Кршење ауторских права
Кршење ауторских права (колоквијално звано пиратство или пиратерија) употреба је радова заштићених законом о ауториским правима без дозволе за употребу где је такво допуштење потребно, чиме се на тај начин повређују одређена ексклузивна права додељена власнику ауторских права, као што је право репродукције, дистрибуције, приказивања или извођења заштићеног дела или прављења изведених дела. Носилац ауторских права обично је творац дела, издавач или друга компанија којој су ауторска права додељена. Носиоци ауторских права рутински се позивају на законске и технолошке мере ради спречавања и кажњавања кршења ауторских права.
Спорови о кршењу ауторских права обично се решавају директним преговарањем, процесом обавештења и уклањања, или судским спором пред грађанским судом. Масовна или велика комерцијална кршења, посебно када се ради о фалсификовању, понекад се прогоне путем кривичног правосудног система. Промена јавних очекивања, напредак дигиталне технологије и све већи досег Интернета довели су до тако раширеног, анонимног кршења закона да се индустрије зависне од ауторских права сада у мањој мери фокусирају на потрагу за појединцима који онлајн траже и деле садржај заштићен ауторским правима, а у већој мери на проширивање закона о ауторским правима тако да се препознају и кажњавају као посредни прекршитељи пружаоци услуга и дистрибутери софтвера за које се каже да олакшавају и подстичу појединачна дела кршења од стране других.
Процене стварног економског утицаја кршења ауторских права јако се разликују и зависе од многих фактора. Ипак, носиоци ауторских права, представници индустрије и законодавци дуго су карактерисали кршење ауторских права као пиратство или крађу - језик који неки амерички судови сада сматрају пежоративним или на други начин спорним.[1][2][3]
Терминологија[уреди | уреди извор]
Изрази пиратство и крађа често су повезани са кршењем ауторских права.[4][5] Првобитно значење пиратерије је „пљачка или илегално насиље на мору”,[6] али тај се термин вековима користи као синоним за дела кршења ауторских права.[7][8] Крађа наглашава потенцијалну комерцијалну штету од кршења ауторских права. Међутим, ауторска права су врста интелектуалне својине, област права која се разликује од оне која обухвата пљачку или крађу, кривична дела која се односе само на материјалну имовину. Не доводе сва кршења ауторских права до комерцијалних губитака, и амерички Врховни суд пресудио је 1985. да се кршење ауториских права не може лако изједначити са крађом.[1]
Ово је дубље разматрано у случају МПАА против Хотфајла, где је судија Катлин M. Вилијамс одобрила захтев да се МПАА лиши употребе речи чији појава је била превасходно „пежоративна”. На овој листи је била реч „пиратство”, чија употреба, како је захтев одбране навео, не служи никаквој судској сврси, већ да заблуди и надражи пороту.[9][10]
„Пиратство”[уреди | уреди извор]
Израз „пиратство” коришћен је за неовлашћено копирање, дистрибуцију и продају дела заштићених ауторским правима.[8] Пракса да се кршење ексклузивних права на креативним делима означава као „пиратство” претходила је статуторним законима о ауторским правима. Пре успостављања Статута краљице Ане из 1710. године, Stationers' Company из Лондона 1557. године добила је краљевску повељу којом је компанији дат монопол на објављивање и била је задужена за спровођење повеље. Члан 61 из 1994. године Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине (ТРИПс) захтева кривичне поступке и казне у случајевима „намерног фалсификовања жига или пиратског кршења ауторских права у комерцијалном обиму.”[11] Пиратство се традиционално односи на дела кршења ауторских права, намерно почињена ради финансијске добити, иако су у новије време власници ауторских права описали онлајн кршење ауторских права, посебно у вези са дистрибуцијом датотека на рачунарским мрежама, као „пиратство”.[8] Ричард Столман и ГНУ пројекат критиковали су употребу речи „пиратство” у тим ситуацијама, рекавши да издавачи користе реч да би се позвали на „копирање које не одобравају” и да „они [издавачи] подразумевају да је то етички еквивалентно нападима бродова на отвореном мору, отмици и убијању људи на њима.”[12]
„Крађа”[уреди | уреди извор]
Власници ауторских права често називају кршење ауторских права крађом. У закону о ауторским правима кршење се не односи на крађу физичких предмета којим се одузима власнички иметак, већ на случај у коме неко употребљава једно од ексклузивних права власника ауторских права без одобрења.[13] Судови разликују кршење ауторских права и крађу. На пример, Врховни суд Сједињених Америчких Држава пресудио је у случају Даулинг против Сједињених Држава (1985) да шверцовани фонорекорди нису украдена имовина. Уместо тога,
„кршење у ауторских права се не може лако поистоветити са крађом, конверзијом или преварама. Закон о ауторским правима чак користи посебан израз да би дефинисао некога ко злоупотребљава ауторска права: [...] прекршилац ауторских права.”
Суд је заузео становиште да су у случају кршења ауторских права делокруг загарантован власнику ауторских права законом о ауторским правима - одређена ексклузивна права - угрожена, али да никаква контрола, физичка или другачија, није преузета над ауторским правима, нити је носиоц ауторских права у потпуности лижен употребе ауторских права, нити остваривања држаних ексклузивних права.[1]
Пресудом суда из Источне Немачке из 1979. године утврђено је да софтвер није „ни научни рад нити стваралачко достигнуће“ и да није подобан за заштиту ауторских права.[14]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Доwлинг в. Унитед Статес (1985), 473 У.С. 207, пп. 217–218.
- ^ „МПАА Баннед Фром Усинг Пирацy анд Тхефт Термс ин Хотфиле Триал”. 29. 11. 2013. Архивирано из оригинала 30. 11. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2013.
- ^ „МПАА Баннед Фром Усинг Пирацy анд Тхефт Термс ин Хотфиле Триал”. 2. 12. 2013. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2013.
- ^ Матт Еатон (17. 4. 2014). „Трибеца Филм Фестивал программер ургес филм индустрy то форгет пирацy анд ембраце интернет”. АБЦ Неwс. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ Росс, Ницк (8. 4. 2014). „Гаме оф Тхронес: Анотхер цасе фор пирацy”. АБЦ тецхнологy+гамес. АБЦ. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ „пирацy”. Дицтионарy.цом. Дицтионарy.цом, ЛЛЦ. 2014. Приступљено 21. 4. 2014.
- ^ Т. Деккер. Wондерфулл Yеаре, 1603, репринтед бy Университy оф Орегон
- ^ а б в Панетхиере, Даррелл (2005). „Тхе Персистенце оф Пирацy: Тхе Цонсеqуенцес фор Цреативитy, фор Цултуре, анд фор Сустаинабле Девелопмент” (ПДФ). УНЕСЦО е-Цопyригхт Буллетин. стр. 2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 8. 2008. г.
- ^ „МПАА Баннед Фром Усинг Пирацy анд Тхефт Термс ин Хотфиле Триал”. 29. 11. 2013. Архивирано из оригинала 30. 11. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2013.
- ^ https://assets.documentcloud.org/documents/844100/188004334-mpaa-piracy-ban.pdf
- ^ Correa, Carlos Maria; Li, Xuan (2009). Intellectual property enforcement: international perspectives. Edward Elgar Publishing. стр. 208. ISBN 978-1-84844-663-2.
- ^ Stallman, Richard. „Confusing Words and Phrases That Are Worth Avoiding”. Free Software, Free Society: The Selected Essays of Richard M. Stallman. GNU Press. Архивирано из оригинала 31. 5. 2010. г. Приступљено 1. 6. 2010.
- ^ Clough, Jonathan (2010). Principles of Cybercrime. Cambridge University Press. стр. 221. ISBN 978-0-521-72812-6.
- ^ Gießler, Denis (21. 11. 2018). „Video Games In East Germany: The Stasi Played Along”. Die Zeit (на језику: немачки). Приступљено 30. 11. 2018.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hamerman, Sarah (11. 9. 2015). „PIRATE LIBRARIES and the fight for open information”. The Media.
- Deka, Maitrayee (2017). „Calculation in the pirate bazaars” (PDF). Journal of Cultural Economy. 10 (5): 450—461. S2CID 56318191. doi:10.1080/17530350.2017.1352009.
- Horten, Monica (2012). The Copyright Enforcement Enigma – Internet Politics and the Telecoms Package. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-32171-7.
- Johns, Adrian (2009). Piracy. The Intellectual Property Wars from Gutenberg to Gates. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-40118-8.
- Karaganis, Joe, ур. (2011). Media Piracy in Emerging Economies. Social Science Research Council. ISBN 978-0-9841257-4-6.
- Rosen, Ronald (2008). Music and Copyright. Oxford Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-533836-2.
- Eaton S. Drone, A Treatise on the Law of Property in Intellectual Productions, Little, Brown, & Co. (1879).
- Dietrich A. Loeber, '"Socialist" Features of Soviet Copyright Law', . Columbia Journal of Transnational Law. 23: 297—313,. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) 1984. - Joseph Lowenstein, The Author's Due : Printing and the Prehistory of Copyright, University of Chicago Press, 2002
- Christopher May, "The Venetian Moment: New Technologies, Legal Innovation and the Institutional Origins of Intellectual Property", Prometheus, 20(2), 2002.
- Millar v. Taylor, 4 Burr. 2303, 98 Eng. Rep. 201 (K.B. 1769).
- Lyman Ray Patterson, Copyright in Historical Perspective, Vanderbilt University Press, 1968.
- Eric Anderson, Pimps and Ferrets: Copyright and Culture in the United States, 1831–1891, 2010. https://archive.org/details/PimpsAndFerretsCopyrightAndCultureInTheUnitedStates1831-1891
- Брендан Сцотт, "Цопyригхт ин а Фрицтионлесс Wорлд", Фирст Мондаy, волуме 6, нумбер 9 (Септембер 2001), http://firstmonday.org/issues/issue6_9/scott/index.html Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2012).
- Цхарлес Форбес Ренé де Монталемберт, Тхе Монкс оф тхе Wест фром Ст Бенедицт то Ст Бернард, Wиллиам Блацкwоод анд Сонс, Лондон, 1867, Вол III.
- Аугустине Биррелл, Севен Лецтурес он тхе Лаw анд Хисторy оф Цопyригхт ин Боокс, Ротхман Репринтс Инц., 1899 (1971 репринт).
- Драхос, Петер; Браитхwаите, Јохн (2003). Информатион Феудалисм: Wхо Оwнс тхе Кноwледге Ецономy?. Неw Пресс. ИСБН 1-56584-804-7.
- Паул Едwард Геллер, Интернатионал Цопyригхт Лаw анд Працтице, Маттхеw Бендер. (2000).
- Цомпутер Ассоциатес Интернатионал, Инц. в. Алтаи, Инц., 982 Ф.2д 693 (2д Цир. 1992)
- Армстронг, Елизабетх. Бефоре Цопyригхт: тхе Френцх боок-привилеге сyстем 1498-1526. Цамбридге Университy Пресс (Цамбридге: 1990)
- Сиегрист, Ханнес, Тхе Хисторy анд Цуррент Проблемс оф Интеллецтуал Пропертy (1600–2000), ин: Аxел Зердицк ... (едс.), Е-мергинг Медиа. Цоммуницатион анд тхе Медиа Ецономy оф тхе Футуре, Хеиделберг 2004, п. 311–329.
- Гантз, Јохн; Роцхестер, Јацк Б. (2005). Пиратес оф тхе Дигитал Милленниум: Хоw тхе Интеллецтуал Пропертy Wарс Дамаге Оур Персонал Фреедомс, Оур Јобс, анд тхе Wорлд Ецономy. Уппер Саддле Ривер: Прентице Халл/Финанциал Тимес. ИСБН 0-13-146315-2.
- Лöхр, Исабелла, Интеллецтуал цооператион ин транснатионал нетwоркс: тхе леагуе оф натионс анд тхе глобализатион оф интеллецтуал пропертy ригхтс, ин: Матхиас Алберт ... (едс.), Транснатионал политицал спацес. агентс - струцтурес - енцоунтерс, Франкфурт/Маин 2009, п. 58–88.
- Деазлеy, Ронан; Кретсцхмер, Мартин; Бентлy, Лионел (2010). Привилеге анд Пропертy: Ессаyс он тхе Хисторy оф Цопyригхт. Цамбридге: Опен Боок Публисхерс. ИСБН 978-1-906924-18-8.
- Селле, Хендрик; "Опен Цонтент? Анциент Тхинкинг он Цопyригхт", Ревуе интернатионале де дроит де л’Антиqуитé 55 (2008) 469-84.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Primary Sources on Copyright (1450–1900) (British, French, German, Italian, US documents)
- International Copyright and Neighbouring Rights: The Berne Convention and Beyond Companion website with historical documents related to international copyright