Мозила фајерфокс

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Mozilla Firefox)
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

Застарелост информација

Чланак је означен овим шаблоном 31.10.2012. и налази се у категорији Рачунарство и информатика‎.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Мозила фајерфокс
енгл. Mozilla Firefox
Mozilla Firefox logo 2013.svg
Firefox Screenshot.PNG
Фајерфокс 10 на Виндоусу 8.1
Развој Задужбина Мозила
Прва верзија 9. новембар 2004.
Најновија верзија 28.0 /
Писано у C++
XUL
XBL
JavaScript
CSS
ОС сви
Платформа Више платформи
Доступно у 75 језика
Врста веб прегледач
Лиценца MPL, MPL/GPL/LGPL
Веб адреса http://www.mozilla.com/firefox/

Мозила фајерфокс (енгл. Mozilla Firefox) је веб прегледач отвореног кода. Раније је био познат под именима „Феникс“ и „Фајерберд“, а настао је на темељима апарата „Геко“ који је користио и раније популарни веб прегледач Нетскејпа. Од 9. новембра 2004, од верзије 1.0, Фајерфокс је постао озбиљна конкуренција Интернет експлореру.[1]

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Мозиле фајерфокса

Дејв Хајат (енгл. Dave Hyatt) и Блејк Рос (енгл. Blake Ross) су почели да раде на пројекту „Фајерфокс“ као експерименталном издању пројекта „Мозила“. Веровали су да су комерцијални захтеви Нетскејпа компромитовали корисност Мозиле[2]. Како би се борили против тога што су видели, направили су самостални браузер, са којим су планирали да замене пакет „Мозила“. Дана 3. априла, Мозила је објавила да планирају да промене фокус са пакета „Мозила“ на Фајерфокс и Тандерберд [3].

Пројекат „Фајерфокс“ је доживео неколико промена имена. Промењен је првобитни назив Феникс јер је нарушавао робну марку „Феникс технологија“ (Phoenix Technologies). Фајерберд, име које је одабрано као замена, изазвало је жестоку реакцију истоименог бесплатног сервера бази података[4][5][6]. Као одговор, фондација Мозила изјавила је да браузер увек треба да носи име „Мозила фајерберд“, како би се избегла забуна са софтвером за базе података. Настављени притисак заједнице програмера база података условио је још једну промену имена; 9. фебруара 2004. Мозила фајерберд постала је „Мозила фајерфокс“[7], често називан једноставно само као „Фајерфокс“, а понекад и скраћено „Еф икс“ енгл. FX[8].

Фајерфокс је прошао кроз много верзија пре издавања верзије 1.0, која се појавила 9. новембра 2004. Након серије сигурносних и исправки стабилности, фондација Мозила је 29. новембра 2005. објавила прво веће унапређење, верзију 1.5 Фајерфокса. Верзију 2 Мозила је објавила 24. октобра 2006. године. Ова верзија је укључивала поправке у табовима, управљач за проширења (екстензије), изгледу, претрази, новој опцији за повратак изгубљених сесија, провери грешака при куцању, и сигурносној заштити „антифишинг“ која је убачена као додатак који је направио Гугл[9][10], а касније убачен и у сам програм[11]. Јануара 2008. покренуто је уживо подршка преко Интернета, које покрећу волонтери уз помоћ софтвера „Џајв“ (енгл. Jive Software). Било ко може поставити питање, а одговор је загарантован. Понекад, постоји могућност да разговарате уживо и са агентом за подршку.

Историја издања[уреди]

Боја/значење:
Старо издање Тренутно издање Бета издање Будуће издање
Име читача Геко издање Издање Кодно име Датум издавања Значајније промене
Феникс 1.2 0.1 Пескадеро 3. септембар 2002. Прво издање, прилагодљива палета алатки, брза претрага
0.2 Санта Круз 1. октобар 2002. Палета са стране, управљање проширењима.
0.3 Лусија 14. октобар 2002. Блокирање слика, блокирање нежељених прозора, табовано прегледање.
1.3 0.4 Океано 19. октобар 2002. Теме, унапређено блокирање нежељених прозора, прилагодљива палета алатки.
0.5 Неплс 7. децембар 2002. Више почетних страна, мени са стране и напредни преглед историје посета
Мозила фајерберд 1.5 0.6 Глендал 17. мај 2003. Нова основна тема (Qute), омиљене странице и унапређење приватности, глатко скроловање, аутоматско смањење слика.
0.7 Индио 15. октобар 2003. Аутоматско скроловање, управљање лозинкама, унапређење подешавања.
Мозила фајерфокс 1.6 0.8 Ројал Оук 9. фебруар 2004. Инсталациони програм за Виндоуз, рад без мреже, омиљене странице и управљање преузиманим фајловима, нови лого.
1.7 0.9 One Tree Hill 15. јун 2004. Нова основна тема („Winstripe“), миграција података, нови управљач тема/проширења, смањена величина програма, нови систем помоћи, инсталациони програм за Линукс, иконица за електронску пошту (само за Виндоуз).
1.0 Феникс 9. новембар 2004. Званично издање 1.0. званичне локализоване верзије. Додате нове могућности као што су подршка за протоколе „RSS/Atom feed“, претрага директно из палете алатки, претрага проширења. „Крај живота“ наступио је 13. априла 2006. са издањем верзије 1.0.8[12][13].
1.8 1.5 Дир Парк 29. новембар 2005. Званично издање верзије 1.5. Додата подршка за формат SVG, унапређење изгледа, Јаваскрипт 1.5 и CSS 2/3. „Крај живота“ 30. маја 2007. са издањем верзије 1.5.0.12[14].
Мозила фајерфокс 2 1.8.1 2.0 Бон Ехо 24. октобар 2006. Званична верзија 2.0. Нове могућности као што је повратак сесија након „пуцања“ браузера, предлагање при претрази за Гугл и Јаху, нови управљач за проширења, преглед веб фидова, антифишинг заштита, и кратак опис омиљених страница. Тема „Winstripe“ освежена. Укључена подршка за Јаваскрипт 1.7.
2.0.0.14 16. април 2008. Званично издавање верзије 2.0.0.14. Додатна ставилност и сигурносне исправке.
Мозила фајерфокс 3 1.9 3.0 Гран Парадизо 17. јун 2008. Званично издање верзије 3.0[15]. Као основа за графику се користи Каиро. Какао виџети укључени за Мек ОС Икс издања. API укључен из WHATWG. Измене како се ХТМЛ објекат учитава и како се приказују веб странице. Нови SVG елементи и филтри, унапређена SVG спецификација. Сагласност са скупом тестова Acid2. Нова унапређења изгледа, укључујући различите подразумеване теме за различите оперативне системе, нови менаџер преузимања датотека. Виндоуз 95, 98, ME и Mac OS X v10.3.9[16] и нижи више нису подржани оперативни системи. Addons.mozilla.org интегрисан у прозор додатака. Подршка за APNG датотеке.
1.9.1 3.5[17] Shiretoko[18] 13. јун 2009. Побољшана верзија Геко енџина. Тесктуални АПИ. Подршка за коришћење слика за уоквиривање текста. Подршка за јаваскрипт одабире упита. Неколико побољшања у „паметној адресној линији“. Сигурни мод сурфања. Локално сурфање базирано према гуглу (geolocation).
Мозила Фирефокс 3.6 1.9.2 3.6 Namoroka 21. јануар 2010.
Мозила Фирефокс 4.0 2.0 4.0 Tumucumaque 22. март 2011.
Мозила Фирефокс 5.0 5.0 5.0 21. јун 2011.
Мозила Фирефокс 5.0.1 5.0.1 5.0.1 Ажурирање за решење проблем стабилност у Mac OS X 11. јул 2011.

Особине[уреди]

Погодности укључене у Фајерфокс су отварање табова, провера граматике, напредна претрага, фаворити уживо, интегрисани менаџер преузимања фајлова, и сервис за претраживање у који је укључен Гугл. Развијачи Фајерфокса су циљали да произведу веб претраживач који „само сурфује интернетом“[19] и обезбеђује најбоље могуће сурфовање, најширој могућој групи корисника[20]

Корисници могу да прилагођавају Фајерфокс са разним екстензијама и темама. Мозила одржава базу додатака на addons.mozilla.org са приближно 2.000 додатака од септембра 2007.[21]

Фајерфокс пружа окружење за веб развијаче у којем они могу да користе уграђене алатке, као што је конзола за грешке или Дом инспектор, или екстензије, као што је Фајербуг

Подршке стандарда[уреди]

Удео Фајерфокса на тржишту по верзијама (јануар 2007.[22])
Фајерфокс 1.0 0,34 %
Фајерфокс 1.5 0,53 %
Фајерфокс 2 16,02 %
Фајерфокс 3 0,10 %
Укупно 16,98 %

Мозила фајерфокс подржава многе веб стандарде, укључујући HTML, XML, XHTML, SVG 1.1 (делимично)[23], CSS, ECMAScript (JavaScript), DOM, MathML, DTD, XSLT, XPath, и PNG слике са алфа транспарентношћу.[24] Фајерфокс такође подржава понуде за стандарде направљене од стране WHATWG као клијент,[25][26] и канвас елемент.[27]

Премда Фајерфокс 2 не дозвољава Acid2 стандард, Фајерфокс 3 Бета 2 дозвољава.[28]

Безбедност[уреди]

Фајерфокс користи сендбокс сигурносни механизам,[29] и лимитира скрипте од приступања података са другог веб-сајта базираном на истом оригиналну полису.[30] Користи SSL/TLS да заштити комуникацију са веб-серверима који користе јаку криптографију када користе https протокол.[31] Такође пружа подршку за веб апликације које користе смарт-карту за проверу аутентичности.[32]

Фондација Мозила омогућава „лов на баг-ове“ истраживачима који открију сигурносне пропусте у Фајерфоксу.[33] Званична упуства за савладавање безбедносних рањивости обесхрабрило је рана откривања рањивости тако да нападачима неда предност у стварању потенцијалних експлоита.[34]

Фајерфокс има мање јавних познатих не решених сигурносних пропуста од Интернет експлорера, напреднија безбедност је често цитирана као разлог да се пребаците са Интернет експлорера на Фајерфокс.[35][36][37][38] Вашингтон пост извештава да је критични безбедносни пропуст у Интернет експлореру био активан 284 дана у 2006. У поређењу, безбедносни пропуст у Фајерфоксу је био активан 9 дана пре него што је Мозила решила проблем.[39]

У 2006. Симантекова студија је показала да, премда је Фајерфокс превазишао остале браузере у броју потвђених рањивости те године у септембру, су те рањивости брже исправљене него оне нађене у осталим браузерима.[40] Симантек је касније појаснио њихову изјаву, говорећи да Фајерфокс и даље има мање пропуста од Интернет експлорера, колико су пребројали безбедносни истраживачи.[41] Како од 2. јануара 2008, Фајрфокс 2 има пет нерешених сигурносних пропуста, најјачи од њих је проглашен „мање критичним“ од стране Секуније.[42] Интернет експлорер има седам нерешених пропуста, најјачи од њих је проглашен „умерено критичан“ од стране Секуније.[43]

Лиценцирање[уреди]

Фајерфокс је слободан и отворен софтвер, налази се под тројном лиценцом, MPL, GPL и LGPL. Ове лиценце дозвољавају свима да гледају, мењају и/или редистрибуишу изворни код, и неколико јавно издатих апликација су прављене на њему, на пример, Нетскејп, Флок и Сонгбрд су направљени на коду из Фајерфокса.

Званично издате верзије Фајерфокса са mozilla.com су лиценциране под Mozilla EULA.[44] Неколико елемената не падају под услове тројне лиценце и заштићени су под EULA, укључујући трајдмарковано Фајерфоксово име и изглед, и додатак за пријаву грешака. Међутим, BreakPad, систем за пријаву грешака отвореног кода се очекује да ће заменити интегрисани Фајерфосков систем у верзији 3.0.[45] Према очекиваним плановима, Фајерфокс 3.0 ће бити прва верзија која је потпуно отвореног кода.

У прошлости, Фајерфокс је био линциран само под MPL лиценцом,[46] коју FSF дефинише као слабу заштиту права; лиценца дозвољава, на разне лимитиране начине, употребу дериватних радова. Додатно, код под MPL лиценцом не може легално да се веже за код под GPL или LGPL лиценцом.[47][48] Због овога, Мозила је прелиценцирала Фајерфокс у тројну лиценцну шему MPL, GPL, и LGPL. Због овога, девелопери су слободни да изаберу под коју ће да примају код и да га даље користе: GPL или LGPL везивање и дериватни радови када се оне користе, или MPL уколико њу изаберу.[46]

Трејдмарк и проблеми са логоом[уреди]

Облик глобуса који користи Фајерфокс без званичних натписа

Име „Mozilla Firefox“ је регистровани трејдмарк, заједно са званичним Фајерфокс логом, може се користити само при дозвољеним условима. Било ко може да редистрибуише званична издања али у не измењеној форми (изворни код исти), и да користи Фајерфосково име и брендове за такву дистрибуцију, али рестрикције се налажу само на измењеним изворним кодовима.[49]

Постојале су неке контроверзе у вези са Мозила фондацијом и њиховим захтевима да зауставе одређене дистрибуције отвореног кода од употребе "Firefox" трејдмарка. Шем Мозиле, Мичел Бејкер описује у интервјуу из 2007. године да дистрибуције могу слободно да користе Фајерфокс трејдмарк уколико нису изменили изворни код.[50]

Рекламирање[уреди]

Фајерфокс се брзо прилагодио корисницима, имао је 100 милиона преузимања у првој години постојања,[51] праћена са серијама агресивне маркетиншке кампање, серије догађања у 2004. коју су водили Блејк Рос и Аса Доцлер названи „маркентиншке недеље“.[52]

2. септембра 2004,[53] покренут је маркетиншки портал под називом „раширимо Фајерфокс“ ("Spread Firefox"). Портал је направио програм дугмића "Get Firefox" (преузми Фајерфокс).

„Светски дан Фајерфокса“, је кампања која је почела 15. јула 2006,[54] на трећу годишњицу оснивања Мозила фондације [55] и трајала до 15. септембра 2006.[56] Учесници су се регистровали као пријатељи на сајту кампање како би се њихово име пронашло на Фајерфоксовом зиду пријатеља, дигиталном зиду који је био приказан испред седишта фондације.

21. фебруара 2008. због постизања цифре од 500 милиона преузимања, заједница Фајерфокса је прославила посећујући FreeRice како би скупила 500 милиона зрна пиринча.[57]

Реакције критике[уреди]

Forbes.com назвао је Фајерфокс најбољим браузером у свом коментару из 2004. године.[58] PC World прогласио је Фајерфокс „производом године“ у 2005. на њиховој листи „100 најбољих производа 2005. године“.[59] Након објављивања Фајерфокса 2 и Интернет експлорера 7 2006. године, PC World је упоредио оба и прогласио да је Фајерфокс бољи браузер.[60] Магазин Which? назвао је Фајерфокс својим најбољим избором међу браузерима.[61]

Internet Week је објавио чланак у којем су многи читаоци пријавили велико заузеће меморије код Фајерфокса 1.5.[62] Развојни тим Мозиле је изјавио да је веће заузеће меморије код Фајерфокса 1.5 делимично изазвано новом функцијом за брзо кретање напред-назад кроз странице (енгл. FastBack).[63] Још неки од могућих узрока проблема са меморијом су лоше екстензије, као што је Google Toolbar и неке старије верзије Adblock,[64] или додаци, попут старијих верзија Adobe Acrobat Reader-а.[65] Када је PC Magazine упоредио заузеће меморије код Фајерфокса, Опере и Интернет Експлорера, открили су да Фајерфокс заузима приближно исту количину меморије као и други браузери.[66] Тестови које је спровео PC World и Зимбра указују да Фајерфокс 2 заузима мање меморије него Интернет Експлорер 7.[60][67] Фајерфокс 3, за време тестирања бета 1 верзије, није заузимао мање меморије од верзије 2, иако је и даље заузимао мање меморије од Интернет експлорера 7.[68]

Попут других браузера, Фајерфокс је имао бројне безбедносне пропусте, мада не толико као Интернет експлорер према налазима CERT.

Softpedia примећује да је Фајерфоксу потребно више времена да се покрене него другим браузерима,[69] што је потврђено на тестовима брзине браузера.

Интернет експлорер 6 се такође покреће незнатно брже од Фајерфокса на Мајкрософт Виндоуз платформи, јер су многе његове компоненте директно уграђене у Виндоуз и учитавају се приликом подизања оперативног система. Као решење овог проблема, креирана је апликација која учитава компоненте Фајерфокса приликом покретања система, слично Интернет експлореру.[70] Функција Виндоуз Висте названа SuperFetch обавља сличан задатак тако што унапред учитава Фајерфокс ако се довољно често користи.

Однос са Гуглом[уреди]

Однос корпорације Мозила са Гуглом био је запажен у медијима,[71][72] нарочито у вези са њиховим уговором са Гуглом о плаћеним препорукама. Објављивање антифишинг заштите у Фајерфоксу 2 посебно је изазвало контроверзе.[73] У основним поставкама антифишинг заштита је укључена, а заснована је на списку који се освежава два пута сваког сата преузимањем података са Гугловог сервера на рачунар корисника.[74] Корисник не може променити добављача података из графичког интерфејса браузера,[75] и није информисан о томе ко је основни добављач података. Такође, браузер шаље Гуглове HTTP колачиће уз сваки захтев за ажурирање.[76] У новијим верзијама програма фондације Мозила додата је нова безбедносна опција коју корисник мора сам укључити. Ова антифишинг опција пружа тренутну заштиту тако што код Гугла проверава сваку посећену веб адресу.[77] Неке групе које се залажу за приватност на Интернету изразиле су забринутост поводом могућих начина на које ће Гугл користити ове податке, иако Фајерфоксова полиса приватности наводи да Гугл не може користити личне информације у било коју сврху осим за антифишинг заштиту.[74]

У 2005. години, фондација Мозила и корпорација Мозила имале су заједнички приход од 52,9 милиона УСД, од чега је око 95 процената пореклом од прихода од претраживача.[78][79] У 2006. години, фондација Мозила и корпорација Мозила имале су заједнички приход од 66,9 милиона УСД, од чега је око 90 процената пореклом од прихода од претраживача.[78][80]

Одговор конкуренције[уреди]

Оперативни директор Мајкрософта у Аустралији, Стив Вамос (енгл. Steve Vamos), изјавио је крајем 2004. године да не види Фајерфокс као претњу и да не постоји значајна потражња међу Мајкрософтовим корисницима за функцијама које поседује Фајерфокс.[81]

Председник Мајкрософта Бил Гејтс (енгл. Bill Gates) користио је Фајерфокс, али је коментарисао да „се јако пуно софтвера преузима сваког дана, међутим да ли људи уопште све то користе?“[82] У својој пријави Савезној комисији за трговање хартијама од вредности (САД) од 30. јуна 2005. године, Мајкрософт је признао да „конкуренти попут Мозиле нуде софтвер који се такмичи са браузерским могућностима Интернет експлорера из нашег Виндовс оперативног система“.[83]

Упркос хладном пријему од стране највишег руководства Мајкрософтова, развојни тим Интернет експлорера одржава здраве односе са Мозилом. Они се редовно састају да би расправљали о стандардима попут extended validation certificates.[84] Мозила је 2005. године дозволила Мајкрософту употребу свог Web feed логоа у циљу стандардизације графичког представљања Web feed функције.[85]

Августа 2006. године, Мајкрософт је Мозили понудио помоћ око интеграције Фајерфокса са тада надолазећом Виндоуз Вистом,[86] што је Мозила и прихватила.[87]

Октобра 2006. године, честитајући успешну испоруку Фајерфокса 2, развојни тим Интернет експлорера послао је торту Мозили.[88][89] Као знак одобравања рата међу браузерима, неки читаоци су се нашалили да је торта била отрована, док су други шаљиво предлагали да Мозила врати торту заједно са рецептом, алудирајући на софтвер отвореног кода.[90]

Новембра 2007. године, радник Мајкрософта Џеф Џоунс (енгл. Jeff Jones) критиковао је Фајерфокс, тврдећи да је Интернет експлорер искусио мање пропуста и мање високо ризичних пропуста него Фајерфокс у типичном пословном окружењу.[91] Мозилин програмер Мајк Шејвер (енгл. Mike Shaver) је оповргао ову студију, наводећи као главне недостатке Мајкрософтово нагомилавање безбедносних закрпа, као и то да је фокус студије био на поправкама а не на самим пропустима.[92]

Карактеристике[уреди]

Пар особина које карактеришу Фајерфокс:

  • Велика стабилност
  • Повећана сигурност (у односу на Интернет експлорер)
  • Учитавање страница у појединачне језичке/картице (учитавање више страница унутар једног прозора)
  • Подржавање стандарда W3C
  • Уграђен апарат за преузимање података (даунлоуд менаџер)
  • Додаци које корисник по потреби може уградити у веб-читач (неколико се односе и на Википедију):
    • Проширења (extensions) - додају нове или мењају постојеће функционалности
    • Теме (themes) - служе за измену изгледа самог програма
    • Прикључци (plugins) - за преглед веб садржаја у формату који није HTML
  • подршка за веб напајаче (web feed)
  • повратак активних страница након „пуцања“ веб-читача
  • заштита од покушаја преузимања личних података (phishing)

Проширења[уреди]

Корисници Фајерфокса могу и сами значајно да унапреде или промене његове функционалности. Примери могу бити придруживање нових функција покретима миша (mouse gestures), додатне опције у вези са језичцима, блокирање реклама или скрипти.

Нове функционалности чак могу бити и читаве мини апликације, на пример за календар или FTP.

Постоји и доста проширења везаних за википедију (види спољашње везе на дну) и за бројне друге популарне сајтове.

Такође постоји неколико екстензија везаних за српски језик.

Заступљеност Фајерфокса[уреди]

Хронолошки график заступљености Фајерфокса на глобалном плану

Процењује се да је крајем 2006. године заступљеност Фајерфокса на глобалном плану износила око 14%, док је у Европи тај број око 25%. До децембра 2007, према подацима доступиним преко америчке фирме NetApplications, заступљеност Фајерфокса је глобално скочила на 16,80%.[93] Тај број расте из дана у дан, упркос чињеници да уз сваки Мајкрософтов оперативни систем долази унапред инсталиран Интернет експлорер, тако да је до јуна 2008. године достигао рекордних 40,1%.[94]

Будуће верзије[уреди]

Верзија 3.0[уреди]

Радно име верзије Фајерфокса 3 је „Гран парадизо“.[95] Претходним издањима је име било „Мајнфилд“ (енгл. Minefield, минско поље), што је име које користе за верзије које су још у развоју. „Гран парадизо“, као и остала Фајерфоксова развојна имена, је у ствари место — у овом случају седма највиша планина у Грајским Алпима.

Развојни тим је тражио од корисника да достави захтеве особина које желе у верзији 3.[96]

Фајерфокс бета 1 је издат 19. новембра 2007.[97] Следећа бета верзија (Firefox 3 Beta 2) је издата 18. децембра 2007.[98] Са најмање 3 планиране бета верзије[99], очекује се финално издање Фајерфокса 3 почетком 2008. године.

Позадинске измене[уреди]

Једна од већих измена у фајерфоксу 3 је имплементација Гека 1.9 верзије, освеженог језгра изгледа. Нова верзија поправља многе грешке и додаје нови веб API.[100] Што значи да ће фајерфокс 3 бити први званични браузер Мозиле који ће проћи Acid2 тестирање, стандардни тест за приказ веб страница.

Многе нове могућности су дефинисане у WHATWG HTML5 спецификацији.[100] Значи, подршка контроверзном [101][102] "ping"[103] додацима у <a> и <area> HTML елементима је убачена и постављена као стандардна.[104] Постојање овог додатка је да дозволи праћење кликова на везе без старих традиционалних медота као што су УРЛ преусмерења и Јава скрипте, које могу бити тешко додате и прилично споре при постизању потребних резултата.[103][104] Друго унапређење тренутних техника и та да корисник може да искључи опцију „пинг“. LWN говори о томе да је „техника преусмерења гора него додатак пинг“.[105]

Друге нове могућности укључују подршку за офлајн веб апликације, XMLHttpRequest, и подршку за анимиран APNG.[100]

Геко 1.9 користи каиро као графичку подршку,[106] дозвољавајући напредније графичке перформансе и бољи изглед на различитим оперативним системима. Због мањка подршке каира за Виндоуз 95, Виндоуз 98, Виндоуз Me и Виндоуз NT (верзије 4.0 и старије), и због тога што је Мајкрософт завршио подршку за Виндоуз 98 и Виндоуз Миленијум 11. јула 2006, Фајерфокс 3 неће моћи бити покренут на овим оперативним системима. Слично томе, Мек верзије Фајерфокса 3 ће моћи да се покрену само на Mac OS X 10.4 или новијим,[107] али, за разлику од претходних верзија, имаће природну Какао виџет изглед.[108]

Главне измене[уреди]

Тренутно се ради на новим темама за Виндоуз, Мек ОС икс и Линукс, што ће дати Фајерфоксу природнији изглед и осећај на различитим оперативним системима.[109] Од верзије 3.0 бета 2, ГНОМ/ГТК верзија користи ГНОМ иконе. Слично томе, КДЕ верзија узима иконе из околине. Нпр. када се радна површина промени, мења се и окружење у Фајерфоксу.

Фајерфокс 3 има измењен изглед прозора са приказом података који се тренутно преузимају са интернета и могућност претраживања и настављања заустављених послова.[110] Такође, прикључцима се сада рукује у истом прозору у којем се рукује додацима.[111] Микроформати су подржани софтвером који може да разуме њихово коришћење у документима, да складиште податке у облику у којој је машински читљив.[112]

Менаџер за лозинке у Фајерфоксу 3 пита корисника да ли жели да запамти лозинку у врху прозора, дозвољавајући страници да настави са радом. На тај начин корисници су у могућности да избегну складиштење погрешне лозинке.[113]

Фајерфокс 3 користи нови систем памћења обележивача и историје користећи SQLite.[114] Нови систем памти више података о корисниковој историји и обележивачима, дозвољавајући кориснику да упише кључне речи које га везују за одређену страницу. Такође се користи нови алгоритам за аутоматско довршавање започете адресе у адресној траци.[115][116]

Верзија Фајерфокса 3 за Мек ОС икс подржава обавештења путем протокола „Гроул“ и графичке команде у стилу „Аква“.

Верзија 4.0[уреди]

13. октобра 2006, Брендан Ејч, Мозилин шеф технологије, је писао о плановима за Мозила 2.0, платформи на којој ће Фајерфокс 4.0 највероватније бити базиран. Ове промене укључују унапређење и уклањање XPCOM апликацијског програмског интерфејса и пребацивање на стандардне C++ особине, just-in-time compilation са ЈаваСкрипт 2 (познато као Тамарин пројекат).[117][118]

Награде[уреди]

  • Webware 100 winner, јун 2007[119]
  • PC World 100 Best Products of 2007, мај 2007[120]
  • PC Magazine Editors' Choice, октобар 2006[121]
  • CNET Editors' Choice, октобар 2006[122]
  • PC World's 100 Best Products of 2006, јул 2006[123]
  • PC Magazine Technical Excellence Award, Software and Development Tools category, јануар 2006[124]
  • PC Magazine Best of the Year Award, December 27, 2005[125]
  • PC Pro Real World Award (Mozilla Foundation), 8. децембар 2005[126]
  • CNET Editors' Choice, November 2005[127]
  • UK Usability Professionals' Association Award Best Software Application 2005, новембар 2005[128]
  • Macworld Editor's Choice with a 4.5 Mice Rating, новембар 2005[129]
  • Softpedia User’s Choice Award, септембар 2005[130]
  • TUX 2005 Readers' Choice Award, септембар 2005[131]
  • PC World Product of the Year, јун 2005[132]
  • Forbes Best of the Web, мај 2005[133]
  • PC Magazine Editor’s Choice Award, мај 2005[134]

Референце[уреди]

  1. ^ Веб статистика и трендови на w3schools.com, Приступљено 31. 5. 2013.
  2. ^ Goodger, Ben (6. 2. 2006.). „Where Did Firefox Come From?“. Inside Firefox Приступљено 24. 1. 2007.. 
  3. ^ Eich, Brendan; David Hyatt (2. 4. 2003.). „mozilla development roadmap“. Mozilla Приступљено 24. 1. 2007.. 
  4. ^ „Mozilla browser becomes Firebird“. IBPhoenix.com Приступљено 30. 1. 2007.. 
  5. ^ Dahdah, Howard (17. 4. 2003.). „Mozilla 'dirty deed' brings out a Firey response“. LinuxWorld.com.au Приступљено 30. 1. 2007.. „"This must be one of the dirtiest deeds I've seen in open source so far," said Helen Borrie, a Firebird project administrator and documenter.“ 
  6. ^ Festa, Paul (6. 5. 2003.). „Mozilla's Firebird gets wings clipped“. CNET.com. Archived from the original on 29. 5. 2012. Приступљено 30. 1. 2007.. 
  7. ^ Festa, Paul (9. 2. 2004.). „Mozilla holds 'fire' in naming fight“. CNET News.com. Archived from the original on 30. 5. 2012. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  8. ^ „Firefox 1.5 Release Notes“. mozilla.com Приступљено 3. 1. 2008.. 
  9. ^ „Google Safe Browsing for Firefox“. Google.com Приступљено 5. 2. 2007.. 
  10. ^ Mozilla.org wiki contributors. „Phishing Protection Design Documentation - Background“. Mozilla.org wiki Приступљено 24. 1. 2007.. 
  11. ^ „Mozilla Firefox 2 Release Notes“. Mozilla Corporation Приступљено 19. 12. 2006.. 
  12. ^ Beard, Christopher (13. април 2006). „Firefox 1.0.8 Security and Stability Release and End-of-Life for 1.0.x“. Mozilla Developer Center Приступљено 28. 10. 2007.. 
  13. ^ „Release Roadmap“. Mozilla Wiki Приступљено 17. 11. 2007.. 
  14. ^ Hashem, Basil (30. мај 2007). „Firefox 2.0.0.4 and Firefox 1.5.0.12 Security and Stability Update“. Mozilla Developer Center Приступљено 28. 10. 2007.. 
  15. ^ „Coming Tuesday, June 17th: Firefox 3“. Mozilla Developer News. 
  16. ^ „Firefox 3 System Requirements“. Mozilla Wiki. 
  17. ^ „Firefox 3.5 targeted for year’s end“. Mozilla Links. 
  18. ^ „Firefox3.5“. Mozilla Wiki. 
  19. ^ Ross, Blake (22. 1. 2005.). „The Firefox religion“. Blakeross.com (блог Блејк Роса) Приступљено 24. 1. 2007.. 
  20. ^ Goodger, Ben (28. 11. 2004.). „Mozilla Firefox Development Charter“. mozilla.org Приступљено 24. 1. 2007.. 
  21. ^ addons.mozilla.org Browse all Extensions page, Приступљено 13. 4. 2013.
  22. ^ Browser Version Market Share for November, 2007, Приступљено 13. 4. 2013.
  23. ^ „SVG у Фајерфоксу“ Приступљено 30. 9. 2007.. 
  24. ^ Mozilla Developer Center contributors (21. 1. 2007.). „Which open standards is the Gecko development project working to support, and to what extent does it support them?“. Gecko FAQ. mozilla developer center Приступљено 24. 1. 2007.. 
  25. ^ „WHATWG specification - Web Applications 1.0 - Working Draft. Client-side session and persistent storage“. WHATWG.org. 7. 2. 2007. Приступљено 7. 2. 2007.. 
  26. ^ Mozilla Developer Center contributors (30. 9. 2007.). „DOM:Storage“. Mozilla Developer Center Приступљено 7. 2. 2007.. 
  27. ^ Dumbill, Edd (6. 12. 2005.). „The future of HTML, Part 1: WHATWG“. IBM Приступљено 24. 1. 2007.. 
  28. ^ Fulton, Scott (20. 12. 2007.). „Latest Firefox beta passes Acid2 test, IE8 claims to pass also“. Betanews.com Приступљено 21. 12. 2007.. 
  29. ^ Ranganathan, Arun; Netscape Communications (November 11, 2002). „Bypassing Security Restrictions and Signing Code“. mozilla developer center Приступљено 24. 1. 2007.. 
  30. ^ „The Same Origin Policy“. mozilla.org. 8. 6. 2001. Приступљено 12. 11. 2007.. 
  31. ^ „Privacy & Security Preferences - SSL“. mozilla.org. 31. 8. 2001. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  32. ^ Developer documentation on using [[PKCS11|PKCS#11 modules (primarily smart cards) for cryptographic purposes
  33. ^ „Mozilla Security Bug Bounty Program“. mozilla.org. 3. 9. 2004. Приступљено 21. 11. 2007.. 
  34. ^ „Handling Mozilla Security Bugs“. mozilla.org. 11. 2. 2003. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  35. ^ Mossberg, Walter S. (16. 9. 2004.). „How to Protect Yourself From Vandals, Viruses If You Use Windows“. Wall Street Journal Приступљено 17. 10. 2006.. „I suggest dumping Microsoft's Internet Explorer Web browser, which has a history of security breaches. I recommend instead Mozilla Firefox, which is free at www.mozilla.org. It's not only more secure but also more modern and advanced, with tabbed browsing, which allows multiple pages to be open on one screen, and a better pop-up ad blocker than the belated one Microsoft recently added to IE.“ 
  36. ^ Granneman, Scott (17. 6. 2004.). „Time to Dump Internet Explorer“. SecurityFocus Приступљено 24. 1. 2007.. 
  37. ^ Costa, Dan; Scott Vamosi (24. 3. 2005.). „CNET editors' review“. CNET Reviews Приступљено 24. 1. 2007.. 
  38. ^ Boutin, Paul (30. 6. 2004.). „Are the Browser Wars Back?“. Slate Приступљено 24. 1. 2007.. 
  39. ^ Krebs, Brian (4. 1. 2007.). „Internet Explorer Unsafe for 284 Days in 2006“. washingtonpost.com Приступљено 24. 1. 2007.. 
  40. ^ Keizer, Gregg (25. 9. 2006.). „Firefox Sports More Bugs, But IE Takes 9 Times Longer To Patch“. TechWeb.com Приступљено 24. 1. 2007.. 
  41. ^ McMillan, Robert (7. 3. 2006.). „Symantec adjusts browser bug count“. InfoWorld Приступљено 24. 1. 2007.. 
  42. ^ „Vulnerability Report: Mozilla Firefox 2.0.x“. Secunia Приступљено 7. 1. 2008.. 
  43. ^ „Vulnerability Report: Microsoft Internet Explorer 7.x“. Secunia Приступљено 7. 1. 2008.. 
  44. ^ „Mozilla Firefox End-User Software Licensing Agreement“. mozilla.com Приступљено 24. 1. 2007.. 
  45. ^ Progress in Breakpad, Firefox 3 crash report tool : Mozilla Links, Приступљено 13. 4. 2013.
  46. ^ а б „Mozilla Relicensing FAQ“. mozilla.org Приступљено 24. 1. 2007.. 
  47. ^ Stallman, Richard. „On the Netscape Public License“. Free Software Foundation Приступљено 24. 1. 2007.. 
  48. ^ „Various Licenses and Comments about Them. Mozilla Public License (MPL)“. Free Software Foundation Приступљено 24. 1. 2007.. 
  49. ^ „Mozilla Trademark Policy“. mozilla.org Приступљено 30. 1. 2007.. 
  50. ^ Dan Warne] (7. 5. 2007.). „The stoush over Linux distributions using the Firefox trademark“. APC Magazine. ACP Magazines Ltd Приступљено 18. 1. 2008.. 
  51. ^ Palmer, Judi and Colvig, Mary (19. 10. 2005.). „Firefox surpasses 100 million downloads“. mozilla.org Приступљено 4. 2. 2007.. 
  52. ^ Ross, Blake (7. 7. 2004.). „Week 1: Press reviews“. blakeross.com Приступљено 4. 2. 2007.. 
  53. ^ Sfx Team (12. 9. 2004.). „We're igniting the web. Join us!“. Spread Firefox: Sfx Team's Blog Приступљено 4. 2. 2007.. 
  54. ^ Sfx Team (16. 7. 2006.). „World Firefox Day Launches“. Spread Firefox: Sfx Team's Blog Приступљено 24. 1. 2007.. 
  55. ^ Mozilla Foundation Announcement, July 15, 2003
  56. ^ „Friends of Firefox Frequently Asked Questions“. Mozilla Приступљено 27. 11. 2007.. 
  57. ^ „500 million Firefox downloads: complete; 500 million grains: in progress“. Mozilla. 21. 2. 2008.. 
  58. ^ Hesseldahl, Arik (29. 9. 2004.). „Better Browser Now The Best“. Forbes Приступљено 17. 10. 2006.. 
  59. ^ PC World editors (1. 6. 2005.). „The 100 Best Products of 2005“. PC World Приступљено 24. 1. 2007.. 
  60. ^ а б Larkin, Erik (24. 10. 2006.). „Radically New IE 7 or Updated Mozilla Firefox 2--Which Browser Is Better?“. PC World Приступљено 18. 5. 2007.. 
  61. ^ „Mozilla Firefox 2 (PC)“. Which?. 24. 10. 2006. Приступљено 9. 7. 2007.. 
  62. ^ Finnie, Scot (8. 12. 2005.). „Firefox 1.5: Not Ready For Prime Time?“. InternetWeek Приступљено 24. 1. 2007.. 
  63. ^ Ben Goodger (14. 2. 2006.). „About the Firefox "memory leak"“ Приступљено 17. 11. 2007.. 
  64. ^ MozillaZine Knowledge Base contributors (19. 1. 2007.). „Problematic Extensions“. MozillaZine Knowledge Base Приступљено 24. 1. 2007.. 
  65. ^ MozillaZine Knowledge Base contributors (17. 1. 2007.). „Adobe Reader“. MozillaZine Knowledge Base Приступљено 24. 1. 2007.. 
  66. ^ Muchmore, Michael W. (19. 7. 2006.). „Which New Browser Is Best: Firefox 2, Internet Explorer 7, or Opera 9?“. PC Magazine Приступљено 24. 1. 2007.. 
  67. ^ Dargahi, Ross (19. 10. 2006.). „IE 7 vs IE 6“. Zimbra Приступљено 24. 1. 2007.. 
  68. ^ „Memory Usage Test: Firefox 2 & 3, Opera 9, IE 7“ Приступљено 24. 11. 2007.. 
  69. ^ Muradin, Alex (November 30, 2005). „Mozilla Firefox 1.5 Final Review“. Softpedia Приступљено 22. 9. 2006.. 
  70. ^ „Firefox Preloader“. SourceForge Приступљено 26. 4. 2007.. 
  71. ^ Kerner, Sean Michael (10. 3. 2006.). „Mozilla's Millions?“. InternetNews.com Приступљено 24. 1. 2007.. 
  72. ^ Gonsalves, Antone (7. 3. 2006.). „Mozilla Confirms Firefox Taking In Millions Of Google Dollars“. InformationWeek Приступљено 24. 1. 2007.. 
  73. ^ Turner, Brian (26. 10. 2006.). „Firefox 2 releases privacy storm“. Platinax Приступљено 24. 1. 2007.. 
  74. ^ а б „Firefox Privacy Policy“. mozilla.com. October 2006 Приступљено 24. 1. 2007.. 
  75. ^ „Bug 342188 - support changing the local list data provider“. Bugzilla@Mozilla Приступљено 24. 1. 2007.. 
  76. ^ „Bug 368255 sending Google's cookie with each request for update in default antiphishing mode“. Bugzilla@Mozilla Приступљено 5. 2. 2007.. 
  77. ^ Mozilla Wiki contributors (12. 1. 2007.). „Overview of Firefox Phishing Protection“. mozilla wiki Приступљено 5. 2. 2007.. 
  78. ^ а б Hood & Strong, LLP. (31. 12. 2006.). „Mozilla Foundation and subsidiary - Independent Auditors' Report and Consolidated Financial Statements“ (PDF). Mozilla Foundation Приступљено 6. 11. 2007..  Page 11.
  79. ^ Baker, Mitchell (2. 1. 2007.). „The Mozilla Foundation: Achieving Sustainability“. Mitchell's Blog Приступљено 24. 1. 2007.. 
  80. ^ Baker, Mitchell (22. 10. 2007.). „Beyond Sustainability“. Mitchell's Blog Приступљено 6. 11. 2007.. 
  81. ^ Kotadia, Munir (11. 11. 2004.). „Microsoft: Firefox does not threaten IE's market share“. ZDNet Приступљено 24. 1. 2007.. 
  82. ^ Weber, Tim (9. 5. 2005.). „The assault on software giant Microsoft“. BBC News Приступљено 24. 1. 2007.. 
  83. ^ Keizer, Gregg (1. 9. 2005.). „SEC Filing Shows Microsoft Fears Firefox, Lawsuits Over Bugs“. Linux Online Приступљено 24. 1. 2007.. 
  84. ^ „Better Website Identification and Extended Validation Certificates in IE7 and Other Browsers“. IE Blog. November 21, 2005 Приступљено 3. 4. 2007.. 
  85. ^ „Icons: It's still orange“. RSS. December 14, 2005 Приступљено 3. 4. 2007.. 
  86. ^ Barker, Colin (22. 8. 2006.). „Microsoft reaches out to Firefox developers“. CNET News. Archived from the original on 18. 7. 2012. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  87. ^ Barker, Colin (24. 8. 2006.). „Microsoft offers helping hand to Firefox“. CNET News. Archived from the original on 17. 7. 2012. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  88. ^ Wenzel, Frédéric (24. 10. 2006.). „From Redmond With Love“. fredericiana (weblog of a Mozilla Corporation intern) Приступљено 24. 1. 2007.. 
  89. ^ „Mozilla People Answer Firefox 2.0 Questions“ Приступљено 14. 7. 2007.. 
  90. ^ Tonynet Explorer: October 2006 Archives, Приступљено 13. 4. 2013.
  91. ^ „Internet Explorer and Firefox Vulnerability Analysis Report“. 30. 11. 2007.. 
  92. ^ „counting still easy, critical thinking still surprisingly hard“. 30 November 2007. 
  93. ^ „Browser Market Share for December, 2007“. Net Applications. January 2008 Приступљено 1. 7. 2008.. 
  94. ^ Browser Statistics, Приступљено 13. 4. 2013.
  95. ^ Vukicevic, Vladimir (2. 6. 2006.). „Gecko 1.9/Firefox 3 ("Gran Paradiso") Planning Meeting, Wednesday Jun 7, 11:00 am“. Google Groups: mozilla.dev.planning Приступљено 17. 9. 2006.. 
  96. ^ Reimer, Jeremy (13. 10. 2006.). „Firefox accepting feature suggestions for version 3“. Arstechnica.com Приступљено 5. 2. 2007.. 
  97. ^ Mike Beltzner. „Firefox 3 Beta 1 now available for download“. Mozilla Developer News. 
  98. ^ Mike Beltzner. „Firefox 3 Beta 2 now available for download“. Mozilla Developer News Приступљено 20. 12. 2007.. 
  99. ^ „Gecko weekly meeting notes for 2007-11-06“. 
  100. ^ а б в „Firefox 3 for developers“. Mozilla Developer Center. 17. 7. 2007. Приступљено 17. 7. 2007.. 
  101. ^ Fisher, Darin (17. 1. 2006.). „<a ping>“. Fried Fish Приступљено 24. 1. 2007..  Comments section.
  102. ^ „Bug 319368 - Implement <a ping>“. Bugzilla@Mozilla Приступљено 24. 1. 2007.. 
  103. ^ а б „WHATWG specification - Web Applications 1.0 - Working Draft. Hyperlink attributes: the ping attribute.“. WHATWG.org. 23. 1. 2007. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  104. ^ а б MozillaZine Knowledge Base contributors (3. 6. 2006.). „browser.send_pings“. MozillaZine Knowledge Base Приступљено 5. 2. 2007.. 
  105. ^ „Firefox and the ping attribute“. LWN.net. 18. 1. 2006. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  106. ^ „Mozilla Cairo Vector Graphics“. mozillaZine. 24. 4. 2005. Приступљено 24. 1. 2007..  Страница описује напретке каира.
  107. ^ „Gran Paradiso - System Requirements“. mozilla.org Приступљено 11. 9. 2007.. 
  108. ^ CNET staff (12. 12. 2006.). „Firefox 3 (Gran Paradiso) Alpha 1“. ZDNet.co.uk Приступљено 5. 2. 2007.. 
  109. ^ „Mozilla working on Firefox 3 visual refresh for Linux“. 
  110. ^ „Firefox 3 Beta 1 Release Notes date = 19. 11. 2007.“. mozilla.com Приступљено 5. 12. 2007.. 
  111. ^ Cabello, Percy (11. 8. 2007.). „First look to Firefox 3’s new download manager“. mozillalinks.org Приступљено 12. 8. 2007.. 
  112. ^ „Microformats (Mozilla Wiki)“. 24. 5. 2007. Приступљено 3. 6. 2007.. 
  113. ^ Cabello, Percy (1. 9. 2007.). „Firefox’s password manager gets smarter“. mozillalinks.org Приступљено 7. 9. 2007.. 
  114. ^ Mozilla Wiki contributors (16. 10. 2006.). „Places“. Mozilla Wiki Приступљено 5. 2. 2007.. 
  115. ^ 3.0a8 release notes, Приступљено 13. 4. 2013.
  116. ^ Places:Fx3UIPlan - MozillaWiki, Приступљено 13. 4. 2013.
  117. ^ Eich, Brendan (13. 10. 2006.). „Mozilla 2“ Приступљено 16. 9. 2006.. 
  118. ^ Eich, Brendan (7. 11. 2006.). „Project Tamarin“ Приступљено 14. 11. 2006.. 
  119. ^ „Webware 100 Award Winner Firefox“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  120. ^ „The 100 Best Products of 2007“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  121. ^ „Firefox 2.0 Review“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  122. ^ „Firefox 2 CNET Editor's Review“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  123. ^ „The 100 Best Products of 2006“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  124. ^ „Mozilla Firefox & Altiris SVS“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  125. ^ „Best of the Year, Software: Home, Firefox“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  126. ^ „PC Pro Awards 2005 - the winners“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  127. ^ „Firefox 1.5, CNET editors' review“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  128. ^ „First UK UPA Awards commend Firefox, Flickr, Google, Apple, John Lewis and BA“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  129. ^ „Web browser roundup“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  130. ^ „Firefox Receives Softpedia User’s Choice Award“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  131. ^ „UX 2005 Readers' Choice Award Winners Announced“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  132. ^ „The 100 Best Products of 2005“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  133. ^ „Best of the Web, BOW Directory, Look It Up, Web Browsers, Firefox“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  134. ^ „Firefox 1.0.3“ Приступљено 22. 10. 2007.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мозила фајерфокс