Атакама

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Atacama Desert)
Пустиња Атакама
Мапа пустиње Атакама: Подручје које се најчешће дефинише као Атакама је жуто-наранџасто. У наранџастој боји су рубна сушна подручја јужне Чале, Алтиплана, Пуна де Атакама и Норте Чика.
Екологија
БиомПустиње и ксеричко шибље
ГраницеСува шума централних Анда, Чилеански грм, и Сува пустиња
Географија
ДржаваChile

Атакама је пустиња у Чилеу,[1] потпуно безводни плато сачињен од сланог[2] земљишта (salares), песка и бујица окамењене лаве,[3][4][5][6] која се протеже од планина Анда до Пацифика.[7]

Атакама

Просечна ширина (исток-запад) је мања од 160 km али се пружа од Перуанске границе 1.000 km јужно до боливијског Алтиплана. Планине најближе океану чине пацифички обалски ланац, с просечном надморском висином од 800 метара. Колдиљера Домејко, предео у подножју Анда лежи на истоку. Пустиња Атакама заузима 105.000 km2 (41.000 sq mi),[8] или 128.000 km2 (49.000 sq mi) ако се урачунају и неплодне ниже падине Анда.[9] Већи део пустиње се састоји од каменитог терена, сланих језера (саларес), песка и фелзичне лаве која тече према Андима.

Пустиња Атакама је најсувља пустиња на свету (изузев можда Суве долине Макмердо на Антарктику) и потпуно је неплодна зато што је заштићена с обе стране андским и приобалним планинама. Просечне падавине у региону Antofagasta у Чилеу, који је део Атакаме, су само 3 mm годишње, а било је периода када киша није падала и по 40 година. Атакама је стара 15 милиона година и 50 пута сувља од Долине Смрти у Калифорнији. Она је толико сушна да су планине које достижу висину од 6.885 метара потпуно без глечера. Најсушнији део Атакаме назива се „двострука кишна сенка“. Пустиња дугује своју екстремну аридност константној температурној инверзији због хладне Хумболтове океанске струје која тече на север и присуства снажног Пацифичког антициклона.[10] Најсушнији регион пустиње Атакама налази се између два планинска ланца (Анда и Чилеанског обалног ланца) довољне висине да спречи адвекцију влаге из Тихог или Атлантског океана, двостране кишне сенке.[11]

Упркос модерним погледима на пустињу Атакама као да је потпуно лишена вегетације, у претколумбијско и колонијално доба велика равничарска област позната као Пампа дел Тамаругал била је шумовита, али потражња за огревним дрветом повезана је са ископавањем сребра и нитратина у 18. и 19. веку резултирали су у широко распрострањеној крчи шума[12][А]

Године 2003. један тим истраживача је објавио извештај у Сајенс магазину под насловом „Марсовски предели у Атаками, Чилеу и граница живота микроба“ у коме су поновили тест који су користиле летелице Викинг 1 и Викинг 2, које су се спустиле на Марс да би откриле живот на тој планети. У Атаками нису успели да детектују било какав знак постојања микроба. Овај регион је по томе вероватно јединствен на свету. Атакама има богата налазишта бакра и других минерала и највећи је извор натријум нитрата – „чилске шалитре“, која је увелико експлоатисана до раних четрдесетих година прошлог века. Атакама је настањена, иако је популација врло ретка. Кроз Атакаму иде Пан-амерички ауто-пут. У оазама усред пустиње на висини од око 2.000 метара налази се село Сан Педро де Атакама. Цркву у селу су сазидали Шпанци 1577, али археолошки налази указују да је подручје Сан Педра било центар палеолитске цивилизације која је зидала камена утврђења на стрмим планинама које су окруживале долину. Европска јужна опсерваторија има две велике опсерваторије у пустињи Атакама: Ла Сиља опсерваторију и Паранал опсерваторију, са врло великим телескопима.

Поставка[уреди | уреди извор]

Према Светском фонду за природу, екорегион пустиње Атакама заузима непрекидан појас у дужини од скоро 1.600 km (1.000 миља) дуж уске обале северне трећине Чилеа, од близу Арике (18°24′Ј) јужно до близу Ла Серена (29°55′Ј).[13] Национално географско друштво сматра да је обалска област јужног Перуа део пустиње Атакама[14][15] и укључује пустиње јужно од региона Ика у Перуу. Међутим, други извори сматрају да је део пустиње у Перуу другачији екосистем и да би га требало правилно назвати пустињом Пампас де ла Хоја.

Перу се граничи са њим на северу, а чилеански екорегион Маторал граничи са њим на југу. На истоку се налази мање сушна Централноандска сува пуна екорегија. Сувљи део ове екорегије налази се јужно од реке Лоа између паралелних Сијера Викуња Мекена и Кордиљера Домејко. Северно од Лоа лежи Пампа дел Тамаругал.

Обалска литица северног Чилеа западно од Чилеанског обалског ланца је главна топографска карактеристика обале.[16] Геоморфологија пустиње Атакама су Армијо и сарадници окарактерисали као нискорељефну клупу „сличну џиновској уздигнутој тераси“.[17] Средња депресија (или Централна долина) формира низ ендорејских басена у већем делу пустиње Атакама јужно од географске ширине 19°30'Ј. Северно од ове географске ширине, средња депресија се улива у Тихи океан.[18]

Клима[уреди | уреди извор]

Снег код опсерваторије Паранал на 2.600 masl[19]

Готово потпуни недостатак падавина је најистакнутија карактеристика пустиње Атакама.[20]

Године 2012, зима на алтиплану донела је поплаве у Сан Педро де Атаками.[21][22]

Обилне падавине су 25. марта 2015, погодиле јужни део пустиње Атакама.[23][24] Поплаве које су уследиле изазвале су муљ који је погодио градове Копијапо, Тијера Амариља, Чанарал и Дијего де Алмагро, узрокујући смрт више од 100 људи.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Reforestation efforts begun in 1963 and reforestated areas are protected since 1987 in the Pampa del Tamarugal National Reserve.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 78. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ ДМИТРИЕВ, К.И.; ПОТАПЕНКО, О.В.; БОБКОВА, Т.В.; ЛЕОНТЬЕВА, Н.Н.; СОРОКИНА, Т.П.; ДОРОНИН, В.П. (2019-03). „ДОБАВКИ ДЛЯ ДОЖИГА МОНООКСИДА УГЛЕРОДА В ГАЗАХ РЕГЕНЕРАЦИИ КАТАЛИЗАТОРА КРЕКИНГА БЕЗ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ БЛАГОРОДНЫХ МЕТАЛЛОВ”. Журнал прикладной химии. 92 (3): 378—385. ISSN 0044-4618. doi:10.1134/s0044461819030137.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Clow GD, McKay CP, Simmons Jr GM, Wharton Jr RA (1988). „Climatological observations and predicted sublimation rates at Lake Hoare, Antarctica”. Journal of Climate. 1 (7): 715—728. Bibcode:1988JCli....1..715C. PMID 11538066. doi:10.1175/1520-0442(1988)001<0715:COAPSR>2.0.CO;2Слободан приступ. 
  4. ^ Doran PT, McKay CP, Clow GD, Dana GL, Fountain AG, Nylen T, Lyons WB (2002). „Valley floor climate observations from the McMurdo Dry Valleys”. Journal of Geophysical Research: Atmospheres. 107 (D24): ACL—13. 
  5. ^ Porazinska DL, Fountain AG, Nylen TH, Tranter M, Virginia RA, Wall DH (2004). „The biodiversity and biogeochemistry of cryoconite holes from McMurdo Dry Valley glaciers, Antarctica”. Arctic, Antarctic, and Alpine Research. 36 (1): 84—91. ISSN 1523-0430. S2CID 35782175. doi:10.1657/1523-0430(2004)036[0084:TBABOC]2.0.CO;2. 
  6. ^ „Top 10 driest places on Earth”. Our Planet. 9. 11. 2015. 
  7. ^ Eric Dinerstein, David Olson, et al. (2017). An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm, BioScience, Volume 67, Issue 6, June 2017, Pages 534–545; Supplemental material 2 table S1b. [1]
  8. ^ Wright, John W., ур. (2006). The New York Times AlmanacНеопходна слободна регистрација (2007 изд.). New York: Penguin Books. стр. 456. ISBN 978-0-14-303820-7. 
  9. ^ Rundel, P.W.; Villagra, P.E.; et al. (2007). „Arid and Semi-Arid Ecosystems”. Ур.: Veblen, Thomas T.; Young, Kenneth R.; Orme, Anthony R. Physical Geography of South America. Oxford University Press. стр. 158—183. 
  10. ^ Mckay, Christopher P. (2003). „Temperature and Moisture Conditions for Life in the Extreme Arid Region of the Atacama Desert: Four Years of Observations Including the El Niño of 1997–1998” (PDF). Astrobiology. 3 (2): 393—406. Bibcode:2003AsBio...3..393M. CiteSeerX 10.1.1.516.2293Слободан приступ. PMID 14577886. doi:10.1089/153110703769016460. 
  11. ^ Veblen, Thomas T., ур. (2007). The Physical Geography of South America. Oxford University Press. стр. 160. ISBN 978-0-19-531341-3. 
  12. ^ а б Castro Castro, Luis (2020-07-01). „El bosque de la Pampa del Tamarugal y la industria salitrera: El problema de la deforestación, los proyectos para su manejo sustentable y el debate político (Tarapacá, Peru-Chile 1829-1941)” [The Forest of Pampa del Tamarugal and the Saltpeter Industry: The Deforestation Problem, the Projects for their Sustainable Management and the Political Debate (Tarapacá, Perú-Chile 1829-1941)]. Scripta Nova (на језику: шпански). Universitat de Barcelona. XXIV (641). 
  13. ^ „Atacama desert”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. 
  14. ^ Handwerk, Brian (23. 10. 2006). „Viking Mission May Have Missed Mars Life, Study Finds”. National Geographic News. National Geographic Society. Приступљено 3. 4. 2013. 
  15. ^ Minard, Anne (25. 6. 2007). „Giant Penguins Once Roamed Peru, Fossils Show”. National Geographic News. National Geographic Society. Приступљено 3. 4. 2013. 
  16. ^ Quezada, Jorge; Cerda, José Luis; Jensen, Arturo (2010). „Efectos de la tectónica y el clima en la configuración morfológica del relieve costero del norte de Chile”. Andean Geology (на језику: шпански). 37 (1): 78—109. doi:10.4067/s0718-71062010000100004Слободан приступ. 
  17. ^ Armijo, Rolando; Lacassin, Robin; Coudurier-Curveur, Aurélie; Carrizo, Daniel (2015). „Coupled tectonic evolution of Andean orogeny and global climate”. Earth-Science Reviews. 143: 1—35. Bibcode:2015ESRv..143....1A. doi:10.1016/j.earscirev.2015.01.005Слободан приступ. 
  18. ^ Evenstar, Laura; Mather, Anna; Stuart, Finlay; Cooper, Frances; Sparks, Steve (мај 2014). „Geomorphic surfaces and supergene enrichment in Northern Chile”. EGU General Assembly Conference Abstracts. Vienna: EGU General Assembly 2014, held 27 April - 2 May 2014: 11126. Bibcode:2014EGUGA..1611126E. 
  19. ^ „Snow Comes to the Atacama Desert”. ESO. Приступљено 3. 4. 2013. 
  20. ^ „Hyper-Arid Atacama Desert Hit By Snow”. BBC News. 7. 7. 2011. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. Приступљено 7. 7. 2011. 
  21. ^ „Inundación en San Pedro de Atacama deja 800 afectados y 13 turistas evacuados”. El Mostrador (на језику: шпански). 11. 2. 2012. Архивирано из оригинала 31. 05. 2013. г. Приступљено 3. 12. 2012. 
  22. ^ „Tourism in San Pedro de Atacama restricted by floods”. This is Chile. 15. 2. 2012. Архивирано из оригинала 2. 12. 2013. г. Приступљено 3. 12. 2012. 
  23. ^ „Atacama Desert Blooms Pink After Historic Rainfall (Photos)”. LiveScience.com. 29. 10. 2015. 
  24. ^ Erin Blakemore. „The World's Driest Desert Is in Breathtaking Bloom”. Smithsonian. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]