Аван с тучком
Аван с тучком је део лабораторијског прибора који се користи за ситњење и мешање супстанци. Аван је посуда у којој се врши ситњење и мешање, а тучак је тежи штап који се користи за ситњење и мешање. Лабораторијски аван с тучком се производи од материјала који су довољно јаки да се не сломе приликом ситњења, као што су порцелан или ахат. Супстанца се ситни између авана и тучка.[1][2][3]
Историја[уреди | уреди извор]
Аван с тучком се користио од римских времена. Римски песник Јувенал је помињао аван с тучком приликом припреме лекова као апотекарски симбол.[4] Порекло авана с тучком је добро документовано у старој литератури, као што је египатски Еберсов Папирус из 1550. п. н. е. (најстарији сачуван медицински документ) и Стари Завет.[5]
Употреба у медицини[уреди | уреди извор]
Аван с тучком се традиционално користи у апотекама за ситњење и мешање састојака приликом припремања лекова према рецепту. Аван с тучком је један од симбола фармације и медицине, заједно са другим симболима, као што су штап са змијом или зелени крст.[6] За употребу у фармацији, аван и врх тучка се обично израђују од порцелана, а дршка тучка од дрвета. У медицини, аван с тучком се користи и за уситњавање лекова пре употребе.
Употреба у домаћинству[уреди | уреди извор]
Аван са тучком се користи у домаћинству, пре свега за ситњење зачина као што је бибер. Аван, који се данас готово више не користи јер постоје далеко ефикаснији млинови и сецкалице, је био израђен од месинга.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
- ^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.
- ^ R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.
- ^ Јувеналове сатире ред 170: et quae iam ueteres sanant mortaria caecos.(језик: латински)
- ^ www.usip.edu Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2016) - Аван с тучком од ренесансе до данас (језик: енглески)
- ^ Фармацеутски симболи Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2004), Музеј Краљевског фармацеутског друштва Уједињеног Краљевства. Стр. 2., Приступљено 21. 10. 2009. (језик: енглески)
