Кушјар ибн Лабан

С Википедије, слободне енциклопедије

Абул Хасан Кушјар ибн Лабан ибн Башахри Гилани (971–1029), такође познат и као Кушјар Гилани (персијски: کوشیار گیلانی‎), био је персијски математичар, географ и астроном родом из Гилана на јужној обали Каспијског мора (данашњи Иран).

Углавном се бавио тригонометријом те наслањао на рад свог претходника Абул Вефе, чије је методе искористио за свој зиџ или збирку астрономских таблица. Написао је књигу о астрологији и аритметички трактат под насловом Принципи хиндуског бројања (Китаб фи усул хисаб ал-хинд), чији је оригинални примерак данас сачуван и представља један од најстаријих текстова који су користили арапске бројке. Он је такође знатно допринео коначном формирању синусне теореме. Бируни тврди да је Кушјар у арапском језику одабрао термин аш-шакл ал-мугни да би означио ту теорему.[1] Ученик му је био Ахмад Насави.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 226.