Кућне аутоматизације

С Википедије, слободне енциклопедије
Собна управљачка јединица
ЦИТИБ-АМX управљачки панел
Нест Леарнинг термостат који приказује утицај времена на потрошњу енергије

Кућна аутоматизација или домотицс[1] је аутоматизација грађевине специфично намењене за становање, која се још назива паметна кућа или паметан дом. Укључује контролу и аутоматизацију осветљења, грејања (као што су паметни термостати), вентилација, клима уређај (ХВАЦ) и безбедности, као и кућних апарата као што су веш машине и машине за сушење веша, рерне или фрижидери и замрзивачи.[2] Wи-Фи се често користи за даљинско управљање и контролу када се кућним уређајима управља са удаљености и контролише преко интернета. Горе наведени уређаји спадају у концепт Интернет оф Тхингс. Модерни системи се генерално састоје од прекидача и сензора повезаних на централне хубове (често назване гатеwаy) помоћу којег је систем контролисан преко корисничког инетрфејса са којим се комуницира (или преко апликација на мобилном телефону, компјутеру или на wеб интерфејсу, често али не увек преко интернет цлоуд сервиса).

Иако је велика конкуренција на тржишту, постоји јако мали број прихваћених индустријских стандарда и простор паметних кућа је доста подељен.[3] Произвођачи често спречавају независне имплементације паметних кућа тако што повлаче документације преко судских парница.[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Рана аутоматизација домова почела је са машинама које смањују физички рад власника. Кућни апарати који раде на струју или гас постали су валидна опција почетком двадесетог века са представљањем електричне енергије[5] која је довела до појаве машина за веш (1904), бојлера (1889), фрижидера, машина за шивење, машине за прање судова и машина за сушење веша.

Године 1975. је развијена прва технологија за аутоматизацију куће, названа X10. Био је то протокол за комуникацију електричних уређаја. Примарно користи жице које преносе струју за пренос сигнала и наредби, где ти сигнали укључују поједине радио фреквенције дигиталних података.[6]

Према Ли ет ал. (2016) постоје три генерације аутоматизације домова:[7]

  1. Прва генерација: Бежична технологија са проxy сервером, е.г. Зигбее аутоматизација;
  2. Друга генерација: Елекронски уређаји контролисани вештачком интелигенцијом, е.г. Амазон Ецхо;
  3. Трећа генерација: Пријатељски робот који разговара са људима, е.г. Робот Ровио, Роомба.

Реч "домотицс" (и "домотица" када се користи глагол) је спој од латинске речи за дом ( домус) и речи роботика.[1]

Технологије и примене[уреди | уреди извор]

  • Грејање, вентилација и клима уређај (ХВАЦ): могуће је даљински управљати путем интернета помоћу једноставног корисничког интерфејса.[8][9]
  • Лигхтинг цонтрол сyстем
  • Безбедност: кућни безбедносни систем интегрисан са системом аутоматизације може да понуди додатне услуге попут даљинског прегледа безбедносних камера преко интернета или закључавање свих врата и прозора.[10]
  • Детекција поплава, дима и угљен моноксида[11][12]
  • Индоор поситионинг сyстем
  • Хоме аутоматион фор тхе елдерлy анд дисаблед
  • Брига о кућним љубимцима, као на пример праћење њиховог кретања.[13]

Имплементације, критике и контроверзе[уреди | уреди извор]

Апарат за храњење мачака који се управља путем интернета

Цонсумер Репортс је нашао две велике бриге за потрошаче:[14]

  • WиФи конекција може бити рањива на хаковање.
  • Технологија је још увек у јако раној фази развоја, и може да се испостави да су потрошачи инвестирали у нешто што је напуштена роба (енг. "абандонwаре"). У 2014, Гоогле је купио компанију која продаје кућне аутоматизацијсксе системе и интегрисао га са Нест-ом да би 2016 угасилли сервере на које се Револв Хуб ослањао, оставивши хардвер бескорисним.[15]

Мицрософт Ресеарцх је 2011 дошао до сазнања да аутоматизација кућа укључује велике трошкове власника, мањак флексибилности између повезаних уређаја и слабо управљање.[16]

Историјски системи су продавани као комплетни системи где се потрошач ослањао на једног конкретног произвођача за цео систем, укључујући хардвер, комуникацијски протокол, центреални хуб и кориснички интерфејс. Али ипак, данас постоје опен соурце софтверски системи који могу да се користе са власниковим хардвером.[16]

Аутоматизација кућа пати од платформске некомпатибилности и мањка техничких стандарда[17][18][19][20][21][22] у ситуацији где се разни уређаји кућне аутоматизације жестоко разликују и у хардверу и у софтверу, што чини задатак развоја апликација претешким.[23] Потрошачу данас ИОТ представља велики ризик.[24]

Природа уређаја за кућну аутоматизацију такође може да буде проблем безбедности, с обзиром да поправке пронађених грешака у главним деловима система често не дођу до свих корисника.[25][26] Поједина истраживања говоре да неуспех произвођача да подрже старије уређаје са печевима и ажурирањима остављају више од 87% активних уређаја рањивим.[27][28]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Доместиц патцх панел.
    Доместиц патцх панел.
  • Лаптоп коришћен за кућну аутоматизацију Спринклер система
    Лаптоп коришћен за кућну аутоматизацију Спринклер система

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Хилл, Јим (12. 9. 2015). „Тхе смарт хоме: а глоссарy гуиде фор тхе перплеxед”. Т3 (на језику: енглески). Приступљено 27. 3. 2017. 
  2. ^ „Бест Хоме Аутоматион Сyстем - Цонсумер Репортс”. www.цонсумеррепортс.орг. Приступљено 14. 2. 2016. 
  3. ^ „5 Опен Соурце Хоме Аутоматион Пројецтс Wе Лове”. Фаст Цомпанy (на језику: енглески). 1. 12. 2014. Приступљено 22. 11. 2016. 
  4. ^ „Wирелесс Сенсор Нетwоркс: Цонцептс, Апплицатионс, Еxпериментатион анд Аналyсис”. 2016. стр. 108. ISBN 978-981-10-0412-4. „The use of standardized, with open standards over proprietary protocols provides the industry with the freedom to choose between suppliers with guaranteed interoperability. Standardized solutions usually have a much longer lifespan than proprietary solutions.” 
  5. ^ Home Automation & Wiring (на језику: енглески) (1 изд.). New York: McGraw-Hill/TAB Electronics. 1999. ISBN 9780070246744. 
  6. ^ Rye, Dave (oktobar 1999). „My Life at X10”. AV and Automation Industry eMagazine. AV and Automation Industry eMagazine. Архивирано из оригинала 30. 9. 2014. г. Приступљено 8. 10. 2014. 
  7. ^ Li, Rita Yi Man; Li, Herru Ching Yu; Mak, Cho Kei; Tang, Tony Beiqi. „Sustainable Smart Home and Home Automation: Big Data Analytics Approach” (PDF). International Journal of Smart Home. 10 (8): 177—198. doi:10.14257/ijsh.2016.10.8.18. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 06. 2018. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  8. ^ Preville, Cherie (26. 8. 2013). „Control Your Castle: The Latest in HVAC Home Automation”. ACHRNews. ACHRNews. Приступљено 15. 6. 2015. 
  9. ^ Asadullah, Muhammad (22. 12. 2016). „An Overview of Home Automation Systems”. Conference Paper. IEEE. Приступљено 22. 12. 2016. 
  10. ^ Griffiths, Melanie (jun 2016). „Smart Home Security”. Homebuilding & Renovating. Приступљено 27. 2. 2012. 
  11. ^ „Nest Protect | Smoke and CO Alarms - Consumer Reports News”. www.consumerreports.org. Приступљено 20. 4. 2016. 
  12. ^ „Nest Protect | Smoke and CO Alarms - Consumer Reports News”. Приступљено 22. 11. 2016. 
  13. ^ „Sure Flap - Smart Cat Flap Coming Soon! - News - Smart Home Geeks”. Smart Home Geeks (на језику: енглески). 6. 4. 2017. Приступљено 11. 8. 2017. 
  14. ^ „Best Home Automation System - Consumer Reports”. Приступљено 22. 11. 2016. 
  15. ^ „Google's parent company is deliberately disabling some of its customers' old smart-home devices”. Business Insider. Приступљено 22. 11. 2016. 
  16. ^ а б Brush, A. J.; Lee, Bongshin; Mahajan, Ratul; Agarwal, Sharad; Saroiu, Stefan; Dixon, Colin (1. 5. 2011). „Home Automation in the Wild: Challenges and Opportunities”. Microsoft Research. 
  17. ^ „IoT experts fret over fragmentation - Mobile World Live”. Mobile World Live (на језику: енглески). 25. 2. 2016. Приступљено 22. 11. 2016. 
  18. ^ „Fragmentation is the enemy of the Internet of Things | Qualcomm”. Qualcomm. 19. 2. 2016. Приступљено 22. 11. 2016. 
  19. ^ „Internet of Things: Opportunities and challenges for semiconductor companies”. McKinsey & Company. Приступљено 22. 11. 2016. 
  20. ^ „IOT Brings Fragmentation in Platform” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 10. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  21. ^ https://www.w3.org/Talks/2016/04-27-countering-fragmentation.pdf Countering Fragmentation with the Web of Things
  22. ^ Kovach, Steve (30. 7. 2013). „Android Fragmentation Report”. Business Insider. Приступљено 19. 10. 2013. 
  23. ^ „Who Needs the Internet of Things?”. Linux.com | The source for Linux information. Приступљено 22. 11. 2016. 
  24. ^ „21 Open Source Projects for IoT”. Linux.com | The source for Linux information. Приступљено 22. 11. 2016. 
  25. ^ Franceschi-Bicchierai, Lorenzo. „Goodbye, Android”. Motherboard. Vice. Приступљено 2. 8. 2015. 
  26. ^ Kingsley-Hughes, Adrian. „The toxic hellstew survival guide”. ZDnet. Приступљено 2. 8. 2015. 
  27. ^ Tung, Liam (13. 10. 2015). „Android security a 'market for lemons' that leaves 87 percent vulnerable”. zdnet.com. ZDNet. Приступљено 14. 10. 2015. 
  28. ^ Thomas, Daniel R.; Beresford, Alastair R.; Rice, Andrew. „Security Metrics for the Android Ecosystem” (PDF). Computer Laboratory, University of Cambridge. doi:10.1145/2808117.2808118. Приступљено 14. 10. 2015. 
Kućne automatizacije на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kućne_automatizacije&oldid=27355135”