Бенин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Република Бенин
République du Bénin  (француски)
Крилатица: Братство, правда, рад
(франц. Fraternité, Justice, Travail)
Положај Бенина
Главни град Порто Ново
Службени језик француски
Владавина
 — Председник Патрис Талон
Историја
Независност 1. август 1960.
Географија
Површина
 — укупно 112.622 km2(99)
 — вода (%) 1,8
Становништво
 — 2014.[1] 9.988.068(86)
 — густина 88,69 ст./km2
Економија
Валута ЦФА франак
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC +1
Интернет домен ‍.bj‍
Позивни број +229

Бенин (франц. Bénin), или званично Република Бенин (франц. République du Bénin) држава је у западној Африци [2], која се до 1975. звала Република Дахомеј (франц. République du Dahomey). На југу излази на Бенински залив, део већег Гвинејског залива и Атлантског океана. На западу се граничи са Тогом, на северу са Буркином Фасо и Нигером а на истоку са Нигеријом.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Државе са којима се Бенин граничи су: Буркина Фасо, Нигер, Нигерија и Того. Површина државе износи 114.763 km².

Земља је издужена у смеру север-југ између реке Нигер и Бенинског залива.

Геологија и рељеф[уреди]

Рељеф Бенина је углавном раван или брежуљкаст. Највиши врх је Монт Сокбаро, 658 m. Већина становника живи у обалним низијама на југу где се налазе и већи градови међу којима се истичу Котону (највећи у држави) и службена престоница Порто Ново. Север земље чине саване и сушне узвисине.


Воде[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Историја[уреди]

До европске колонизације на подручју Бенина налазило се неколико моћних држава (Алада на југу и Ники на северу, а касније и Дахомеј) које су значајне приходе остваривале у трговини робљем, углавном ратним заробљеницима. Крајем 19. века Француска је уговорима о заштити и колонијалним ратовима претворила Бенин у своју колонију.

Након пуне независности 1960. дошло је до подела у ослободилачком покрету и бројних државних удара из којих је као победник 1972. изашао мајор Матје Кереку. Нови председник је увео политику утемељену на марксизму-лењинизму са национализацијама и планираном економијом. Године 1991. Кереку је поражен на изборима и постао је први црни афрички председник који је мирно сишао са власти након изборног пораза. Вратио се на власт након победе на изборима 1996.

Владари Бенина[уреди]

Држава Бенин се раније звала Дахомејско краљевство, све до 1975. године.

Дахомејским краљевством је владало 12 владара, иако је забележен податак да их је ипак било 13, али према легенди наследници 9. по реду владара су одлучили да га не представљају јавности, јер је како се верује продао своју мајку, краљицу, непријатељима, те података о владавини том државом између 1794. до 1818. готово и да нема.

Сви владари краљевства су представљени на специфичној тканини, где поред имена и година владавине можемо видети и неки симбол сваког владара.

Тканине су од памука, који је у ранија времена био тканина краљева. Те тканине су се изузетно брзо правиле, шваље су биле на самом двору владара и кад би добиле задатак одмах би исцртавале на црвеној тканини облике, секле и зашивале на велику тканину.

Дахомејска тканина - 12 владара Дахомејског краљевства

Владара Tegbessou (1742-1774) карактерише биво са тканином, јер се верује да је он био један од 3 кандидата за престо. Када је требало да дође до његове иницијације, његова 2 брата су му у свечану одору пришили трње, како би он током чина збацио свечану одору, што би се протумачило као лош знак, те би неко од њих дошао на престо. Када је дошло до чина иницијације, Tegbessou није скинуо свечану одору чуме је показао да је јак као биво и тако је и симбол његове владавине постао управо биво.

Владар Agonglo (1789-1794) представљен је ананасом са 2 ножа, јер је имао врло познату изреку, а то је да неће гром у ананас. Према другом веровању, једном приликом бежећи од непријатеља, Agonglo се сакрио у ананасе тако да га они нису пронашли. Док је био сакривен, дошло му је на памет да би било добро да направи нож са оштрицом на обе стране, како би се боље борио против непријатеља.

Владар Glele (1858-1889) је био изузетно моћан владар, те је на тканини симбол његове владавине лав и мач. Мач - губаша, потиче од небеског ковача Гуа, за којег се верује да је обучио људе да кују.

Претпоследњи владар Behanzin (1889-1894) остао је запамћен по својој чувеној изреци да народом треба владати као да се држи јаје, не држати превише лабаво да се не измакне контроли, а пак не ни превише чврсто, да не пукне под притиском.

Владари Дахомејског краљевства:[уреди]

  1. Ganghihessou (непознат период владавине)
  2. Dakodonou (1620-1645)
  3. Houegbadja (1645-1685)
  4. Akaba (1685-1708)
  5. Agadja (1708-1742)
  6. Tegbessou (1742-1774)
  7. Kpeingla (1774-1789)
  8. Agonglo (1789-1794)
  9. Ghezo (1818-1858)
  10. Glele (1858-1889)
  11. Behanzin (1889-1894)
  12. Agoli-agbo (1894-1900)
Владар Glele (1858-1889)
Дахомејска тканина - Владар Ghezo (1818-1858)
Владар Behanzin (1889-1894)

Краљевска уметност у Бенину[уреди]

У XVI и XVII веку, пре него што ће трговина робљем десетковати становништво, краљеви Бенина штите уметнике који раде у бакру, злату, дрвету или слоновачи.

Ови уметници су у искључивој служби краљева, политичких и верских вођа. Они вајају веома реалистичне фигуре као на пример, португалске војнике који се искрцавају у Африци са шлемовима и челичним мачевима. Вајају и главе краљева, али им је у том случају циљ верски. Такве фигуре имају равну основу јер се постављају на жртвенике током верских свечаности. Само краљеви Бенина и краљице мајке су тако представљани. Крајем XVI века Португалци доносе бронзу што значајно мења уметност у Бенину.

Становништво[уреди]

Најбројнија етничка група је народ Фон (око 50%) који живи на југу. Осим њега, у Бенину живе припадници још око 40 етничких група, међу којима су веће Аја, Јоруба, Сомба и Бариба. Француски је језик међусобне комуникације. Најраспрострањеније религије су Анимизам (50%), хришћанство (30%) и ислам (20%).

Административна подела[уреди]



Саобраћај[уреди]

Значајна морска лука за међународни промет је Котону.

Привреда[уреди]

Бенинска привреда је слабо развијена и темељи се на пољопривреди за сопствену потрошњу, узгоју памука и регионалној трговини. БДП је у 2004. био око 1.200 $ по становнику, мерено по ППП-у.

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]