Вишеград (Пешта)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вишеград
Visegrád Mountain Fastness 01.jpg
Тврђава над Вишеградом
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Централна Мађарска регија
Жупанија Пешта (жупанија)
Становништво
Становништво
 —  1718
 — густина 51,64/км2
Географске карактеристике
Координате 47°47′05″ СГШ; 18°58′25″ ИГД / 47.78483° СГШ; 18.97367° ИГД / 47.78483; 18.97367Координате: 47°47′05″ СГШ; 18°58′25″ ИГД / 47.78483° СГШ; 18.97367° ИГД / 47.78483; 18.97367
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 33,27 км2
Вишеград на мапи Мађарске
Вишеград
Вишеград
Остали подаци
Поштански број 2025
Позивни број 26

Вишеград (мађ. Visegrád; свк. Vyšehrad) је мали град у жупанији Пешта у Мађарској. Смјештен је сјеверно од Будимпеште на десној обали Дунава. У граду је 2001. године живјело 1654 становника. Вишеград је познат по остацима рано ренесансне љетње палате мађарског краља Матије Корвина и средњовјековне цитаделе.

Етимологија имена[уреди]

Име Вишеград је словенског поријекла и значи „горња тврђава“ или „горње насеље/град/фортификација“. У модерном словачком и чешком пише се Vyšehrad. Постоји град са сличним називом у Босни и Херцеговини, Вишеград, а такође и мало насеље у Тексасу, Вишехрад, поред Халетсвила. Један њемачки архаичан назив за Вишеград је Плинтенбург.

Историја[уреди]

У 11. веку краљ Андрија I се вратио из Русије, из изгнанства, са својом супругом Анастазијом, Рускињом. Основао је око 1056. године код данашњег Вишеграда, један манастир који је посветио Св. Андрији Првозваном, и поверио га православним монасима Василијевог реда. "Латини" су из њега временом потиснули православне духовнике. Тај манастир је постојао до доласка Турака у те пределе, који су остављали пустош иза себе.

На једном вису поред Дунава виделе су се 1886. године рушевине краљевског града Вишеграда. У њеном подножју, у једној кући живео је мађарски војсковођа Гергељи, који је положио оружје код Вилагоша 1849. године. Био је омрзнут од стране својих сународника, због свог наводно издајничког држања. Ту је у оквиру зидина била и тзв. кула "Соломонова", у којој је угарски краљ Владислав I, заточио свог братића Соломуна.[1]

У Вишеграду су радо боравили угарски краљеви попут Карла Роберта, Матије Корвина - "краљ Матијаш" и Лудвига. Лудвиг Велики оженио се Јелисаветом, кћерком Степана II Котроманића, босанског бана. Било је то 1358. године у његовом "романтичном" дворцу у Вишеграду. Том приликом уговорно је примио на себе да штити Дубровник. Дубровчанима су од тада створени услове за слободну трговину у Подунављу.[2]

Угарски краљ Карло III погинуо је 1385. године, исте године када је крунисан, у Вишеграду. По наговору младе и старе краљице убио га је најмљени убица гроф Форгач.[3] Освојио је аустријски цар 1684. године град Вишеград, на Дунаву.

Срби у Вишеграду[уреди]

По државном попису из 1900. године, у Вишеграду, у Пештанској жупанији забележен је само један Србин православац. Није ту организована парохијска филијала.[4]

Референце[уреди]

  1. "Стражилово", Нови Сад 1886. године
  2. Павле Софрић: "Моменти из прошлости и садашњости вароши Сентандреје", Панчево-Сентандреја 2005. године
  3. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
  4. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године

Спољашње везе[уреди]