Концерти класичне музике

Концерти класичне музике су концерти на чијем се програму већински налазе композиције класичне музике. Класична музика је она која је настајала од шеснаестог века, односно периода ренесансе па све до данас, чији су аутори били образовани композитори, и која се изводила у концертним дворанама или оперским кућама^[1]. Концертима класичне музике је до 19. века имала приступ аристократија и племство у чијим су се домовима и одржавали, а музичари који су компоновали музику за оваква догађања најчешће су и сами били спонзорисани од стране ових мецена. У историји пак први забележени конерти који су се наплаћивали одржали су се 1664. године у Лондону у кући Џона Бенистера, а временом су се почели одржавати и у локалним тавернама. Концепт концерата класичне музике који имају карактеристике сличне онима којима можемо присуствовати данас у установама ствара се почетком 19. века.^[2]

Концертне дворане[уреди | уреди извор]

Концертна дворана дефинише се као грађевина односно просторија у којој се одржавају концерти.^[2] .Једна од првих већих концертних дворана изграђена је 1781. године у Лајпцигу под називом Геwандхаус, а затим су за њом отваране дворане у великим градовима и престоницама културе Европе и САД-а. Неки од најпознатијих оркестара света били су оснивани у овом периоду као што су Лондонско филхармонијско друштво (1813), Берлинска филхармонија (1826), Бечка филхармонија(1842), а дворане које су учиниле концерте класичне музике приступачном већем броју људи су Цонсерваторие де Парис Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015) (1811) у Паризу, Царнегие Халл (1891) у Њујорку, Роyал Алберт Халл (1871) у Лондону. Ипак, карте за оваква дешавања су биле и даље изузетно скупе па су само припадници највиших економских слојева били у могућности да их посећују.

Концерти класичне музике у Србији[уреди | уреди извор]

Деветнаести век био је период у коме су у Србији почеле да се развијају културне институције ^[3]. У Србији је прво музичко друштво основано 1853. године под називом Београдско певачко друштво на чију је и иницијативу дошло до оснивања Српске музичке школе, најстарије музичко-педагошке институције 1899. године која данас носи назив Мокрањац. У Београду у 19. веку основано је и Народно позориште у Београду (1868), а 20.веку образују се Београдска филхармонија (1923), Музичка академија (1937), Народни оркестар Радио Београда (1935) и Симфонијски оркестар Радио Београда (1937). Концертна дворана за извођење првенствено класичне музике, али и џез, етно и других жанрова у Београду основана је године 1932. године и од тада носи назив Задужбина Илије M. Коларца и данас је место одржавања великог броја концерата.