Литијумски троугао
Литијумски троугао је регион Анда која је богата резервама литијума, а обухвата границе Аргентине, Боливије и Чилеа.[1] Литијум у троуглу је концентрисан у различитим слаништима које постоје дуж пустиње Атакама и суседних сушних области. Највеће области три главна сланишта која дефинишу њене врхове су Салар де Ујуни у Боливији, Салар де Атакама у Чилеу и Салар дел Хомбре Муерто у Аргентини. Од њих, Салар де Атакама у Чилеу има највећу концентрацију литијума (0,15% по тежини) међу свим светским изворима слане воде. Облик области од интереса за ресурсе литијума у слаништима, међутим, није троугао, већ више изгледа као полумесец који почиње са Салар де Сурира (19° Ј) на северу и завршава се са Салар де Марикунгом (27° Ј) на југу.[2] Због тога је предложено да се област преименује у Литијумски полумесец.[2]
Према подацима из 2017. године сматрало се да подручје садржи око 54% светских резерви литијума,[3] међутим, не очекује се да ће ове резерве, које су највеће по величини и квалитету на свету, учинити богатим земље у окружењу, као што је то нафта учинила за земље Залива. На пример, укупна количина литијумских минерала у Чилеу вреди „мање од трогодишњег извоза нафте Саудијске Арабије“.[4]
Годишња производња почетком 2020-их била је следећа: 140.000 тона годишње у Чилеу,[5] 33.000 тона годишње у Аргентини,[6] и 600 тона годишње у Боливији.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Анлауф, Аxел (2016). „Греенинг тхе империал моде оф ливинг? Социо- ецологицал (ин)јустице, елецтромобилитy, анд литхиум мининг ин Аргентина”. Ур.: Пицхлер, Мелание; Старитз, Цорнелиа; Кüблбöцк, Карин; Планк, Цхристина; Раза, Wернер; Руиз Пеyрé, Фернандо. Фаирнесс анд Јустице ин Натурал Ресоурце Политицс.
- ^ а б Лóпез Стеинметз, Ромина Луцрециа; Салви, Стефано (2021). „Брине градес ин Андеан саларс: Wхен басин сизе маттерс А ревиеw оф тхе Литхиум Триангле”. Еартх-Сциенце Ревиеwс. 217. Бибцоде:2021ЕСРв..21703615Л. С2ЦИД 233846211. дои:10.1016/ј.еарсцирев.2021.103615.
- ^ Еллсwортх Дицксон (2017). „Соутх Америца'с проспецтиве - Тхе Литхиум Триангле”. Ресоурце Wорлд. Приступљено 7. 12. 2019.
- ^ Литхиум: Тхе Глобал Раце фор Баттерy Доминанце анд тхе Неw Енергy Револутион. 2021. L. Беднарски. ISBN 1787386732. p. 97.
- ^ Dube 2022"Chile has expanded output at its existing operations by 80% since 2016 to about 140,000 tons annually”
- ^ Quinn 2024"En 2022, Argentina produjo 33.000 toneladas de LCE, el segundo país de la región y el cuarto del mundo"
- ^ Quinn 2024"la producción solo alcanzó 600 toneladas de LCE el año pasado"
Literatura
[уреди | уреди извор]- Dube, Ryan (2022). „The Place With the Most Lithium Is Blowing the Electric-Car Revolution” [El sitio con más litio está perdiéndose la revolución de los carros eléctricos]. The Wall Street Journal (на језику: енглески). CCLXXX (35). ISSN 1042-9840. Приступљено 11. 8. 2022.
- Quinn, Jack (2024). „El litio: ¿esperanza o espejismo para América Latina?”. El Tiempo (Colombia) (на језику: шпански). ISSN 0121-9987. Приступљено 19. 2. 2024.