Пређи на садржај

Креативна економија

С Википедије, слободне енциклопедије

Креативна економија је појам који се користи како би се описала растућа улога креативних индустрија, културних садржаја и креативне класе у обликовању друштвено-економских структура на глобалном нивоу.

Програм Уједињених нација за развој објашњава креативну економију као холистички концепт сагледавања развоја, који се бави интеракцијом културе, економије и технологије у оквиру глобализованог света, којим доминирају симболи, текстови, звукови и слике.

Други пак аутори, креативну економију виде као процес агломерације креативних делатности и праксе и стварања културно-креативних кластера који покривају шира територијална подручја, или пак као систем професионалних занимања и индустријских грана усмерених на производњу и дистрибуцију културних добара, услуга и права интелектуалне својине.[1]

У савременој литератури термини креативна економија и креативни сектор понекад се користе и као супститути у ширем и ужем значењу , а њима се описују сви они процеси и резултати настали као исходиште стваралаштва, које се креће од креативности материјализоване у производима чији је естетски и/или симболички карактер не само доминантан, већ и конститутивни елемент, све до процеса коришћења уметничких дисциплина и стваралачких вештина (нпр. дизајн, архитектура, истраживање и развој и сл.) у производњи економских добара, код којих је естетска и/или симболичка функција секундарна, али у потпуности усаглашена са њиховом употребном функцијом.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Микић, Христина (2011). Креативна Србија: нови правац разоја (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 03. 2016. г. Приступљено 06. 01. 2016.