Краљевска палата у Вишеграду (Пешта)

С Википедије, слободне енциклопедије
Краљевска палата у Вишеграду
Краљевске палате у Вишеграду
Опште информације
МестоВишеград
Држава Мађарска
Време настанка14. до 15. век
Тип културног добраСпоменик културе

Краљевска палата у Вишеграду је луксузна грађевина у најмањем, али најсликовитији градићу Мађарске, смештеном на обали Дунава, у околини Будимпеште, и древна мађарских престоница, у којој су радо боравили угарски краљеви попут Карла Роберта, Матије Корвина - „краљ Матијаш" и Лудвига. Данас се у палати налази мађарски Музеј краља Матијаша.

Назив[уреди | уреди извор]

Краљевска палата у Вишеграду има словенско име Вишеград које значи „горња тврђава“ или „горње насеље/град/фортификација“. Словенско име тврђави „Вишеград“ - „високи град“ сачувано је још од римског доба.

У модерном словачком и чешком пише се Вyшехрад. Постоји град са сличним називом у Босни и Херцеговини, Вишеград, а такође и мало насеље у Тексасу, Вишехрад, поред Халетсвила. Један њемачки архаичан назив за Вишеград је Плинтенбург.

Бартоломео де Марасцхи Папински Краљевску плату је назвао „Рај на земљи”

Положај[уреди | уреди извор]

Краљевска палата у Вишеграду налази се у најсликовитијем градићу Мађарске Вишеграду, у коме живи 1654 становника (2011), на десној обали Дунава, у жупанији Пешта у Мађарској. Смештен је северно од Будимпеште на удаљености од око 45 км.

Западно од Вишеграда налази се староримска утврђење, Висегрáд-Гизелламајор, а северно велика утврђење Висегрáд–Сибрик, који су били у саставу дунавске границе Римског Царства (лимес).

Историја[уреди | уреди извор]

Први трагови насељавања у Вишеграду[уреди | уреди извор]

Краљевска палата у Вишеграду као једне од древних мађарских престоница на десној обали Дунава, или средњовековни „Рај на земљи“ како су га неки звали,[1] изграђен је на једном завоју Дунава, на остацима првобитног насеља из каменог доба, а затим и античког периода. Касније су се овде прво населила келтска, а затим и немачка племена.

Оснивање Краљевске палате у Вишеграду[уреди | уреди извор]

Доласком у Мађарску Карл Роберт је из Темишвара 1323. преселио резиденцију у Вишеград

Прву половину своје владавине Карло Роберт или Карло I Угарски или Карло I Роберт (1288—16. јул 1342), краљ Угарске (1310—1342), утрошио је на тешку борбу коју је водио са провинцијском властелом. Његова прва престоница, Темишвар, значила је тек толико да се он задржао у Мађарској. Међутим, 1312. године он је однео значајну победу код места Розгоњ у долини реке Хернад – када је успео је да потуче Абе, а после прве велике победе, у којој су имали удела и грађани Кошица и Сепеша (спишког краја), убрзо су уследиле и нове. Поглавари покрајина, који су се борили и међусобно, нису му се могли одупрети. Њихова моћ је скршена и, после смрти Матеа Чака, борбе су, у ствари, престале.[2]

Након ових успеха Карло Роберт је из Темишвара прселио седиште двора у Краљевску палату у древном Вишеграду 1323. године у коме је започео градњу краљевске палате (неке врсте соског летњиковца) у овом граду. Први записи о палати вазани су према Илустрованој хроници, за Фелицијана Зах из породице Зах, мађарског племића и војник који је у првој половини 14. века, безуспешно покушао атентат на Карла Роберта и читаву краљевску породицу у Вишеграду. Последње, одоцнело поглавље борбе за присталицама Фелицијана Зах одиграло се на раскошном двору у Вишеграду. Фелицијан Зах, присталица Матеа Чака, који је тобоже пристао уз краља, покушао је да на њега изврши атентат.[2]

После победе над провинцијском властелом, Карло Роберт је проширио и модернизовао краљевска утврђена властелинства и у Вишеграду саграђено неколико стамбених зграда, и простор за витешке турнире, које је повремено и сам користио. Карл Роберт је умро 1342. године у цитадели краљевске палате у Вишеграду[3]

Као права краљевска палата резиденција у Вишеграду развијена је тек за врема Луја I у првој половини његове владавине, када је он део Вишеграда (са само неколико зграда) претворио у велелепну Краљевску палатау на крају свог живота. Првих година његове владавине Луј I остао је у Вишеграду. Међутим, 1347. након напуљске кампање, влада над земљом предата је његовом млађем брату, принцу Стефану, који се настанио у Будиму. Напуљски кнезови, заробљени током прве напуљске кампање, чувани су 1348. године у дворцу Вишеград. Иако се двор преселио у Вишеград још 1355. године, владар је и даље често боравио у Будиму, а на крају свог живота почео градити две огромне палате готово исте величине у Будиму и Вишеграду.[2]

Осам година касније у овом „романтичном" дворцу у Вишеграду 1358. године, његов власник Лудвиг Велики оженио се Јелисаветом, кћерком Степана II Котроманића, босанског бана, и том приликом уговорно примио на себе да штити Дубровник и омогући Дубровчанима слободну трговину у Подунављу. Дуго су се у палати чувале краљевске крунидбене реликвије, а сам град остао је политички центар земље, све до 1350. године када се Лудвиг Велики, син Карола Роберта, вратио се у главни град Будим. Палата у Вишеграда убрзо је била празна.[2]

После смрти Лудвига Великог распала се анжујска империја и уследиле су године крвавих краљевских драма и љутих страначких борби. Карољ II (Мали), такође из династије Анжу, који је дошао из Напуља на престо, само после неколико седмица владавине – страдао је од бодежа и отров, а краљицу Марију су заробили побуњениици. После дугогодишњих унутрашњих немира, на престо је дошао Маријин муж Сигисмунд (1387-1437). Марија и Сигисмунд завршилили су градњу Краљевске палта у Вишеграду с караја 14. века, и дали јој изглед достојан једној краљевској династији.[2]

Палата је била грађевински комплекс квадратног облика са свих страна окружен зидовима. Стара капела која је била изван зидина, дарована је од стране краља изградњом, нових зградама.

Све док Сигисмунд није преселио свој двор у Будим, краљевска палата у Вишеград била је службено седиште мађарских владара.

Палата је у 15. веку дуго била ван функције. То стање промиенио је Матија који је палату обновио након свог венчања са краљицом Беатрисом 1476. године. Палата је обновљена у касноготичком стилу, а грађевински елементи и украсни у стилу ренесансе, кој се први пут овде јавила након Италије). Подигнуто је неколико нових зграда, а старије су реконструисане према новим захтевима. Скултуре и фонтане направљене су у радионици хрватског вајара Ивана Дунковића. Од тада па све до турског освајања 1544. године Палата је била сеоска резиденција мађарских краљева.[2]

Вишеград на цртежу из 16. века

Након пораза код Мохачке битке, Турци су 1526. године, освојили Вишеград. Касније је Вишеград неколико пута мењао господаре, све док га 1544. године нису коначно заузели Турци. Насеље је изгубило некадашњи значај; многи су побегли, а замја је подељена мохамеданским породицама. Паралелно с постепеним ширењем Турака ка Европи, стратешки значај Вишеграда је опадао, а у муслимански гарнизону и дворца смањено је бројно стањер људства . Дворац поново променио власника 1595. године, када је хришћанске војска предвођене надвојводом Матијашем осваја тврђаву Вишеград.

Током 1605. године гарнизоном у Вишеграду владала је група плаћеника које без великог отпора савладала турску војску, да би хршћанске трупе 1684. године ослободиле Вишеград под командом Карла од Лорена. Радови на поправљању и утврђивању тек што су започели, када су у лето 1685. године, након 16-дневне напорне опсаде, Турци успели поново упасти у Вишеград.

Током турске инвазије, а касније и под аустријским царем Леополдом I, палата и тврђава били су потпуно уништени. Зграда, која је у турско време једно време постојала на том месту датирана у 18. век, срушена је средином 19. века.

На једном вису поред Дунава 1886. године виделе су се само рушевине краљевске палате у Вишеграду. У њеном подножју, у једној кући живео је мађарски војсковођа Гергељи, који је положио оружје код Вилагоша 1849. године. Био је омрзнут од стране својих сународника, због свог наводно издајничког држања. Ту је у оквиру зидина била и „Соломонова" кула, у којој је угарски краљ Владислав I, заточио свог братића Соломуна.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Краљевску палату саграђена у 14. веку, чинио је комплекс зграда подељен у три главна дела.

  • На северу комплеска — био двор палате,
  • На југу комплеска, испред улаза у двориште палате био је фрањевачки самостан, као независна целина са групом зграда које су затварале средишњу групу зграда, и двориштем површине 123 x 123 метра.

На средини фасаде према улици, била је Кула кроз коју се улазило у велико двориште које је са свих страна било ограђено:

  • са северозапада — крилом, у којем су биле велике краљевске дворане,
  • са североисточном — крилом у коме су били краљевски апартмани,
  • са југозапада и југоистока крилима у којима су биле службене просторије палате и капела.

Јужни део дворишта коришћен је за пешадијске витешке турнире. а на врху дворишта био је бунар ренесансних муза. Одатле су отворене степенице водиле на терасу капеле.

Првобитни изглед Краљевске палате
Данашњи изглед Краљевске палате

Фигурална фонтана Херакла с лернејском хидром[уреди | уреди извор]

У дворишту Краљевске палате, данас се налази копија фонтане од црвеног мермера под називом „фонтана Херакла с лернејском хидром”.

Како је Палата током рата са Турцима била у потпуности прекривена земљом, оригинална фонтана је рестаурирана и данас се чува у музеју Маттхиас Цорвинус, након што су у 19 веку извршени прво радови на обнова овог историјског локалитета, а потом је на истом месту урађене и реплика „фонтана Херакла с лернејском хидром”.

Фонтана је израђена у ренесансном стилу, и сматра се да је дело хрватског вајара из Трогира Ивана Дунковића, који је око 1485. године боравио у Угарској на двор Матије Корвина и израдом фонртане проширио тематикусвог свог рада.

Реплика фигуралне фонтане Херакла с лернејском хидром у Краљевској палати у Вишеграду
Занимљивост

У стара времена, на банкетим и вечерним дружењима, из фонтана Херакла с лернејском хидром је уместо воде текло пенушаво вино, које су пили гости краљевског пара, Матеаша и Беатрисе.

Археолошка истраживања и обнова локалитета[уреди | уреди извор]

С краја деветнаестог века почео је лагани препород материјалних остатака Краљевске палате која је све више привлачила историчаре и археологе. Систематичнија истраживаwа започела су 1934. године и настављају се све до дан данас. Њени остаци су након ископавања и рестаурације почев од 1934. године до првих деценија 21. века, претворени у музеј.

Тренутно, реконструисана краљевска резиденција у Вишеграду, кој је отворена за јавност са изложбом о историји палате и обновљеним историјским интеријерима, спада у један од најпопуларнијих историјских и археолошких комплекса у Мађарској.

Део музејске поставке у Краљевској палатаи у Вишеграду

Информације за туристе[уреди | уреди извор]

Радно време Музеја у Краљевској палати

Музеј је отворен за посете сваког дана од 9:00 до 17:00, изузев понедељка када је затворен за посете.[4]

Цене улазница
  • Између 6 и 26 године — 650 форинти
  • Између 26 и 62 године — 1300 форинти
  • Између 63 и 70 године — 650 форинти
  • Преко 70 година и повлашћене категрије — бесплатно.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Антал Папп: Магyарорсзáг (Хунгарy), Панорáма, Будапест, 1982, ИСБН 963 243 241 X, п. 860, пп. 229—236
  2. ^ а б в г д ђ е Маћаш Унгер–Ото Саболч, Историја Мађарске Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2018) На: www.форумлибер.рс
  3. ^ „Сигхтс оф Висеград - Тхе Роyал Палаце”. www.висеград.ху. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 8. 4. 2020. 
  4. ^ а б „Белéпőдíјак – Нyитватартáс | Висегрáд Мúзеум”. wеб.арцхиве.орг. 4. 7. 2017. Архивирано из оригинала 04. 07. 2017. г. Приступљено 4. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Краљевска палата у Вишеграду на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kraljevska_palata_u_Višegradu_(Pešta)&oldid=26757217”