Френк Запа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Френсис Запа
Zappa 16011977 01 300.jpg
Френк Запа у Ослу, Норвешка, 1977
Пуно имеФренсис Винсент Запа
Име по рођењуFrank Vincent Zappa
Датум рођења21 децембар, 1940.(1940-12-21)
Место рођењаБалтимор
 САД
Датум смрти4 децембар, 1993.(1993-12-04)(52 год.)
Место смртиЛос Анђелес
 САД
ПребивалиштеАмерика
Држављанствоамериканац
Занимање
  • музичар
  • композитор
  • певач
  • текстописац
  • вођа бенда
Активни период1955–1993
Веб-сајтzappa.com

Френсис Винсент Запа (енгл. Frank Vincent Zappa; Балтимор, 21. децембар 1940Лос Анђелес, 4. децембар 1993) је био врло особен и оригиналан амерички музичар, сатиричар, гитариста, текстописац и певач.[1] Френкови родитељи су били из Сицилије. Његова музичка каријера трајала је 30 година, а започео ју је 1956. године у тинејџерском саставу The Blackouts.[2] Током тог раздобља Запа се показао као врстан композитор, гитариста и вођа састава. С њим су увек наступали велики музичари, а у пратећем саставу обично је имао око девет свирача. Почетком 1960-их основао је рок састав The Mothers of Invention с којим је остварио бројну дискографију.[3] Запа је такође режирао дугометражне филмове и музичке спотове и дизајнирао насловне стране албума. Он се сматра једним од најиновативнијих и стилски најразноврснијих рок музичара своје ере.[4][5] Умро је 1993. од рака.[6]

Као остварења самоуког композитора и извођача, Запини разнолики музички утицаји довели су до стварања музике коју је понекад било тешко категорисати. Док је био тинејџер, развио је интерес за класични модернизам 20. века, афроамерички ритам и блуз и музику ду-вопа.[7] Класичну музику почео је да пише у средњој школи, док је истовремено свирао бубњеве у ритам и блуз бендовима, касније прелазећи на електричну гитару. Његов дебитантски албум из 1966. године са the Mothers of Invention, Freak Out!, комбиновао је песме у конвенционалног рокенрол формата са колективним импровизацијама и студијски генерисаним звучним колажима. Он је наставио овај еклектични и експериментални приступ независно од тога да ли је основни формат био рок, џез или класика.

Запин резултат је обједињен концептуалним континуитетом који је називао „Пројекат/објекат“, са бројним музичким фразама, идејама и ликовима који се поново појављују у његовим албумима.[1] Његови текстови одражавали су његове иконокластичке ставове о успостављеним друштвеним и политичким процесима, структурама и покретима, често духовито, и описиван је као „кум“ комичног рока.[8] Он је био оштар критичар редовног образовања и организоване религије, и искрени и страствени заговорник слободе говора, самообразовања, политичког учешћа и укидања цензуре. За разлику од многих других рок музичара његове генерације, није одобравао дрогу, али је подржавао њихову декриминализацију и регулативу.

Запа је био високо продуктиван и плодан уметник са контроверзним критичким ставом; присталице његове музике дивиле су се њеној композиционој сложености, док су критичари истицали да мз недостаје емоционална дубина. Он је постигао известан комерцијални успех, посебно у Европи, и већи део своје каријере радио је као независни уметник. Он и даље има велики утицај на музичаре и композиторе. Његове почасти укључују увођење у Дворану славних рокенрола 1995. године и награду Греми за животно дело 1997. године. Године 2000, он је рангиран на 36. месту VH1 списка 100 највећих извођача хард рока.[9] Часопис Ролинг стоун га је 2004. рангирао на 71. место на листи „100 највећих уметника свих времена“,[10] а 2011. на 22. место на листи „100 највећих гитариста свих времена“.[11]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Улични графит у Београду

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Semley, John (9. 8. 2012). „Where to dive into Frank Zappa's weird, unwieldy discography”. The A.V. Club. Приступљено 14. 3. 2019. 
  2. ^ „Frank Zappa | Biography, Albums, Songs, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  3. ^ Ruhlmann, William. „Frank Zappa – Biography & History”. AllMusic. Приступљено 8. 8. 2017. 
  4. ^ Whitaker, Sterling (4. 12. 2015). „The Day Frank Zappa Died”. Ultimate Classic Rock. 
  5. ^ Maume, Chris (12. 10. 2015). „Gail Zappa: Frank Zappa's wife, muse and manager who ferociously protected his musical legacy”. The Independent. Приступљено 14. 3. 2019. 
  6. ^ „Тако је говорио Френк Винсент Запа...”. Хеадлинер. Приступљено 23. 1. 2018. 
  7. ^ Buckley, Peter (17. 11. 2003). The Rough Guide to Rock: [The Definitive Guide to More Than 1200 Artists and Bands] (3rd изд.). London, United Kingdom: Rough Guides. стр. 1211. ISBN 978-1-84353-105-0. »As a teenager Zappa was simultaneously enthralled by black R&B (Johnny 'Guitar' Watson, Guitar Slim), doo-wop (The Channels, The Velvets), the modernism of Igor Stravinsky and Anton Webem, and the dissonant sound experiments of Edgard Varese.« 
  8. ^ „Comedy rock”. AllMusic. Приступљено 14. 11. 2020. 
  9. ^ „VH1 100 Greatest Artists of Hard Rock - YouTube”. YouTube. 6. 11. 2018. Приступљено 14. 11. 2020. 
  10. ^ „100 Greatest Artists”. Rolling Stone. 3. 12. 2010. Приступљено 14. 3. 2019. 
  11. ^ „100 Greatest Guitarists”. Rolling Stone. 18. 12. 2015. Приступљено 14. 3. 2019. 

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]