Куга малих преживара
| Смалл руминант морбилливирус | |
|---|---|
Класификација вируса 
| |
| (нерангирано): | Вирус |
| Реалм: | Рибовириа |
| Тип: | Негарнавирицота |
| Класа: | Моњивирицетес |
| Ред: | Мононегавиралес |
| Породица: | Парамyxовиридае |
| Род: | Морбилливирус |
| Врста: | Смалл руминант морбилливирус
|
| Синоними[1] | |
| |
Куга малих преживара (Пестис овина ет цаприна или Песте дес петитс руминантс (скраћено (ППРВ) је заразна вирусна болест оваца и коза, ендемична у источној Африци, на Арапском полуострву, у блискоисточним земљама и Индији. Распрострањена је у Африци и Азији, а од 2014. евидентирана је у Турској и северноафричким земљама. Одликује се високом стопом смртности. Људи не оболевају од ове болести. Болест подлеже обавезном пријављивању.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Куга малих преживара је први пут забиежена 1942. године у Обали Слоноваче, а касније у суседним земљама Гани, Тогу, Бенину и Нигерији.
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Куга малих преживара се шири у афричким земљама које се налазе на подручју између рака рака и Екватора , као и у Египту, Блиском истоку и индијском потконтиненту.
У Европи, болест је забилежена у епидемијама које су се јавиле у турском делу Тракије у непосредној близини Бугарске. У Бугарској су први случајеви болести откривени у јуну 2018. године у селу Јамбол у округу Водену, у којој су забележене три епидемије. Болест у Водени је први потврђени случај болести у Европској унији.[3]
Етиологија[уреди | уреди извор]
Вирус који узрокује кугу малих преживача припада групи парамиксовируса. По антигеној структури сличан је оном који изазива куга, мачке и вирусе малих богиња код људи и водених сисара. Генетски, сојеви вируса организовани су у четири групе - три у Африци и једна у Азији.
Вирус је осјетљив на алкохол, етер и већину средстава за дезинфекцију, стабилан је на пХ 4,0—10,0. Отпоран је на смрзавање и температуру од 60°Ц у трајању од 60 минута.
Епизоотиологија[уреди | уреди извор]
Куга малих преживача преноси се директним контактом, а на незаражена би се подручја болест првенствено могла пренети током превоза заражених животиња. Иако се коза сматра осјетљивијом од оваца, инфекција код оваца може проћи незапажено.
Најчешћи непосредан начин инфекције је инхалирање вируса аерогеним путевима. Измет, исцедак из носа и ока богати су вирусима, а уношење хране и воде контаминиране њима такође је један од могућих начина инфекције.
У Африци је болест карактеристична и по сезоналности. До врхунца епидемије долази током кишне и сушне сезоне.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Историја болести и клинички знаци омогућавају вероватну дијагнозу у ендемским регионима. Вирус се може детектовати у акутним случајевима из разних брисева и узорака крви, применом ПЦР и ЕЛИСА тестова. Антитела се такође могу детектовати ЕЛИСА тестом.
Терапија[уреди | уреди извор]
Антибиотици као што су хлорамфеникол, пеницилин и стрептомицин могу да се користе улечењу заражених животиња, а може бити од користи и симптоматско лечење.
- Вакцина
Развијена је вакцина која може смањити смрт у стаду.
Превенција[уреди | уреди извор]
Како болести озбиљно утиче на профитабилност овчарства и козарства и омета нормалну трговину унутар земаља и извоз у треће земље, неопходно је:
- Спровођење одговарајућих годишњих и вишегодишњих програма надзора за рано откривање, брзо реаговање и искорјењивање болести и њиховим укључивањем у дододатни попис болести животиња и зооноза.
- Ограничавање кретања и клање оболелих стада може бити понекад неопходно у покушају искорјењивања болести.[4]
- Ерадикација
Глобални програм ередикације (искорјењивања) развијен је од стране Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду и Светске организације за здравље животиња.[5] Сматра се да изводљивим ерадикације у периоду од 15 година. болест може искоренити.[6]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „ИЦТВ Таxономy хисторy: Смалл руминант морбилливирус” (хтмл). Интернатионал Цоммиттее он Таxономy оф Вирусес (ИЦТВ) (на језику: енглески). Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ Мунир, M. (2014-10-01). "Роле оф Wилд Смалл Руминантс ин тхе Епидемиологy оф Песте Дес Петитс Руминантс". Трансбоундарy анд Емергинг Дисеасес. 61 (5): 411–424.
- ^ Банyард, Асхлеy C.; Парида, Сатyа; Баттен, Царрие; Оура, Цхрис; Кwиатек, Оливиер; Либеау, Геневиеве (2010). "Глобал дистрибутион оф песте дес петитс руминантс вирус анд проспецтс фор импровед диагносис анд цонтрол". Јоурнал оф Генерал Вирологy. 91 (12): 2885–2897.
- ^ Хандбоок оф Анимал Дисеасес ин тхе Тропицс, оп цит.
- ^ Тлигуи, Обсерватионс нéцропсиqуес сур лес премиерс цас цонфирмéс де песте дес петитс руминантс ау Мароц, орал пресентатион, Ел Јадида, 31-07-2008.
- ^ Парида, С.; Мунирају, M.; Махапатра, M.; Мутхуцхелван, D.; Буцзкоwски, Х.; Банyард, А.C. (2015). "Песте дес петитс руминантс". Ветеринарy Мицробиологy. 181 (1–2): 90–106.
Литература[уреди | уреди извор]
- M. Валциц: "Специјална епизоотиологија I ", ВКС, Београд, 2004.
- С. Цветниц: "Вирусне болести животиња", Школска књига, Загреб, 1997.
- Цобељиц M. и сарадници : "Биолошко оружје", Војно-издавацки завод, Београд, 2003.
- ОИЕ Мануал оф Диагностиц Тестс анд Ваццинес фор Террестриал Анималс 2004.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ППР Глобал Ерадицатион Програм бy ФАО
- Песте-дес-Петитс-Руминантс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH) (дисеасе)
- Песте-дес-петитс-руминантс+вирус на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH) (патхоген)
- Цуррент статус оф Овине риндерпест (Песте дес петитс руминант ППР) wорлдwиде Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2016) ат ОИЕ. WАХИД Интерфаце – ОИЕ Wорлд Анимал Хеалтх Информатион Датабасе
- Дисеасе цард Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2014)
- WикиВет суммарy оф дисеасе анд линкс то кеy референцес он ЦАБИ
- Тхе дисеасе ин тхе Мерцк ветеринарy мануал
- Фиелд мануал фор рецогнитион, ат фао.орг[мртва веза]
- Овервиеw ат вет.уга.еду
- Вирус Пхyлогенетиц Трее ат ббсрц.ац.ук