Мексиканци

С Википедије, слободне енциклопедије
Мексиканци
Mexicanos
Укупна популација
~155 милиона
Региони са значајном популацијом
 Мексико119.530.753
 САД1.651.419
 Канада69.695
 Шпанија47.917
 Гватемала14.481
 Немачка14.156
 Колумбија12.286
 Уједињено Краљевство11.000
 Боливија9.377
 Аргентина7.239
 Бразил6.625
  Швајцарска6.460
 Холандија5.254
 Костарика4.874
 Француска4.600
 Италија4.357
Језици
шпански, енглески и мањински језици
Религија
Хришћанство 92,4%
(католицизам) 82,7%
(протестантизам) 9,7%
остале религије 2,9%
(јудаизам, ислам, будизам, хиндуизам, народне религије)
Сродне етничке групе
остали латиноамериканци

Мексиканци је назив за становнике Мексика. У ширем смислу, то је назив који се употребљава за народ који је након независности Мексика развио властиту националну свијест.

Мексиканци потичу од домородачког индијанског становништва, као и од шпанских колонијалиста. Због тога их већина по расним обиљежјима припада местицима, а и таквима се сматра. Мексиканаца с чисто бјелачким обиљежјима има релативно мало, али они традиционално уживају доминантан положај, поготово у локалној индустрији забаве. У 20. вијеку је на етнички и расни састав Мексика утицај имала и имиграција из европских држава, као и либерална политика давања азила политичким избјеглицама из латиноамеричких држава.

По вјери су Мексиканци углавном католици. Од мањинских вјера најраширенији су пентекосталци.

Мексиканци су, захваљујући великој потреби америчке економије за јефтином радном снагом, створили снажну и утицајну дијаспору у САД, гдје представљају највећу латиноамеричку етничку групу.