Компримовани природни гас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
CNG Storage Cylinders and Micarta.jpg

Komprimovani prirodni gas ili komprimovani zemni gas (nekada i 'sabijeni') je jedan od oblika u koji se, radi lakšeg transporta i čuvanja, pretvara zemni gas. Koriste se oznake KPG ili CNG (od engl. Compressed natural gas), а најпознатији је под именом метан. Земни гас се веома тешко претвара и чува у облику течности, те је његово сабијање, компромис између захтева да му се смањи специфична запремина (да иста количина заузме мање места) и техничке и финансијске захтевности његовог утечњавања и чувања у течном стању.

Због низа техничких предности природни гас се на аутомобилима далеко најчешће користи у компримованом стању, а сасвим ретко као утечњен.

Примена[уреди]

МАН ЦНГ-бус ин Таллинн.ЈПГ

Област употребе КПГ се углавном поклапа са течним нафтним гасом: користи се као алтернативно гориво за покретање аутомобила. Овим горивом може да се директно напаја мотор са унутрашњим сагоревањем, а може се користити и за генерисање водоника и напајање горивих ћелија, које генеришу електричну енергију за погон електромотора. Да би се користило на постојећим моторима са унутрашњим сагоревањем, возило мора бити на одговарајући начин реконструисано, односно прилагођено, тј. мора да му се угради плински (КПГ) систем. Начелно се ове преправке могу лако извршити, а добијене перформансе су поптуно упоредиве са 'класичним' возилима.

Применом КПГ система на возилима, смањује емисију издувних гасова, тако да се и без њиховог додатног пречишћавања достиже норма EURO 5. Због цене горива, експлоатација оваквих возила је јефтинија (у односу она на дизел гориво), мада је цена самог возила (са гасним системом) нешто виша од цене возила на бензин или дизел гориво. Тврди се и да коришћење природног гаса тражи мање одржавање мотора, уз остваривање дужег века.

КПГ вс ТНГ[уреди]

Предности и мане употребе КПГ исте су као и за ТНГ, али је за сада мање распрострањен, због потешкоћа у његовој примени које су нешто веће него за ТНГ.

За разлику од ТНГ-а, углавном се употребљава на возилима већих маса (нпр. градским аутобусима), а ређе на путничким и доставним возилима. Разлог је већа маса боца за његово чување, али и то, што за разлику од ТНГ-а, може да се примени и на дизел моторима (КПГ системи). Мана употребе КПГ система је ретка продајна мрежа (Компресорске КПГ станице) .

КПГ системи и конверзија[уреди]

Постојећи бензински мотори могу да раде на природни гас без икаквих реконструкција, само уградњом мешача гаса у усисну грану мотора. Мотор се претвара у “двогориви мотор” - помоћу преклопника на командној табли може се бирати да ли ће мотор радити или на бензин или на природни гас (исто као код и конверзије возила на ТНГ).

Код дизел мотора, ситуација је нешто сложенија. Код њих адаптација мотора може бити таква да се мотор делимично напаја дизел горивом, а делимично природним гасом (“двогориви мотори”) - у одређеној сразмери. Боље је, међутим, да се дизел мотор реконструише тако да ради само на природни гас (“наменски” или “дедицатед” гасни мотор).

За коришћење природног гаса потребне су и измене на возилу - пре свега у смислу уградње резервоара гаса и водова. Резервоари сабијеног природног гаса су релативно велике запремине и масе, што начелно погоршава динамичке, па и неке друге перформансе возила. (Коришћење течног природног гаса је знатно инфериорније, баш због још веће масе).

Распрострањеност КПГ система[уреди]

Примена природног гаса за погон аутомобила доживљава последњих година праву експанзију. Процене су да је број возила у свету, које (делимично или искључиво) покреће природни гас реда величине неколико милиона. Најчешће се почиње од градских аутобуса, али све је више и путничких, посебно такси возила, као и возила за комуналне службе и унутрашњи транспорт.

Подстицајне мере за употребу КПГ[уреди]

Европска комисија је 1998. године покренула развојни пројекат НГВеуропе, са циљем развоја возила на природни гас и компресорских станица, промоције и испитивања ових возила, посебно у погледу емисије издувних гасова. Овај пројекат (вредан 2,6 милиона ЕУР) се реализује у 15 градова у 7 земаља Европе (Гетеборг и Еслев у Шведској, Харлем у Холандији, Кобленц и Аугсбург у Немачкој, Мехелен и Гент у Белгији, Колмар и Поатер у Француској, Рим у Италији, Даблин у Ирској), а усмерен је на градске аутобусе, доставна, такси и комунална возила која се користе у еколошки угроженим срединама. Досада је у оквиру овог пројекта развијено и у експлоатцију укључено више стотина возила.

Пунионице ЦНГ[уреди]

Паралелно са развојем возила на природни гас развија се и инфраструктура. Граде се гасоводи (који свакако снабдевају и друге потрошаче), шири се мрежа компресорских станица за пуњење возила природним гасом.

Процена је да данас ових станица има више десетина хиљада. (Нпр. у Немачкој, постоји око хиљаду станица за пуњење возила природним гасом, које добро покривају њихову мрежу главних саобраћајница и ауто-путева).

У Србији је средином 2013. године, постојало 8 јавних пунионице КПГ и 3 интерне (средином 2008. постојале су само 4 јавне и 1 интерна).

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]