Кондензатор (лабораторијски прибор)

Уколико сте тражили елемент електричних кола, погледајте чланак Кондензатор.

Два различита кондензатора: фракциона колона с ваздушним хлађењем (лево), и Либигов кондензатор (десно)

У лабораторији, кондензатор је део лабораторијског посуђа који се користи за хлађење топле паре и течности. Кондензатор се обично састоји од велике стаклене цеви у којој је мања стаклена цев која иде кроз њену целу дужину веће цеви. Врући флуиди пролазе кроз мању цев.

Крајеви унутрашње стаклене цеви су обично опремљени саставима од брушеног стакла који се лако уклапају у други стаклени прибор. Током релакса, горњи крај је обично отворен, или спојен са испиратором, или цевима за сушење да би се спречио унос воде или кисеоника.

Спољашња цев је обично спојена са два црева, и расхладна течност (обично чесменска вода, или охлађена мешавина воде и антифриза) се пропушта кроз њу. Ради максималне ефикасности, и да би се одржао несметан и правилно усмерен распон температурног градијента, чиме се минимизује ризик од термалног шока на остало стаклено посуђе, расхлађивач се обично (мада не неопходно) уводи кроз доњи састав, и изводи кроз горњи. Одржавање коректног термалног градијента (и.е. улаз расхлађивача са хладније стране) је критични фактор. Више кондензатора може бити повезано у серију. Нормално висока брзина протока није неопходна за одржавање површине хлађења.