Ксилем

Вишеструке попречне секције стављике цветајуће биљке показују примарни и секондарни ксилем и флоем

Ксилем је један од два типа транспортног ткива код васкуларних биљки (флоем је други). Реч ксилем је изведен из грч. ξύλον (ксилон), са значењем "дрво". Најбоље познато ксилемско ткиво је дрво, мада је оно присутно и код других биљики. Његова основна функција је транспорт воде и биљних нутријената.

Раније се сматрало да се проводним елементима ксилема искључиво транспортује вода са минералним материјама од корена до свих делова биљке, а садашња сазнања говоре да се у ксилемском соку:

• могу наћи многа органска једињења која производи корен (нпр. алкалоиди) или их усваја из земљишта
• аминокиселине и амиди који су настали приликом редукције нитрати и уграђивања соли амонијума у органска једињења
• у пролеће код вишегодишњих биљака, док се не развију листови, биљка се из корена и различитих подземних органа за складиштење (кртоле, луковице, ризоми и сл.) снабдева органским материјама преко ксилема
• клијање младе биљке одвија се коришћењем органских материја из семена или других подземних органа, кроз ксилем
• налазе биљни хормони, цитокинини и гиберелини, које производи меристем корена
• преносе споре и токсини патогених гљива и вируси.

Услед транспирације у надземним деловима биљке и апсорпције воде у корену, јавља се разлика у притиску, која се назива сисајућа сила и која омогућава кретање воде навише.

Ксилем је изграђен од мртвих ћелија са одрвенелим зидовима, које се називају:

• трахеје и трахеиди
• паренхимско ткиво ксилема
• механички ткиво, либриформ влакна

Трахеје и трахеиди

Обе врсте ћелија су мртве, без протопласта и са задебљалим, лигнификованим зидовима који могу издржати притисак. Трахеје су дугачке цеви, до 10 цм дужине, настале уздужним спајањем ћелија. Уздужни зидови ћелија које ће образовати трахеју одрвењавају, а њихови попречни зидови делимично или потпуно нестају.

Према облику задебљања зидова , међу трахејама се разликују:

• прстенасте, налазе се у органима који расту
• спиралне, као и прстенасте у органима који расту
• мрежасте, имају делове зидова који нису задебљали и кроз које је могућ бочни транспорт; према облику незадебљалих делова могу бити јамичасте, степеничасте и др.

Трахеиде су издужене ћелије најчешће са шиљатим врховима. Транспорт материја врши се кроз двоструко опшанчене јамице на радијалним и попречним зидовима. Ове јамице се налазе на месту одвајања примарног од секундарног зида. Трахеиде су филогенетски старији елементи, присутни код папратњача и голосеменица где, због одрвенелих зидова, поред проводне имају и механичку улог.

Литература

• C. Wеи; Е. Стеудле; et al. (2001). „The essentials of direct xylem pressure measurement”. Plant, Cell and Environment. 24 (5): 549—555. doi:10.1046/j.1365-3040.2001.00697.x. 
• N. Michele Holbrook; Michael J. Burns; Christopher B. Field (1995). „Negative Xylem Pressures in Plants: A Test of the Balancing Pressure Technique”. Science. 270 (5239): 1193—4. Bibcode:1995Sci...270.1193H. doi:10.1126/science.270.5239.1193. 
• Pockman, W.T.; J.S. Sperry; J.W. O'Leary (1995). „Sustained and significant negative water pressure in xylem”. Nature. 378 (6558): 715—6. Bibcode:1995Natur.378..715P. doi:10.1038/378715a0. 
• Campbell, Neil A.; Jane B. Reece (2002). Biology (6th изд.). Benjamin Cummings. ISBN 978-0-8053-6624-2. 
• Kenrick, Paul; Crane, Peter R. (1997). The Origin and Early Diversification of Land Plants: A Cladistic Study. Washington, D. C.: Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-730-7. 
• Muhammad, A.F.; R. Sattler (1982). „Vessel Structure of Gnetum and the Origin of Angiosperms”. American Journal of Botany. Botanical Society of America. 69 (6): 1004—21. JSTOR 2442898. doi:10.2307/2442898. 
• Tyree, Melvin T.; Martin H. Zimmermann (2003). Xylem Structure and the Ascent of Sap (2nd изд.). Springer. ISBN 978-3-540-43354-5.