Вишеград (Пешта)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вишеград (Пешта)
Visegrád
Visegrád Mountain Fastness 01.jpg
Тврђава над Вишеградом
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална Мађарска регија
ЖупанијаПешта (жупанија)
СрезСентандреја
Становништво
Становништво
 — 1.718
 — густина51,64 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°47′05″ СГШ; 18°58′25″ ИГД / 47.78483° СГШ; 18.97367° ИГД / 47.78483; 18.97367Координате: 47°47′05″ СГШ; 18°58′25″ ИГД / 47.78483° СГШ; 18.97367° ИГД / 47.78483; 18.97367
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина33,27 км2
Вишеград (Пешта) на мапи Мађарске
Вишеград (Пешта)
Вишеград (Пешта)
Поштански број2025
Позивни број26
Веб-сајт
www.visegrad.hu

Вишеград (мађ. Visegrád; свк. Vyšehrad) је мали град у жупанији Пешта у Мађарској. Смјештен је сјеверно од Будимпеште на десној обали Дунава. У граду је 2001. године живјело 1654 становника. Вишеград је познат по остацима рано ренесансне љетње палате мађарског краља Матије Корвина и средњовјековне цитаделе.

Етимологија имена[уреди]

Име Вишеград је словенског поријекла и значи „горња тврђава“ или „горње насеље/град/фортификација“. У модерном словачком и чешком пише се Vyšehrad. Постоји град са сличним називом у Босни и Херцеговини, Вишеград, а такође и мало насеље у Тексасу, Вишехрад, поред Халетсвила. Један њемачки архаичан назив за Вишеград је Плинтенбург.

Историја[уреди]

У 11. веку краљ Андрија I се вратио из Русије, из изгнанства, са својом супругом Анастазијом, Рускињом. Основао је око 1056. године код данашњег Вишеграда, један манастир који је посветио Св. Андрији Првозваном, и поверио га православним монасима Василијевог реда. "Латини" су из њега временом потиснули православне духовнике. Тај манастир је постојао до доласка Турака у те пределе, који су остављали пустош иза себе.

На једном вису поред Дунава виделе су се 1886. године рушевине краљевског града Вишеграда. У њеном подножју, у једној кући живео је мађарски војсковођа Гергељи, који је положио оружје код Вилагоша 1849. године. Био је омрзнут од стране својих сународника, због свог наводно издајничког држања. Ту је у оквиру зидина била и тзв. кула "Соломонова", у којој је угарски краљ Владислав I, заточио свог братића Соломуна.[1]

У Вишеграду су радо боравили угарски краљеви попут Карла Роберта, Матије Корвина - "краљ Матијаш" и Лудвига. Лудвиг Велики оженио се Јелисаветом, кћерком Степана II Котроманића, босанског бана. Било је то 1358. године у његовом "романтичном" дворцу у Вишеграду. Том приликом уговорно је примио на себе да штити Дубровник. Дубровчанима су од тада створени услове за слободну трговину у Подунављу.[2]

Угарски краљ Карло III погинуо је 1385. године, исте године када је крунисан, у Вишеграду. По наговору младе и старе краљице убио га је најмљени убица гроф Форгач.[3] Освојио је аустријски цар 1684. године град Вишеград, на Дунаву.[4]

Срби у Вишеграду[уреди]

По државном попису из 1900. године, у Вишеграду, у Пештанској жупанији забележен је само један Србин православац. Није ту организована парохијска филијала.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ "Стражилово", Нови Сад 1886. године
  2. ^ Павле Софрић: "Моменти из прошлости и садашњости вароши Сентандреје", Панчево-Сентандреја 2005. године
  3. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  5. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године

Спољашње везе[уреди]