Вишеград (Пешта)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Вишеград (вишезначна одредница).
Вишеград
Visegrád Mountain Fastness 01.jpg
Тврђава над Вишеградом
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регија Централна Мађарска регија
Жупанија Пешта (жупанија)
Становништво
Становништво
 —  1718
 — густина 51,64/km2
Положај
Координате 47°47′05″ СГШ; 18°58′25″ ИГД / 47.78483° СГШ; 18.97367° ИГД / 47.78483; 18.97367Координате: 47°47′05″ СГШ; 18°58′25″ ИГД / 47.78483° СГШ; 18.97367° ИГД / 47.78483; 18.97367
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 33,27 km2
Вишеград на мапи Мађарска
Вишеград
Вишеград
Вишеград на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански број 2025
Позивни број 26

Вишеград (мађ. Visegrád; свк. Vyšehrad) је мали град у жупанији Пешта у Мађарској. Смјештен је сјеверно од Будимпеште на десној обали Дунава. У граду је 2001. године живјело 1654 становника. Вишеград је познат по остацима рано ренесансне љетње палате мађарског краља Матије Корвина и средњовјековне цитаделе.

Етимологија имена[уреди]

Име Вишеград је словенског поријекла и значи „горња тврђава“ или „горње насеље/град/фортификација“. У модерном словачком и чешком пише се Vyšehrad. Постоји град са сличним називом у Босни и Херцеговини, Вишеград, а такође и мало насеље у Тексасу, Вишехрад, поред Халетсвила. Један њемачки архаичан назив за Вишеград је Плинтенбург.

Историја[уреди]

У 11. веку Краљ Андрија I се вратио из Русије, из изгнанства са својом супругом Анастазијом, Рускињом. Основао је око 1056. године код данашњег Вишеграда, један манастир који је посветио Св. Андрији Првозваном, и поверио га православним монасима. Тај манастир је постојао до доласка Турака у те пределе, који су остављали пустош иза себе. У Вишеграду су радо боравили угарски краљеви попут Карла Роберта, Матије Корвина и Лудвига. Лудвиг Велики оженио се Јелисаветом, кћерком Степана II Котроманића, босанског бана. Било је то 1358. године у његовом "романтичном" дворцу у Вишеграду. Том приликом уговорно је примио на себе да штити Дубровник. Дубровчанима су од тада створени услове за слободну трговину у Подунављу.[1] Угарски краљ Карло III погинуо је 1385. године, исте године када је крунисан, у Вишеграду. По наговору младе и старе краљице убио га је најмљени убица гроф Форгач.[2] Освојио је аустријски цар 1684. године град Вишеград, на Дунаву.

Срби у Вишеграду[уреди]

Референце[уреди]

  1. Павле Софрић: "Моменти из прошлости и садашњости вароши Сентандреје", Панчево-Сентандреја 2005. године
  2. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године

Спољашње везе[уреди]