Лето љубави

С Википедије, слободне енциклопедије

Лето љубави (енгл. Summer of Love) је друштвени феномен који се збио током лета 1967. године када се око 100.000 младих окупило у Хејт-Ешбурију, градској четврти Сан Франциска, стварајући атмосферу културне и политичке побуне. Иако су се хипици истовремено окупили и у Њујорку, Лос Анђелесу, Филаделфији, Сијетлу, Портланду, Вашингтону, Чикагу, Монтреалу, Торонту, Ванкуверу и широм Европе, Сан Франциско је био епицентар хипи револуције у виду мјешавине музике, психоактивних дрога, сексуалних слобода, креативног изражавања и политике.[1]

Лето љубави је постало кључни моменат 1960-их, када је хипи контракултура изашла у јавност.[2] Бесплатна храна и бесплатни лекови су били доступни у Голден Гејт парку, Бесплатна клиника (која постоји до данас) је основана за лечење, а Бесплатна радња је поклањала основне потрепштине свакоме коме је потребно.[3] Ово незапамћено окупљање младих је постало својеврсни друштвени експеримент, када је алтернативни начин живота постао заједнички многима, током те и наредне године. Њихов начин живота је подразумевао заједничко становање, бесплатно и заједничко дељење ресурса и слободну љубав.[4]

Насупрот лету љубави, лета 1967. забележена су и нека од најгорих градских насиља у историји САД, узрокованих расним нередима који су избили у градовима попут Њуарка и Детроита. Ова страна америчког лета 1967. се често назива "Дуго топло лето" (енгл. The Long, Hot Summer).[5][6][7]

Позадина[уреди | уреди извор]

Увод у лето љубави био је Хуман бе-ин у Голден Гејт парку 14. јануара 1967, организован од стране уметника Мајкла Боуена[8] као "окупљање племена".[9] Окупљање око 30.000 истомишљеника за Хуман бе-ин је представљало прву потврду да постоји одржива хипи сцена.[10]

Све већи број младих ходочасника у Хејт-Ешбури узбунио је власти Сан Франциска, чији је јавни став био да ће држати хипике подаље. Влада Сан Франциска, решена да заустави прилив младих људи по почетку љетњег распуста, ненамеравано је донела додатну пажњу сцени, низом чланака у локалним новинама којим су упозоравани национални медији о све већем броју хипика. Извештавање мејнстрим медија о хипи живота у Хејт-Ешбурију привукло је пажњу младих из свих крајева Америке.

До пролећа, Хејт заједница одговорила формирањем Савета Лето љубави.[11] Термин "Лето љубави" је већ кружио од уста до устра, али је озваничен тек са оснивањем Савета за лето љубави у пролеће 1967, ради зближавања младих Хејт Ешбури округа. Они су тражили начин да ублаже неке од предвиђених проблема услед очекиваног прилива људи на лето. Савет је подржао Бесплатну Клинику и организовао смештај, храну, санитарије, музику и уметност, као и координацију са локалним црквама и другим друштвеним групама.[12]

Монтереј поп фестивал[уреди | уреди извор]

Медијска фасцинација "контракултуром" је настављена и уочи Монтереј поп фестивала. Песма "Сан Францисцо (Бе Суре то Wеар Флоwерс ин Yоур Хаир)" коју је написао Џон Филипс из Тхе Мамас & тхе Папас, а певао је Скот Мекензи, првобитно је направљена ради промоције музичког фестивала:


Сингл "Сан Франциско" је постао тренутни хит (# 4 у САД, # 1 у Великој Британији) и брзо превазишао своју првобитну намену популаризације идеализоване слике Сан Франциска. Осим тога, медијско извештавање о Монтереј поп фестивалу омогућило је Лето љубави, јер је велики број новопечених хипика кренуо до Сан Франциска да чује своје омиљене бендове, попут Гратефул Деад, Јефферсон Аирплане, Qуицксилвер Мессенгер Сервице, Тхе Јими Хендриx Еxпериенце, Отис Реддинг, Тхе Бyрдс, и Биг Бротхер анд тхе Холдинг Цомпанy са Јанис Јоплин.[13] У јуну 1967 се око 30.000 људи окупило првог дана Монтереј поп фестивала, да би бројка премашила 60.000 последњег дана.[14]

Завршетак[уреди | уреди извор]

Насеље Хејт-Ешбури није могло да прими овако брз прилив људи, па се ситуација у суседству нагло погоршала. Пренатрпаност, бескућништво, глад, дрога и криминал су задесили комшилук. У јесен су многи отишли да наставе своје студије.[3] Дана 6. октобра 1967, они преостали у Хејт Ешбурију извели су церемонију сахране, "Смрт хипија" , која сигнализира крај исцрпљене сцене.[11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Е. Вуллиамy, "Лове анд Хаигхт", Обсервер Мусиц Монтхлy 20 Маy 2007
  2. ^ П. Браунстеин, анд M.W. Доyле (едс), Имагине Натион: Тхе Америцан Цоунтерцултуре оф тхе 1960с анд '70с, (Неw Yорк, 2002). пп. 7.
  3. ^ а б Гаил Долгин; Виценте Францо (2007). Америцан Еxпериенце: Тхе Суммер оф Лове. ПБС. Приступљено 23. 04. 2007. 
  4. ^ „Роотс оф Цоммунал Ревивал 1962-1966”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 20. 02. 2011. 
  5. ^ „Алл спруцед уп”. Тхе Ецономист. 02. 02. 2006. 
  6. ^ Тхе Лессонс оф тхе Лонг Хот Суммер[мртва веза]
  7. ^ „Доес '67 риот маттер тодаy?”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2011. г. Приступљено 20. 02. 2011. 
  8. ^ „Цопy оф Цертифицате оф Хонор пресентед то Мицхаел Боwен”. Цитy анд Цоунтy оф Сан Францисцо. 02. 09. 2007. Приступљено 01. 11. 2008. 
  9. ^ Т.Х. Андерсон, Тхе Мовемент анд тхе Сиxтиес: Протест ин Америца фром Греенсборо то Wоундед Кнее, (Оxфорд Университy Пресс, 1995). пп. 172.
  10. ^ Т. Гитлин, Тхе Сиxтиес: Yеарс оф Хопе, Даyс оф Раге, (Неw Yорк, 1993). пп. 215.
  11. ^ а б „Тхе Yеар оф тхе Хиппие: Тимелине”. ПБС.орг. Приступљено 24. 04. 2007. 
  12. ^ „Абоут тхис евент... бy Цхет Хелмс”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2011. г. Приступљено 06. 03. 2011. 
  13. ^ Т. Гитлин, Тхе Сиxтиес: Yеарс оф Хопе, Даyс оф Раге, (Неw Yорк, 1993). пп. 215–217
  14. ^ Т. Андерсон, Тхе Мовемент анд тхе Сиxтиес: Протест ин Америца фром Греенсборо то Wоундед Кнее, (Оxфорд Университy Пресс, 1995). пп. 175.