Кућни апарати

Са Википедије, слободне енциклопедије
Данска реклама из 1935. за усисивач

Кућни апарати су апарати, машине или уређаји који се користе у кући домаћинству.[1][2] Они се деле у три категорије: мали уређаји, главни уређаји или бела техника,[3] и електроника широке потрошње, или смеђа роба у Великој Британији.[4]

Кућни апарати се користе за одржавање хигијене, спремање хране и сично. Кућни апарати користе за свој рад: електричну енергију, плин, топлотну енергију (чврсто гориво: дрво, угаљ, нафта) итд.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

С обзиром на широку употребу, домаћа примена повезана са кућним апаратима је везана за дефиницију уређаја као „инструмента или апарата дизајнираног за одређену употребу или функцију“.[5] Тачније, Колинсов енглески речник дефинише „кућни апарат“ као: „уређаје или машине, обично електричне, који се налазе у вашем дому и које користите за обављање послова као што су чишћење или кување“.[6] Широка употреба, која је дата дефиницијом, омогућава да скоро сваки уређај намењен кућној употреби буде кућни апарат, укључујући потрошачку електронику, као и пећи,[7] фрижидере, тостере[7] и клима уређаје.

Историја[уреди | уреди извор]

Електрични тостер са почетка 20. века

Иако многи уређаји постоје вековима, самостални електрични или гасни уређаји су јединствена америчка иновација која се појавила у двадесетом веку. Развој ових апарата везан је за нестанак кућне послуге са пуним радним временом и жељом да се смање дуготрајне активности у потрази за више времена за рекреацију. Почетком 1900-их, електрични и гасни уређаји укључивали су машине за прање веша, бојлере, фрижидере, чајнике и машине за шивење. Проналазак мале електричне пегле за одећу Ерла Ричардсона 1903. године дао је мали почетни подстицај индустрији кућних апарата. У економској експанзији после Другог светског рата, употреба машина за прање судова и машина за сушење веша у домаћинству била је део промене због погодности. Повећање дискреционог прихода се одразило на повећање броја разних кућних апарата.[8][9]

Министарство енергетике Сједињених Држава разматра усклађеност са националним Законом о очувању енергије за уређаје из 1987. године, који је захтевао од произвођача да смање потрошњу енергије уређаја за 25% сваких пет година.[8]

Главни уређаји[уреди | уреди извор]

Шведска машина за прање веша, 1950-их

Главни уређаји, такође познати као бела техника, обухватају главне кућне апарате и могу укључивати: клима уређаје,[10] машине за прање судова,[10] машине за сушење веша, ормане за сушење, замрзиваче, фрижидере,[10] кухињске шпорете, бојлере,[10] машине за прање веша,[10] компактори за смеће, микроталасне пећнице и индукционе штедњаке. Бела техника је обично била фарбана или емајлирана у бело, а многа од њих и даље јесте.[11]

Мали апарати[уреди | уреди извор]

Мали кухињски апарати: процесор за храну, вафларник, апарат за кафу, и електрични чајник
Одељење малих уређаја у продавници

Мали апарати су обично мале електричне машине за домаћинство, такође веома корисне и лако се носе и инсталирају. Још једна категорија се користи у кухињи, укључујући: соковнике, електричне миксере, машине за млевење меса, млинове за кафу, фритезе, млин зачинског биља, мултипрактик,[12] електричне чајнике, вафларнике, апарате за кафу, блендере,[12] шпорет за пиринач,[7] тостере и аспираторе.

Потрошачка електроника[уреди | уреди извор]

Потрошачка електроника или кућна електроника[10] је електронска (аналогна или дигитална) опрема намењена свакодневној употреби, обично у приватним кућама. Потрошачка електроника укључује уређаје који се користе за забаву, комуникацију и рекреацију. На британском енглеском произвођачи и продавци их често називају смеђом робом, да би је разликовали од „беле робе“ која је намењена за кућне послове, као што су машине за прање веша и фрижидери, иако се данас и то може сматрати смеђом робом, јер су неки од тих уређаја повезани на Интернетом.[13][n 1] Неки такви уређаји су традиционално били опремљени са правим или имитацијом дрвета, отуда и назив. Ово је постало ретко, али назив се задржао, чак и за робу за коју је мало вероватно да је икада имала дрвено кућиште (нпр. камкордери). Током 2010-их, ова разлика више не постоји у великим продавницама потрошачке електронике, које продају и уређаје за забаву, комуникацију и кућне канцеларије и кухињске уређаје као што су фрижидери. Најпродаванији производи потрошачке електронике су својевремено били компакт дискови.[15] Примери су: кућна електроника, радио пријемници, телевизори,[7] видео-рекордери, CD и DVD плејери,[7] дигитални фотоапарати, камкордери, фото-апарати, сатови, будилници, рачунари, конзоле за видео игре, хај фиј и кућни биоскоп, телефони и телефонске секретарице.

Животни век[уреди | уреди извор]

Истраживање спроведено 2020. на више од тринаест хиљада људи у Великој Британији открило је колико дуго су власници уређаја имали своје уређаје пре него што су морали да их замене због квара, погоршања перформанси или старости уређаја.

Уређај Најдужи просечни процењени животни век Најкраћи просечни процењени животни век
Машина за веш 21 година 13 година
Машину за сушење веша 24 година 17 година
Машина за прање судова 22 година 13 година
Уграђена рерна 29 година 23 година
Замрзивач 24 година 14 година
Фрижидер 29 година 18 година

Умрежавање кућних апарата[уреди | уреди извор]

Постоји тренд умрежавања кућних апарата заједно и комбиновања њихових контрола и кључних функција.[17] На пример, расподелом енергије могло би се управљати равномерније, тако да када је машина за прање веша укључена, рерна може да пређе у режим одложеног старта, или обрнуто. Или, машина за прање веша и машина за сушење веша могу да деле информације о карактеристикама пуњења (нежно/нормално, лагано/пуно) и да синхронизују време завршетка тако да мокри веш не мора да чека пре него што се стави у машину за сушење.

Поред тога, неки произвођачи кућних апарата брзо почињу да постављају хардвер који омогућава повезивање са Интернетом у кућне апарате како би омогућили даљинско управљање, аутоматизацију, комуникацију са другим кућним апаратима и више функционалности које омогућавају повезаност.[17][18][19][20] Кућни апарати повезани на интернет били су посебно распрострањени током недавних догађаја Сајма потрошачке електронике.[21]

Рециклажа[уреди | уреди извор]

Рециклажа апарата се састоји од демонтаже отпадних кућних апарата и одлагања њихових делова за поновну употребу. Главни типови уређаја који се рециклирају су телевизори, фрижидери, клима уређаји, машине за прање веша и рачунари. То укључује растављање, уклањање опасних компоненти и уништавање опреме за обнављање материјала, углавном уситњавањем, сортирањем и класирањем.[22]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Brown" from the bakelite and wood-veneer finishes typical on 1950s and 1960s radio and TV receivers, and in contrast to "white goods".[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „appliance (definition)”. Merriam-Webster. Приступљено 4. 5. 2015. 
  2. ^ „Household Appliance”. Lexico Dictionaries | English (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 8. 2020. г. Приступљено 2020-04-25. 
  3. ^ „white goods”. Collins English Dictionary. Приступљено 5. 12. 2014. 
  4. ^ „brown goods”. Collins English Dictionary. Приступљено 5. 12. 2014. 
  5. ^ „Appliance”. Merriam Webster. Приступљено 24. 7. 2013. 
  6. ^ „Definition of household appliances”. Collins Dictionary. Приступљено 24. 7. 2013. 
  7. ^ а б в г д Bulletin, Manila (9. 11. 2014). „Tips to ensure safety of home appliances”. Manila Bulletin. Архивирано из оригинала 5. 5. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2015. 
  8. ^ а б Encyclopedia of American Industries Volume 1. Gale Research. 1994. 
  9. ^ George, William (2003). Antique Electric Waffle Irons 1900-1960: A History of the Appliance Industry in 20th Century America. Trafford Publishing. стр. 1. ISBN 978-1-55395-632-7. 
  10. ^ а б в г д ђ „Efficient Appliances Save Energy -- and Money”. Natural Resources Defense Council. Приступљено 4. 5. 2015. 
  11. ^ „White Goods”. www.icfdc.com. Data monitor, Static.scrib. Приступљено 6. 5. 2015. 
  12. ^ а б „Best Small Appliances - Small Appliance Reviews”. Consumer Reports. 29. 5. 2014. Приступљено 5. 5. 2015. 
  13. ^ „brown goods”. Collins English Dictionary. Архивирано из оригинала 8. 12. 2014. г. Приступљено 5. 12. 2014. 
  14. ^ McDermott, Catherine (30. 10. 2007). Design: The Key Concepts. Routledge. стр. 234. ISBN 9781134361809. Архивирано из оригинала 18. 4. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2014. 
  15. ^ „Compact disc hits 25th birthday”. BBC News. BBC. 17. 8. 2007. Приступљено 15. 10. 2019. 
  16. ^ Pratt, Martin. „How long should you expect your large kitchen appliances to last?”. Which?. Архивирано из оригинала 27. 11. 2021. г. Приступљено 27. 6. 2021. 
  17. ^ а б Michelle, Bangert (1. 9. 2014). „Getting Smarter All the Time: The Appliance Landscape Continues to Evolve with the Rise of Internet-Connected Devices”. Appliance Design. BNP Media. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 24. 9. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2015 — преко HighBeam. 
  18. ^ Essers, Loek (10. 12. 2013). „Home appliance makers connect with open source 'Internet of things' project”. Computerworld. Приступљено 5. 5. 2015. 
  19. ^ Baguley, Richard; McDonald, Colin. „Appliance Science: The Internet of Toasters (and other things)”. CNET. Приступљено 5. 5. 2015. 
  20. ^ Hitchcox, Alan (фебруар 2015). „The Internet of uncertainty”. Hydraulics & Pneumatics. 68 (2): 8. 
  21. ^ „Appliances of the Future Will Be Able to 'Talk' over Internet”. The Mercury. 15. 1. 2015. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 24. 9. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2015 — преко HighBeam. 
  22. ^ Buekens, A.; Yang, J. (2014). „Recycling of WEEE plastics: A review”. The Journal of Material Cycles and Waste Management. 16 (3): 415—434. S2CID 108437684. doi:10.1007/s10163-014-0241-2. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Кућни апарати на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кућни_апарати&oldid=25952314”