Нитрат
Нитрати (V) су једињења која у себи садрже јон NO3-.
Структура нитрата (V)[уреди]
Сви нитрати (V) садрже NO3- јон. Атом азота је у стању хибридизације sp2. Хибридизоване орбитале граде σ везе са три атома кисеоника. Све N-O везе су исте дужине. Њихова дужина износи 124pm, а угао између њих 120°.
Општи подаци[уреди]
Нитрати (V) су кристалне супстанције, растворљиве у води (изузеци су малобројни базни нитрати), имају јако оксидационо дејство. Ипак у растворима не поседују те особине.[1][2]
Нитрати се добијају услед реакције: азотна киселина + метал или оксид/хидрид/карбид метала.
У природи се могу јавити у облику минерал.
Нитрати налазе примену као минерална ђубрива, експлозивни материјали, у продукцији боја и у медицини.
За естре азотне киселине(V) уместо имена „нитрат(V) једињења“ (нпр. нитрат(V) целулозе) често се користи не баш исправан назив „нитроједињење“ (нпр. нитроцелулоза)
Примери[уреди]
- азотна киселина, HNO3
- натријум нитрат (чилска шалитра), NaNO3
- метил нитрат, CH3NO3
Референце[уреди]
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Спољашње везе[уреди]
 |
Нитрат на Викимедијиној остави. |
