Линда Ронстадт

С Википедије, слободне енциклопедије
Линда Ронстадт
Ронстадт ин 1976
Ронстадт 1976. године
Име по рођењуЛинда Марија Ронстадт[1]
Датум рођења(1946-07-15)15. јул 1946.
Место рођењаТусон, Аризона
 САД
ПребивалиштеСАД
ДржављанствоАмеричко
ЗанимањеПевачица
Активни период1967–2011

Линда Марија Ронстадт (рођена 15. јула 1946) је пензионисана америчка певачица забавне музике позната по томе што је певала у широком опсегу жанрова укључујући рок, кантри, оперете и латино музику. Освојила је 10 Греми награда,[2] три Америчке музичке награде, две награде Академије кантри музике, награду Еми и награду АЛМА, а многи њени албуми су сертификовани као златни, платински или мултиплатински у Сједињеним Државама и интернационално. Такође је стекла номинације за награду Тони и награду Златни глобус. Добитник је награде Латино Греми за животно дело од стране Латинске сниматељске академије за 2011. годину, а такође јој је додељена и награда Греми за животно дело Академије за снимање 2016. године. Уведена је у Дворану славних рокенрола у априлу 2014. године.[3] Дана 28. јула 2014. године награђена је Националном медаљом за уметност и хуманистичке науке.[4][15] Године 2019. она је примила заједничку звезду са Доли Партон и Емили Харис на холивудском Шеталишту славних за њихов рад у групи Трио.[16][17]

Објавила је преко 30 студијских албума и 15 компилација или највећих хитова. Ронстадт је има 38 Билборд хот 100 синглова, од којих је 21 био међу најбољих 40, 10 у првих 10, три на броју 2, а „Ниси добар” на броју 1. Овај успех није био пропраћен у Великој Британији, те је само њен сингл „Блу Бајоу” био међу првих 40 у УК.[18] Њен дует са Ароном Невилом, „Не знам пуно”, достигао је врхунац на другом месту у децембру 1989.[19] Поред тога, она има 36 албума, 10 топ 10 албума и три броја 1 албума на Билборд листи поп албума. Њена аутобиографија, Једноставни снови: Музички мемоар,[20] објављена је у септембру 2013. Дебитовала је на Топ 10 листи бестселера Њујорк Тајмса.

Ронстадт је сарађивала са уметницима у различитим жанровима, укључујући Бет Мидлер, Билија Екстајна,[21] Френка Запу, Карлу Блеј (Ескалатор преко брда), Росемари Клуни, Флака Хименеза, Филипа Гласа, Ворена Зивона, Емили Харис, Грема Парсонса, Доли Партон, Нила Јанга, Пола Сајмона, Ерла Шругса, Џонија Кеша, и Нелсона Ридла. Свој глас је посудила на преко 120 албума и продала више од 100 милиона плоча, што је чини једном од најпродаванијих светских уметника свих времена.[22][23] Кристофер Лоудон, из Џез Тајмса, написао је 2004. године да је Ронстадт „благословљена са вероватно најбољим гласним жицама своје генерације”.[24]

Ронстадт је свој задњи концерт уживо одржала крајем 2009, а повукла се 2011. У децембру 2012. дијагнозирана јој је Паркинсонова болест, због чега се више не бави певањем.[25]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Линда Марија Ронстадт је рођена 1946. године у Тусону Аризона, као треће од четворо деце Гилберта Ронстадт (1911–1995), успешног трговца машинама који је управљао Ф. Ронстадт Ко.,[26] и Рут Мари (Копеман) Ронстадт (1914–1982), домаћице.[27]

Ронстадт је одгајена на породичном ранчу од 10-ацре (4 ха) са њеним братом Петером (који је десет година служио као шеф полиције у Тусону, 1981–1991), Мајклом Џ. и Гречен (Сузи). Породица је представљена у часопису Породични круг 1953. године.[28]

Линдин отац је потицао из пионирске ранчерске породице у Аризони[29] и био је немачког, енглеског и мексичког порекла.[30] Утицај породице и доприноси историји Аризоне, укључујући израду вагона, трговину, апотеке и музику, документован је у библиотеци Универзитета у Аризони.[31] Прадеда Линде Ронстадт, дипломирани инжењер Фридрих Август Ронстадт (који је водио Федерико Августо Ронстадт) емигрирао је на југозапад (тада део Мексика) 1840-их из Хановера у Немачкој и оженио се мексичким држављанком, на крају се настанивши у Тусону.[32][33] Године 1991. град Туцсон је 16. марта отворио свој централни транзитни терминал и посветио га Линдином деди, Федерику Хозе Марија Ронстадту, локалном пионирском бизнисмену; он је био произвођач вагона чији је рани допринос мобилности града укључивао шест уличних кола која су вукле муле, испоручених 1903–04.[34]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ерлеwине, Степхен Тхомас. „Линда Ронстадт > Биограпхy”. АллМусиц. Приступљено 13. 12. 2009. 
  2. ^ „Линда Ронстадт”. Граммyс.цом. Приступљено 10. 3. 2019. 
  3. ^ „2014 Индуцтион Церемонy Тхе Роцк анд Ролл Халл оф Фаме анд Мусеум”. Роцк анд Ролл Халл оф Фаме. 16. 10. 2013. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 16. 10. 2013. 
  4. ^ „Пресидент Обама Хонорс Линда Ронстадт, Јеффреy Катзенберг, Отхерс ин Арт анд Хуманитиес Церемонy”. Неw Yорк Даилy Неwс. Ассоциатед Пресс. 28. 7. 2014. Приступљено 23. 11. 2015. 
  5. ^ Силверман, Степхен M. (20. 7. 2004). „Ронстадт Боотед Афтер Про-Мооре Цоммент”. ПЕОПЛЕ.цом. Приступљено 28. 7. 2018. 
  6. ^ „Интервиеw: Линда Ронстадт дефендс хер политицс”. Едмонтон Сун. 10. 8. 2006. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 2. 10. 2015. 
  7. ^ Кругер, Деббие (19. 7. 1998). „Еверластинг Линда”. Тхе Wеекенд Аустралиан. Приступљено 2. 10. 2015. 
  8. ^ „Линда Ронстадт: Фемале Роцкер”. Фусион. 26. 12. 1969. Приступљено 2. 10. 2015. 
  9. ^ „А Хеарт То Хеарт wитх Линда Ронстадт”. Цреем. децембар 1976. Приступљено 2. 10. 2015. 
  10. ^ „Интервиеw”. Сан Диего Унион-Трибуне. Приступљено 2. 10. 2015. 
  11. ^ „Линда Ронстадт роцкс wитх јазз сопхистицатион”. 4. 8. 2007. Приступљено 2. 10. 2015. 
  12. ^ „Линда Ронстадт летс wисдом стрике нотес”. Тхе Хонолулу Адвертисер. 31. 3. 2006. Приступљено 2. 10. 2015. 
  13. ^ „Линда Ронстадт: Меланцхолy Бабy”. Есqуире. октобар 1985. Приступљено 2. 10. 2015. 
  14. ^ „Линда Ронстадт плаyс НПР'с: Wаит Wаит ... Дон'т Телл Ме!”. 28. 4. 2007. Приступљено 2. 10. 2015. 
  15. ^ Соме оф тхе цонтент оф тхе леад сецтион ис суппортед бy тхесе неwс итемс:[5][6][7][8][9][10][11][12][13][14]
  16. ^ ХермансонЈуне 26, Wендy; 2018. „Поwерфул Цоунтрy Wомен Геттинг Старс он Холлywоод Wалк оф Фаме”. Тасте оф Цоунтрy (на језику: енглески). Приступљено 12. 12. 2018. 
  17. ^ „Поwерфул Цоунтрy Wомен Геттинг Старс он Холлywоод Wалк оф Фаме”. Тасте оф Цоунтрy. Приступљено 24. 8. 2018. 
  18. ^ „Линда Ронстадт”. Цхарт Статс. Приступљено 25. 9. 2009. 
  19. ^ „Дон'т Кноw Муцх”. Цхарт Статс. Приступљено 25. 9. 2009. 
  20. ^ Ронстадт, Линда (2013). Симпле Дреамс: А Мусицал Мемоир. Симон & Сцхустер. ИСБН 978-1-4516-6872-8. ОЦЛЦ 829743967. 
  21. ^ „Дисц 2, Оцтобер 1969: Феатуринг Линда Ронстадт, Јое Цоцкер, Биллy Ецкстине, Морт Сахл, анд Сид Цаесар, Год Блесс тхе Цхилд Линда Ронстадт анд Биллy Ецкстине Дует”. Плаyбоy Афтер Дарк ДВД Цоллецтион. Архивирано из оригинала 21. 8. 2006. г. Приступљено 13. 12. 2012. 
  22. ^ Партридге, Тонy (12. 9. 2006). „Линда Ронстадт Гуест Аппеаранцес анд Униqуе Рецордингс” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 9. 5. 2008. г. Приступљено 30. 8. 2007. http://lyricswww.ronstadt-linda.com/guestapp.doc
  23. ^ Ward, Bruce (27. 12. 2013). „Musical memoirs hit some high notes”. Ottawa Citizen. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  24. ^ Loudon, Christopher (decembar 2004). „Linda Ronstadt: Hummin' to Myself (Verve)”. Jazz Times. Архивирано из оригинала 13. 4. 2007. г. Приступљено 19. 4. 2007. 
  25. ^ Tanenhaus, Sam (28. 8. 2013). „Likhttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linda_Ronstadt&action=submite a Wheel, but Turning Slower – Linda Ronstadt Discusses Her Memoir and Parkinson's”. The New York Times.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  26. ^ „Borderman: Memoirs of Federico José María Ronstadt”. University of Arizona Press. 2003. Архивирано из оригинала 10. 2. 2007. г. Приступљено 7. 5. 2007. 
  27. ^ Bego, Mark (1990). Linda Ronstadt: It's So Easy. Eakin Press. стр. 9—11. ISBN 0-89015-775-8. 
  28. ^ Ronstadt, Deborah J. (1953). „Gilbert Ronstadt Was Born in 1911”. Family Circle. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 17. 5. 2007. 
  29. ^ Vallely, Jean (april 1980). „Playboy Interview: Linda Ronstadt”. Playboy. Приступљено 7. 5. 2007. 
  30. ^ „Tucson's Ronstadt Family”. Through Our Parents' Eyes: History and Culture of Southern Arizona. Arizona Library. Архивирано из оригинала 23. 02. 2007. г. Приступљено 9. 4. 2007. 
  31. ^ „The Ronstadt Family”. The University of Arizona Archives. Архивирано из оригинала 4. 9. 2006. г. Приступљено 3. 10. 2007. 
  32. ^ „The People”. Early Pioneers of Tucson. septembar 2011. Архивирано из оригинала 18. 6. 2006. г. Приступљено 16. 5. 2007. 
  33. ^ McLeese, Don (jun 1992). „Songs from Her Heart”. Ford Times. Архивирано из оригинала 5. 12. 2007. г. Приступљено 30. 10. 2006. http://www.ronstadt-linda.com/ford_times.html
  34. ^ Блуестеин, Т (август 1991). „Туцсон Опенс Ронстадт Трансит Центер”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2023. г. Приступљено 5. 6. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Линда Ронстадт на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linda_Ronstadt&oldid=27448941”