Пређи на садржај

Ласер фотокоагулација

С Википедије, слободне енциклопедије
Ласер фотокоагулација
Шематизовани приказ ласер фотокоагулације мрежњаче
МеСХД017075

Ласер фотокоагулација је инвазивна терапијска метода, која се већ годинама има широку примену у офталмологији, најчешче код лечења обољења мрежњаче (ретине). Заснива се на примени ласерског светла - електромагнетског таласа састављеног од једне или више посебних таласних дужина. Та монохроматичност дозвољава прецизан избор одређене таласне дужине за специфичне апликације ласера на одређена циљна ткива.[1][2]

Историјат методе[уреди | уреди извор]

Немачки офталмолог, Герхард-у Меиер-Сцхвицкератх-у у великој мери сматра се предходником, и најзаслужнијом особом за примену ласерске коагулације, фотоконагулације у хирургији ока. Он је 1946. године почео са првим експериментима у области лаке коагулације, да би три године касније (1949) на крову офталмолошке клинике на Универзитету у Хамбургу-Еппендорф обавио прво успешно успостављање ретиналног одвода светлосним снопом (лака коагулација) уз помоћ самопроизведеног уређаја.[3][4]

Поузданаији резултати о примене ласерске коагулације за лечење дијабетесне ретинопатије први пут су објављени 1954.[5]

Обимнији извештаји о примени конвенционалне макуларне фокална и ретинална ласерска фотокоагулација као терапија избора код болесника са дијабетесним макуларним едемом, први пут су објављени 1985. године у студији: Дијабетесној ретинопатија и рано лечење дијабетесног макуларног едама.[6]

Физика и механизам дејства ласера[уреди | уреди извор]

Ласер фотокоагулацијом се светлосна енергија апсорбује у пигментном епителу и трансформише се у топлотну енергију унутар оштро ограничене зоне ретиналног ткива изазивајући у почетку инфламацију, а касније и ожиљак. Апсорпција ласерског свјетла зависи од његове таласне дужине и врсте циљног ткива. Ако је ткиво транспарентно за светло онда нема апсорпције фотона нити загрејавања ткива.

Како ретинално ткиво има неколико елемента који апсорбирају ласерске фотоне, оно се сматра органом код којег фотокоагулација производи изузетан учинак. Меланин, хемоглобин и ксантофил су три најзначајнија ретинална апсорбера светла.[7] Меланин је најбољи апсорбер свјтла и његова као и хемоглобинска апсорпција опада са порастом таласне дужине. Кисиком редукован хемоглобин има бољу апсорпциону моћ од оксигенираног хемоглобина. Макуларни ксантофил изузетно добро апсорбира плаво светло, и зато је штетни учинак плавог ласерског светла на макулу врло јак.[8]

Ретинална фотокоагулација се јавља када апсорпција ласерског светла повиси температуру у пигментном епителу за 10º — 20°Ц. Тада се на пигментном епителу формира локализовано забјељење („ретинална опекотина“). То забјељење је мање интензивно и нејасно ограничено у зонама третираног макуларног едема због едема и слабије транспарентности околног ткива. Та чињеница је јако битна код фотокоагулације макуларног едема да би се избегао ексцесивни третман — непотребно оштећење и хориоретинални ожиљак.

Очно дно болесника са дијабетесном ретинопатијом након ласер фотокоагулације

Типична клиничка фотокоагулација изазива тренутно видљиву ретиналну лезију. Док субгранична („субтхресхолд“) ласерска опекотина изазива пуно мањи пораст температуре пигментног епитела и постаје клинички видљива тек неколико сати након фотокоагулације.

Врсте ласера

Данас, се у офталмологији користи неколико врста ласера у фотокоагулацији болести мрежњаче, али је још увек најраспрострањенији:

  • Зелено-плави аргон ласер таласне дужине 488 — 514.5 нм. Аргон ласери су најраспрострањенији у клиничкој пракси и са њима је направљен највећи број

клиничких истраживања која су демонстрирала ефикасност фотокоагулације код различитих болести.

  • Жути дyе ласер 570 — 630 нм,
  • Црвени криптон 647 нм,
  • Нд:YАГ ласер - ласер двоструке фреквенције (1064 и 532 нм).

Зелени аргон и жути дyе ласер су погодни у фотокоагулацији макуларног едема јер се добро ресорбују хемоглобином па су погодни за когулацију микроануризми и капилара.[9]

Основне поставке[уреди | уреди извор]

Ласер фотокоагулација мрежњаче код ДР и ДМЕ, заснива се на превођењу светлосне енергије, апсорбоване од стране ткива, у топлотну, која ствара офталмоскопски видљиве лезије на мрежњачи, као последицу денатурације протеина. Основни је механизам дејства ласера је трансформација енергије која настаје као резултат интеракција светлости и хроматофора, специфичних пигмената. Резултати рекација хориоретине зависе од апсорпционих карактеристика, степена повећања температуре и дужине трајања.[10][11]

Ласер фотокоагулацијом се светлосна енергија апсорбује у пигментном епителу и трансформше у топлотну енергију унутар оштро ограничене зоне ткива мрежњаче, изазивајући у њему у почетку упалу, а касније и ожиљак.[12] Учинак ласерског светла на мрежњачу је већи што је експозиција дужа, а спот већи. Апсорпција ласерског зрака, зависи од његове таласне дужине и врсте циљног ткива. Ако је ткиво транспарентно за светло онда нема апсорпције фотона нити ће се ткива моћи загревати.

Ткиво мрежњаче има неколико елемента који апсорбирају ласерске фотоне, што значи да је мрежњача орган код којег фотокоагулација производи изузетан учинак. Ти елементи су мели, хемоглобин и ксантофил. Док меланин, који иако најбоље апсорбује светлост његова као и хемоглобинска апсорпција опада са порастом таласне дужине светла. Редукција хемоглобин има бољу апсорпцијску моћ од оксигенираног хемоглобина. Макуларни ксантофил изузетно добро апсорбира плаво светло и зато је штетни уцинак плавог ласерског светла на макулу врло јак.[12]

Хистопатолошки механизми деловања

Иако ефикасност фокалне ласерфотокоагулације може бити, делом резултат способности директне оклузије пропуштајућих микроанеуризми, тачни механизми деловања још увек нису разјашњени. Предложени механизми деловања указују на повећање интраокуларне концентрације кисеоника, које настаје као последица ласером индукованог оштећења фоторецептора, смањење продукције вазоактивних цитокина, примарно ВЕГФ-а и повећање фагоцитозе од стране РПЕ и глијалних ћелија.[13]

Док један део хистопатолошких студија указује да терапија ласер фотокоагулацијом доводи до промена у нивоу РПЕ,[14][15] где ћелије РПЕ на ивицама ласер печата врше модулацију различитих цитокина преко фоторецептора,[16] друге студије указују на утицај ЛФК-а у повећању протока крви макуларног предела, која доприноси повећању оксигенације макуле.[17]

Конвенционална ласерфотокоагулација доводи до настанка видљивих опекотина на ретини, што указује на оштећење неуророетине топлотном енергијом, која се шири од стране РПЕ као главног места абсорпције на околну ретину. Резултат термалног ширења може довести до настанка субретиналне фиброзе и ширења ласер ожиљка током времена, што за последицу има појаву скотома и губитак видне оштрине.[13]

Развој савремене технологије омогућио је појаву тзв. Субтресхолд Мицропулсе диоде Ласер Тхерапy (СМД). У поређењу са конвенционалним ласер системима СМД испоручује краће пулсеве (микропулсеве) и узрокује мање термално оштећење. Краћа експозиција селективно и ефективно делује на ћелије РПЕ док у исто време смањује оштећење околне неуроретине и хориокапилариса.[18] Резултат су „невидљиве“ опекотине које није могуће уочити било клиничким прегледом, било применом флуоресцеинске ангиографије, оптичке кохерентне томографије или фундус ауто-флоресценције. Иако механизам деловања није у потпуности разјашњен, утицај СМД се огледа у модулацији продукције цитокина од стране РПЕ.[19] Студије указују да је ефикасност примењене СМД терапије идентична у поређењу са конвенционалном ласерфотокоагулацијом.

Одсуство нежељених ефеката даје предност СМД ласерфотокоагулацији и ранију примену терапије, што омогућава третирање промена пре поремећаја видне функције код оболелих пацијената[20][21][22]

Основни начини фотокоагулације

Основни начини фотокоагулације су:

  • Фокална фотокоагулација – код клинички сигнификантног макуларног едема (ЦСМЕ)
  • Локална фотокоагулација – директно на неоваскуларизацију.
  • Панретинална или „сцаттер” (разасута) фотокоагулација – код пролиферативне и врло тешке непролиферативне дијабетесне ретинопатије

Индикације[уреди | уреди извор]

Апсолутне индикације за фотокоагулацију су:

  • Клинички сигнификантни макуларни едем код било ког нивоа ретинопатије
  • Пролиферативна дијабетесна ретинопатија
  • Врло тешка непролиферативна дијабетесна ретинопатија
  • Екстензивна неоваскуларизација иридокорнеалног угла, без обзира да ли су видљиви високоризични елементи дијабетесне ретинопатије.[23][24]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Андреис Т, Плавчић M, Симић Н, ур. Физика 4. Загреб: Профил; 2003, стр. 153-156
  2. ^ Паар V ур. Физика 4. Загреб: Школска књига; 2006, стр. 56
  3. ^ Гоес, Франк (2013). Еyе ин хисторy. Неw Делхи: Јаyпее Бротхерс. ИСБН 9789350902745. ОЦЛЦ 813930522. 
  4. ^ Боyд, Бењамин (2010). Модерн опхтхалмологy : тхе хигхлигхтс : тхе аццоунт оф а мастер wинтнессинг а 60 yеар епоцх оф еволутион анд прогресс (1950-2010). Панама: Јаyпее-Хигхлигхтс Медицал Публисхерс. ИСБН 9789962678168. ОЦЛЦ 720191230. 
  5. ^ Меyер-Сцхwицкератх, Г (1954). „[Лигхт цоагулатион; а метход фор треатмент анд превентион оф тхе ретинал детацхмент].”. Албрецхт вон Граефе'с Арцхив фур Опхтхалмологие (на језику: Герман). 156 (1): 2—34. ПМИД 14349833. 
  6. ^ „Пхотоцоагулатион фор диабетиц мацулар едема. Еарлy Треатмент Диабетиц Ретинопатхy Студy репорт нумбер 1. Еарлy Треатмент Диабетиц Ретинопатхy Студy ресеарцх гроуп.”. Арцхивес оф Опхтхалмологy (Цхицаго, Илл. : 1960). 103 (12): 1796—806. децембар 1985. ПМИД 2866759. дои:10.1001/арцхопхт.1985.01050120030015. 
  7. ^ Маинстер МА: Wавеленгхт селецтион ин мацулар пхотоцоагулатион: тиссуе оптицс, тхермал еффецтс анд ласер сyстемс. Опхтхалмологy 1986;93:952-958.
  8. ^ Маинстер МА, Wаррен К. Ласер пхотоцоагулатион. У: Гуyер ДР, Yаннуззи ЛА, Цханг С, Схиелдс ЈА, Грен WР, ур. Ретина-Витреоус-Мацула. Пхиладелпхиа: Саундерс; 1999, стр. 61-68.
  9. ^ Тремпе CL. Маинстер МА. Померантзефф О. Авила МП. Јалкх АЕ. Wеитер ЈЈ. МцМеел ЈW. Сцхепенс CL. Мацулар пхотоцоагулатион.Оптимал wавеленгтх селецтион. Опхтхалмологy 1982;89(7):721-8.
  10. ^ Мисита РВ. Дијабетичка ретинопатија. Завод за уџбенике и наставна средства Београд 2000;21-38.
  11. ^ Николић Љ. Ласери у лечењу очних болести. Научна књига Београд 1991;27-32
  12. ^ а б Маинстер МА, Wаррен К. Ласер пхотоцоагулатион. У: Гуyер ДР, Yаннуззи ЛА Цханг С, Схиелдс ЈА, Грен WР, ур. Ретина-Витреоус-Мацула. Пхиладелпхиа: Саундерс; 1999, стр. 61-68
  13. ^ а б Парк YГ, Ким ЕY, Рох YЈ. Ласер-басед стратегиес то треат диабетиц мацулар едема: Хисторy анд неw промисинг тхерапиес. Ј Опхтхалмол. 2014;2014:1-9.
  14. ^ Тсо МО, Wаллоw ИХ, Елгин С. Еxпериментал пхотоцоагулатион оф тхе хуманретина. I. Цоррелатион оф пхyсицал, цлиницал, анд патхологиц дата. Арцх Опхтхалмол.1977;95(6):1035–40.
  15. ^ Аппле ДЈ, Голдберг МФ, Wyхиннy Г. Хистопатхологy анд ултраструцтуре оф тхеаргон ласер лесион ин хуман ретинал анд цхороидал васцулатурес. Ам Ј Опхтхалмол.1973;75(4):595–609.
  16. ^ Елман МЈ, Аиелло ЛП, Бецк РW, Бресслер НМ, Бресслер СБ, Едwардс АР, ет ал. Рандомизед триал евалуатинг ранибизумаб плус промпт ор деферред ласер ор триамцинолоне плус промпт ласер фор диабетиц мацулар едема. Опхтхалмологy. 2010;117(6):1064–77.
  17. ^ Wилсон ДЈ, Финкелстеин D, Qуиглеy ХА, Греен WР. Мацулар грид пхотоцоагулатион. Ан еxпериментал студy он тхе примате ретина. Арцх Опхтхалмол. 1988;106(1):100–5.
  18. ^ Фрамме C, Wалтер А, Прахс П, Реглер Р, Тхеисен-Кунде D, Алт C, ет ал. Струцтурал цхангес оф тхе ретина афтер цонвентионал ласер пхотоцоагулатион анд селецтиве ретина треатмент (СРТ) ин спецтрал домаин ОЦТ. Цурр Еyе Рес. 2009;34(7):568–79.
  19. ^ Гао X, Xинг D. Молецулар мецханисмс оф целл пролифератион индуцед бy лоw поwер ласер иррадиатион. Ј Биомед Сци. 2009;16:4.
  20. ^ .Фриберг ТР, Каратза ЕЦ. Тхе треатмент оф мацулар дисеасе усинг а мицропулседанд цонтинуоус wаве 810-нм диоде ласер. Опхтхалмологy. 1997;104(12):2030–8.
  21. ^ Луттрулл ЈК, Мусцх DC, Маинстер МА. Субтхресхолд диоде мицропулсепхотоцоагулатион фор тхе треатмент оф цлиницаллy сигнифицант диабетиц мацулароедема. Бр Ј Опхтхалмол. 2005;89(1):74–80.
  22. ^ Венкатесх П, Рамањулу Р, Азад Р, Вохра Р, Гарг С. Субтхресхолд мицропулседиоде ласер анд доубле фреqуенцy неодyмиум: YАГ ласер ин треатмент оф диабетицмацулар едема: а проспецтиве, рандомизед студy усинг мултифоцалелецтроретинограпхy. Пхотомед Ласер Сург. 2011;29(11):727–33.
  23. ^ Аиелло ЛМ, Цавеллерано ЈД, Аиелло ЛП, Бурселл СЕ. Диабетиц ретинопатхy. У: Гуyер ДР, Yаннуззи ЛА, Цханг С, Схиелдс ЈА, Грен WР, ур. Ретина-Витреоус-Мацула. Пхиладелпхиа: Саундерс; 1999, стр.316-344.
  24. ^ Диабетиц Ретинопатхy Студy Репорт Нумбер 14: Индицатионс фор пхотоцоагулатион треатмент оф диабетиц ретинопатхy. Инт Опхтхалмол Цлин 1987;27:239-253

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Laser_fotokoagulacija&oldid=27448210”