна и иновација у компанији „Хјулит-Пакард”,описао је ново схватање да дизајнери не могу више сами да дизајнирају производе користећи своју генијалност и магију. Они више нису укључени у стварање производа и услуга, тврдио је он; они су укључени у кокреацију са купцима.[26]

Средином 2000-их, кокреација је постала покретачки концепт друштвених медија и маркетиншких техника где су компаније као што је „Конверс” убедиле велики број својих верних купаца да направе рекламни видео за одређени производ. Феномен Wеб 2.0 обухватио је бројне облике маркетиншке кокреације, пошто су друштвене и потрошачке заједнице постале „амбасадори”,„они који шире причу”,„паметна гомила” и „учесници” који мењају производ у зависности од искуства. Други примери кокреације могу се наћи у уметности.[27]

Доба дигитализације: Врсте корисничке кокреације[уреди | уреди извор]

Према недавном истраживању Ерика Рајндфлајша и његовог бившег студента докторских студија Мета О'Херна, постоје четири типа корисничке кокреације представљене у виду матрице два пута два.

Врсте кокреације

Оваква подела заснована је на два кључна корака у процесу корисничког кокреирања. На X-оси налази се допринос, корак који води ка генерисању/предлагању идеја. На Y-оси налази се корак одабира идеја међу предложеним. Свака од ових оса разликују висок и низак ниво корисничке контроле над сваким од ових процеса. На оси доприноса, први квадрант је фиксиран што значи да корисници имају врло мало контроле над процесом доприноса и компанија јесте та која утврђује какву врсту доприноса жели. На оси одабира, под процесом селекције вођеним од стране компаније, она је та која великим делом спроводи активности одабира и бира победничке предлоге, док под процесом селекције вођеним од стране потрошача, фирма се претежно ослања на потрошаче да одаберу победничка решења.

Све ово дефинише следеће врсте корисничке кокреације:

  1. Подношење - овај део има најмање доприноса у смислу предлагања нових идеја од стране корисника и поседује висок степен компанијског утицаја који се огледа у управљању процесом одабира ограниченог броја идеја корисника;
  2. Прилагођавање - јединствена врста кокреације у којој корисник дефинише мноштво идеја за компанију, док саме критеријуме селекције дефинише компанија. У овој фази, фирма је та која обично објављује крајњи производ (нпр. видео игра "Мала велика планета" од стране компаније Сонy). Иако су корисници ти који креирају платформе, компанија има крајњу реч по питању одабира оних које ће бити дистрибуиране;
  3. Сарадња - успоставаљање равнотеже између утицаја компаније и утицаја корисника која доводи до прецизирања коначне идеје. Корисник удружује снаге са компанијом у предлагању и одабиру идеја уз задржавање потпуне слободе у том процесу. Нпр, Апачи сервер је алат отвореног кода доступан свим корисницима Веб-а;
  4. Кодизајнирање - кориснички приступ одабиру ограниченог броја идеја које су предложили други корисници. Пример за то јесте било који форум на коме корисници морају изложити идеје везане за унапред дефинисану област, нпр. у корист унапређења веб сајта неке организације итд, при чему је крајња идеја одабирана од стране целе заједнице на форуму, на пример лајковањем или дислајковањем као што то чини компанија Тредлес у којој корисник дизајнира мајицу према својој замисли, док компанија кориснике ограничава тиме да дизајнирају само мајице и да крајњу реч при одабиру дизајна који ће се наћи на мајици има компанија, али корисници задржавају важан глас за одабир идеја које воде напретку.

Корпоративни менаџмент[уреди | уреди извор]

Средином 2000-их, иновације у корисничком ангажовању и сарадњи прошириле су се и полако постале светски економски тренд укључујући заједничко креирање производа и услуга. Написане су бестселер књиге у којима су изнете теорије које су умногоме биле под утицајем кокреације и корисничке сарадње. Главни концепти укључивали су: краудосорсинг, термин који је први пут употребио Џеф Хау у чланку часописа Wиред[28] из јуна 2006. године, затим отворене иновације које је промовисао Хенри Шезбро[29], професор и извршни директор Гервуд центра за корпоративне иновације при универзитету Беркли, као и Викиномикс: Како масовна сарадња све мења[30], дело написано од стране консултаната Дена Тепскота и Ентонија D. Вилијамса, дело за које се сматра је прославило концепт корпорација које користе масовну сарадњу и иновације отвореног кода.

О све бржем развоју кокреација, Рамасвами и његов ко-аутор Френсис Гјуларт написали су: "Кроз интеракцију са хиљадама менаџера у свету који су почели експериментисати са кокреацијом, открили су да компаније граде платформе које повезују, не само компаније и њихове кориснике, већ стварају читаву мрежу добављача, партнера и запослених, у циљу непрестаног развоја нових искустава са појединцима."[31]

Успон корисничке кокреације[уреди | уреди извор]

О'херн и Рајндфлајш (2010)[32] наводе да се успех корисничке кокреације може приписати трима различитим темама:

  • Информациони несклад између корисничке тражње и произвођачког капацитета
  • Корисничко оснаживање
  • Појава и широка примена дигиталних технологија

Процес[уреди | уреди извор]

Успешна кокреација захтева два кључна корака.[32]

Допринос идеја: Компанија мора да убеди своје клијенте да предложе своје идеје (тј. да допринесу). Међутим, примити допринос је јако тешко, јер је већина купаца јако заузета и једва да се одазива на компанијин позив. Корисници нису заинтересовани да учествују и доприносе компанији сем ако им се приђе на неки за њих привлачан начин. Као резултат свега тога, већина покушаја кокреације пропадне управо зато јер компанија није добила довољно предлога.

Издвајање одрживих идеја: Након пристиглих идеја, компанија мора издвојити оне најисплативије, одрживе и примењиве. Изазов у селекционом процесу представља то што је већина предлога бескорисна, непрактична или тешка за примену. Компаније морају управљати предлозима веома опрезно током процеса селекције, како не би изгубили корисничке предлоге или ризиковали да кориснике удаље од компаније и тиме проузрокују потпуни престанак корисничког ангажовања у будућности.

Предности кокреације[уреди | уреди извор]

Услед отвореног дијалога, стално се јављају неистражене идеје. Свако ко предложи идеју осећа како је његова идеја саслушана, што повећава морал корисника.

Изазови[уреди | уреди извор]

Иако је кокреација сјајна активност да се прикупе јединствене и различите идеје корисника, она такође поставља и многе изазове као што су:

  1. Парето принцип-одабир идеја из мноштва оних које су прибављене. Само 20% од свих понуђених идеја има вредност за неку компанију.
  2. Ризик од губитка на имиџу бренда-ако идеје више истичу негативну страну производа и услуга компаније.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, V. (2004) "Цо-Цреатион Еxпериенцес: Тхе Неxт Працтице ин Валуе Цреатион". Јоурнал оф Интерацтиве Маркетинг. Издање 18, Страна 3.
  2. ^ Wим Рампен - Мy Персонал Дефинитион оф Бусинесс wитх Цустомер Валуе Цо-Цреатион и коментари Цхрис-а Лаwер-а.
  3. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, V. (Јануар–Фебруар 2000) "Цо-Оптинг Цустомер Цомпетенце". Харвард Бусинесс Ревиеw.
  4. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, Венкат (2004). Тхе Футуре оф Цомпетитион: Цо-цреатинг Униqуе Валуе wитх Цустомерс. Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс. ИСБН 978-1-57851-953-8. 
  5. ^ Прахалад, C. К (2004). "Тхе Футуре оф Цомпетитион: Цо-Цреатинг Униqуе Валуе Wитх Цустомерс". Харвард бусинесс сцхоол пресс.
  6. ^ Пиетерс, Маартен; Јансен, Стефание (2013). "Орде ин де цхаос: воорделен ван цомплете цоцреатие". ФранкWатцхинг.
  7. ^ Пиетерс, Маартен; Јансен, Стефание (2017). Тхе 7 Принциплес оф Цомплете Цо-цреатион. Амстердам: БИС Публисхерс. стр. 15. ИСБН 978-90-6369-473-9. 
  8. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, V. (2009) "Цо-Цреатион Цоннецтион".
  9. ^ Прахалад, К. C.; Рамасwамy, V (2004). Тхе Футуре оф Цомпетитион: Цо-цреатинг Униqуе Валуе wитх Цустомерс. Бостон: Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс. ИСБН 9781578519538. 
  10. ^ Рамасwамy, Венкат; Озцан, Керимцан (2014). „Тхе цо-цреатион парадигм”. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 9780804790758. Приступљено 28. 5. 2017. 
  11. ^ Бендапуди, Неели; Леоне, Роберт П. (Јануарy 2003). „Псyцхологицал Имплицатионс оф Цустомер Партиципатион ин Цо-Продуцтион”. Јоурнал оф Маркетинг. 67 (1). јануар 2003. .
  12. ^ Цзепиел, Јохн А. (1990). „Сервице енцоунтерс анд сервице релатионсхипс: Имплицатионс фор ресеарцх”. Јоурнал оф Бусинесс Ресеарцх. 20 (1): 13—21. дои:10.1016/0148-2963(90)90038-Ф. .
  13. ^ Келлеy, Сцотт W.; Доннеллy Јр., Јамес Х.; Скиннер, Стевен Ј. „Цустомер Партиципатион ин Сервице Продуцтион анд Деливерy”. Јоурнал оф Ретаилинг. 66 (3): 315—35. 1990. .
  14. ^ Норманн, Р.; Рамирез, Р. (Јулy–Аугуст 1993) "Фром Валуе Цхаин то Валуе Цонстеллатион: Десигнинг Интерацтиве Стратегy". Харвард Бусинесс Ревиеw. пп. 65–77.
  15. ^ Мицхел, С.; Варго, С. L.; Лусцх, Р. Ф. (2008). "Рецонфигуратион оф тхе Цонцептуал Ландсцапе: А Трибуте то тхе Сервице Логиц оф Рицхард Норманн". Јоурнал оф тхе Ацадемy оф Маркетинг Сциенце. 36:152–155.
  16. ^ Сцхраге, M. (Јулy–Аугуст 1995). "Цустомер Релатионс". Харвард Бусинесс Ревиеw. пп. 154–156.
  17. ^ Wикстрöм, С. (1996). "Валуе Цреатион бy Цомпанy-Цонсумер Интерацтион". Јоурнал оф Маркетинг Манагемент. 12, 359–374.
  18. ^ Фират, А. Фуат; Дхолакиа, Никхилесх; Венкатесх, Аллади (1995). "Либераторy Постмодернисм анд тхе Реенцхантмент оф Цонсумптион". Јоурнал оф Цонсумер Ресеарцх. . 22 (3): 239—67.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  19. ^ а б Бендапуди, Неели; Леоне, Роберт П. (Јануарy 2003). "Псyцхологицал Имплицатионс оф Цустомер Партиципатион ин Цо-Продуцтион" Јоурнал оф Маркетинг. . 67 (1).  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  20. ^ Зwасс, V. (Фалл 2010). "Цо-Цреатион: Тоwард а Таxономy анд ан Интегратед Ресеарцх Перспецтиве". Интернатионал Јоурнал оф Елецтрониц Цоммерце. пп. 11–48. http://www.ijec-web.org/v15n1/p011full.pdf
  21. ^ Камбил, А.; Гинсберг, А.; анд Блоцх, M. Ре-инвентинг валуе пропоситионс. Стерн Wоркинг Папер ИС-96–21, Неw Yорк Университy, 1996. http://kambil.com/wp-content/uploads/PDF/Value_paper.pdf
  22. ^ Камбил, А; Фриесен Г.Б; анд Сундарам А. Цо-цреатион: А Неw Соурце оф Валуе. Аццентуре Оутлоок, 2 (1999) ат http://kambil.com/wp-content/uploads/PDF/accenture/cocreation2.pdf
  23. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, V. (Јануарy–Фебруарy 2000) "Цо-Оптинг Цустомер Цомпетенце". Харвард Бусинесс Ревиеw.
  24. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, V. (2004) "Цо-Цреатион Еxпериенцес: Тхе Неxт Працтице Ин Валуе Цреатион". Јоурнал оф Интерацтиве Маркетинг. Волуме 18; Нумбер 3.
  25. ^ Прахалад, C.К. (Јануарy 2004). "Тхе Цоцреатион оф Валуе ин 'Инвитед Цомментариес' он 'Еволвинг то а Неw Доминант Логиц фор Маркетинг'". Јоурнал оф Маркетинг. Вол. 68. пп. 18–27.
  26. ^ "Нуссбаум он Десигн[мртва веза]". БусинессWеек.
  27. ^ Цханеy, D.. „Тхе Мусиц Индустрy ин тхе Дигитал Аге: Цонсумер Партиципатион ин Валуе Цреатион”. Интернатионал Јоурнал оф Артс Манагемент. 15 (1): 42—52. 2012. .
  28. ^ Хоwе, Јефф (Јуне 2006). "Тхе Рисе оф Цроwдсоурцинг". Wиред . Приступљено Марцх 17, 2007.
  29. ^ Цхесброугх, Х.W.: Опен Инноватион: Тхе Неw Императиве фор Цреатинг анд Профитинг фром Тецхнологy. . Бостон: Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс. 2003.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  30. ^ Тапсцотт, Дон; Wиллиамс, Антхонy D. (2006, 2008). Wикиномицс: Хоw Масс Цоллаборатион Цхангес Еверyтхинг. Портфолио.
  31. ^ Рамасwамy, Венкат; Гоуилларт, Францис: Тхе Поwер оф Цо-Цреатион: Буилд Ит wитх Тхем То Боост Гроwтх, Продуцтивитy, анд Профитс. . Фрее Пресс. 2010.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  32. ^ а б О'херн, M., & Риндфлеисцх, А. (2010). Цустомер цо-цреатион. Ревиеw оф маркетинг ресеарцх, 84-116.

Даље читање[уреди | уреди извор]

  • Ерик Рајндфлајш; Мет О'Херн (2008) ."Корисничка кокреација: Типологија и истраживачка агенда" Радни лист 4 издања на "РесеарцхГате"
  • Ендерсон, П.; Розенквист, C. (2007). "Мобилне иновације у здравству: Корисничко укључивање и вредност кокреације". Међународни журнал о мобилним комуникацијама. Књига 5, Бр. 4.
  • О, С.; ет ал. (2007). "Копродукција и верност корисника у финансијским услугама". Продајни журнал. Књига 83, Издање 3. пп. 359–370.
  • Балентајн, D. (2004). "Дијалог и његова улога у развоју специфичног знања о везама". Бизнис и индустријски маркетинг журнал. Књига 19, Издање 2. п. 114.
  • Бекер, Гери (Септембар 1965). "Теорија о додељивању времена". Економски журнал. Књига LXXV, Издање 299. пп. 493–517.
  • Билграм, V.; Брем, А.; Вуат, К.I. (2008). "Кориснички фокусиране иновације у развоју новог производа – Систематска идентификација водећих корисника напрегнутих интерактивних и колаборативних онлајн алата". Међународни журнал менаџмента иновацијама. Књига 12, Бр. 3. пп. 419–458.
  • Дивон, D. (1990). "Маркетинг као производња: развој концепта". Академски журнал маркетиншких наука. Књига 18, Број 4. пп. 337–343.
  • Едвардсон, Б.; Анквист Б.; Џонстон, Р. (2005). "Кокреација корисничке вредности кроз хиперреалност у предкуповној услузи". Журнал о истраживањима услуга. Књига X, Број X, Месец 2003 1-.
  • Фират, Ф.А.; Венкатеш, А. (Децембар 1995) "Либерални постмодернизам и обнављање потрошње". Журнал о истраживањима потрошача. Књига 22, Број 3. пп. 239–267.
  • Фоднес, Дејл; Питегофт, Бери Е.; Сотер, Елиз Трули (1993), "Од корисника до конкурента: Потрошачка коопција у услузи". Журнал о маркетиншким услугама. 7 (3). пп. 18–25.
  • Форстром, Ф. (Септембар 2003). "Концептуално истраживање о 'кокреацијској вредности' у контексту индустријских Купац-Продавац веза, недовршен рад". 19. Годишња ИМП конференција; Септембар 4–6, 2003; Лугано, Швајцарска (Међународна маркетиншка и потрошачка група)
  • Фулер, Ј.; Мулбахер, Х.; Мацлер, К.; Џавецки, Г. (Зима 2009–10). "Корисничко оснаживање кроз Интернет кокреацију". Менаџмент информационих система журнал. Књига 26, Број 3. пп. 71–102.
  • Фулер, Ј. (Зима 2010). "Оплемењивање виртуалне кокреације из перспективе корисника". Калифорнијски менаџмент преглед. Књига 52, Број 2. пп. 98–122.
  • Гронрус, C.; Равалд, А. (2009) "Маркетинг и логика услуга: олакшавање вредности, креирање вредности и кокреација, и њихова маркетинг примена – Радни лист". Ханкен школа економије.
  • Гамесон, Е. (2004) "Повратак веза (РОР - "Ретурн оф релатионсхипс"): Вредност релационог маркетинга и релациони менаџмент у "Бусинесс-то-Бусинесс" контекстима". Бизнис и индустријски маркетинг журнал. 19, 2. п. 136.
  • Холбрук, M.Б. (Јун 1987). "Шта је корисничко истраживање?". Журнал корисничког истраживања. Књига 14, Број 1. пп. 128–132.
  • Линдзи, К. (Јул 28, 2009). "Моћ сарадње". Компјутер недељно. пп. 14–15.
  • Намбисан, С.;Барон, Р. А. (јул 2009). "Виртуелна корисничка окружења: Тестирање модела добровољног учествовања у активностима кокреације вредности" Дневник менаџмента иновације производа. Издање 26, публикација 4. Стр. 388-406
  • Намбисан, С.; Барон, Р.А. (Јул 2009). "Виртуално корисничко окружење: Тестирање модела добровољног учествовања у активностима кокреирања вредности". Журнал менаџмента иновацијама у производњи. Књига 26, Издање 4. пп. 388–406.
  • Орданини, А.; Пасини, П. (2008). "Услуга копроизводње и вредност кокреације: Случај услужно-оријентисане архитектуре (СОА)". Европски менаџмент журнал. 26, пп. 289–297.
  • Пејн, А.; Холт., С. (2001). "Дијагностицирање корисничке вредности: Интегрисање процеса вредности релационог маркетинга". Британски менаџмент журнал. Књига 12. пп. 159–182.
  • Пејн, А.Ф.; Сторбацка, К.; Фроу, П.; Нокс, С. (2009). "Кокреација брендова: Дијагностицирање и дизајнирање релационог искуства". Журнал бизнис истраживања. 62. пп. 379–389.
  • Потс, Ј.; ет ал. (Оцтобер 2008) "Корисничка кокреација и распоређена креативност" Индустрија и иновације. Књига 15, НБрој 5. пп. 459–474.
  • Прелад, C.К.; Ремасвами, V. (2004) "Искуства кокреације: Нова пракса у креирању вредности". Журнал интерактивног маркетинга. Књига 18, Број 3.
  • Прелад, C.К.; Ремасвами, V. (2009) "Веза кокреације".
  • Ремасвами, V. (2009) "Управљање трансформацијом до кокреирања вредности. Стратегија и лидерство. Књига 37, Број 2. пп. 32–37.
  • Росира, C.; Брито, C. (2009) "Вредност кокреације са добављачима, ФЕП радни листови, н°342".
  • Ша, D.; Раст, Р.; Парасурман, А.; Стелин, Р.; Деј, Г. (Новембар 2006). "Пут до централне позиције корисника". Журнал истраживања услуга. 9, 2.
  • Симонсон, А.; Шмит, Б. (1997). Маркетинг естетика – идентитет и слика. Њујорк: Слободне новине.
  • Спорер, Ј.; Магио, П.П. (2008). "Појава науке о услугама: Ка систематичним иновацијама услуга у циљу унапређења кокреације вредности".
  • Танев, С.; Сепä, M.; Чувањек, А. (2013). „Валуе Цо-Цреатион: Бест оф ТИМ Ревиеw”. Талент Фирст Нетwорк. 19. 12. 2013. 
  • Тyнан, Царолине; МцКецхние, Саллy; Цххуон, Целине (2010). „Цо-цреатинг валуе фор луxурy брандс”. Јоурнал оф Бусинесс Ресеарцх. 63 (11): 1156—1163. дои:10.1016/ј.јбусрес.2009.10.012. .
  • Вандермерв, С. (Лето 1993). "Скок у циклус корисничких активности – нова улога корисничких услуга у 1990-им". Колумбијски журнал светског бизниса. пп. 46–65.
  • Вајганд, Х. (2009). "Сукоб вредности – Моделирање и анализа кокреације вредности – Радни лист".
  • Вајннд, Ј.; Ренгасвеми, А. (2000). "Кастомизација: Нова револуција у масовној кастомизацији – Институт маркетиншких наука радни лист Бр. 00-108". Кембриџ, Масачусетс: Институт маркетиншких наука
  • вонг, V. (2010). "Кокреација: није још једна фокус група". "Бусинесс wеек". Април 28, 2010.
  • Занг, З.; Ронгкју, C. (2008). "Испитивање механизма кокреације вредности са корисницима". Међународни журнал економије производње. 116. пп. 242–250.
  • Звас, V. (Јесен 2010). "Кокреација: Ка таксономији и перспективи интегрисаног истраживања". Међународни журнал електронске продаје. пп. 11–48. http://www.ijec-web.org/v15n1/p011full.pdf

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kokreacija&oldid=26756840”