Пређи на садржај

Macrothylacia rubi

С Википедије, слободне енциклопедије

Мацротхyлациа руби
Мужјак
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Лепидоптера
Породица: Ласиоцампидае
Род: Мацротхyлациа
Врста:
M. руби
Биномно име
Мацротхyлациа руби
Синоними
  • Phalaena rubi Linnaeus, 1758
  • Macrothylacia pygmaea Reuter, 1893
  • Macrothylacia rubi ab. transfuga Krulikowsky, 1908

Macrothylacia rubi је ноћни лептир из породице Lasiocampidae.[1]

Станиште и биљка хранитељка[уреди | уреди извор]

Врста је заступљена од широм Европе, уз неколико изузетака, и у појединим регијама Азије.[2] У Србији, Macrothylacia rubi је честа врста, а присутна је на различитим ливадским стаништима, прераслим воћњацима и баштама, пашњацима, ивицама шума и слично. Иако је се храни полифагно на многим зељастим трајницама и жбунастој вегетацији, најчешће бележене фамилије биљака хранитељки су Rosacae и Фабацеае, где се купина (Rubus fruticosus) истиче као преферирана врста.[3][4][5]

Опис[уреди | уреди извор]

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Мацротхyлациа руби има једну генерацију годишње. Женке су ноћни, а мужјаци дневни летачи.[6] Сезона лета обухвата мај и јун. По еклозији, у погодним, сунчаним и топлим данима, мужјаци прелећу вегетацију у ниском лету, где помоћу антена региструју феромоне које одашиљају женке које се нису париле. По спаривању, женка полаже гомиле јаја у гроздастим накупинама, која остају причвршћена на биљку хранитељку, и често су мета паразитских оса. Гусенице које се излегу се хране и расту, и по достизању пуне зрелости (у јесен) улазе у хибернацију плитко закопане у растресит супстрат и остатке вегетације. У пролаће излазе из фазе презимљавања и још неко време проводе у стадијуму гусенице, притом се не хранећи. Улуткавање се врши у танком, заштитном кокону на тлу, а сам стадијум лутке траје око месец дана. [7]

Идентификација[уреди | уреди извор]

Јаја су благо издужена, сјајна и сивкаста. Младе гусенице су тамне, длакаве, и видљиви су јарки жути или наранџасти прстенови на интегументу.[8] Зреле гусенице задржавају тамну боју и длакавост, при чему је читав дорзум наранџаст, а бочне сете беле. Најчешће се срећу у касно лето/рану јесен, када су честе на урбаним и руралним путевима, где се крећу у потрази за местом за улуткавање. Могуће их је пронаћи и у пролеће, пред улуткавање. Дуге сете гусеница могу, код осетљивих особа, изазвати црвенило и иритацију. Адулти се разликују и по величини и по боји. Мужјаци су мањег распона крила и ситнији, али израженије црвено-смеђе боје и разгранатих антена. Предња крила су маркирана танким белим пругама. Женке су крупне, обојење је сивкасто, а беле маркације су мање изражене.[9]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Мацротхyлациа руби”. Фауна Еуропаеа. 
  2. ^ Тент Цатерпилларс анд Лаппет Мотхс – Ласиоцампидае, Принцетон Университy Пресс, 2010-12-31, стр. 222—228, ИСБН 978-1-4008-3414-3, Приступљено 2020-11-08 
  3. ^ Агарwалла, Исха; Бхаттацхарјее, Харсха; Бхосале, Ананд (2020). „Рецуррент увеитис wитх интралентицулар анд интравитреал цатерпиллар хаир”. ТНОА Јоурнал оф Опхтхалмиц Сциенце анд Ресеарцх. 58 (3): 222. ИССН 2589-4528. дои:10.4103/тјоср.тјоср_38_20. 
  4. ^ Хулл, Ларрy А.; Јосхи, Неелендра К.; Заман, Фаруqуе У. (2009-01-01). „МАНАГЕМЕНТ ОФ ИНТЕРНАЛ ФЕЕДИНГ ЛЕПИДОПТЕРАН ПЕСТС ИН АППЛЕ, 2008”. Артхропод Манагемент Тестс. 34 (1). ИССН 2155-9856. дои:10.4182/амт.2009.а8. 
  5. ^ Корен, Тони (2018-06-30). „Диверситy оф мотхс (Лепидоптера: Хетероцера) ин тхе сурроундингс оф тхе Бедња Ривер, Вараждин Цоунтy, Нортхерн Цроатиа”. Натура Цроатица. 27 (1): 111—141. ИССН 1330-0520. дои:10.20302/нц.2018.27.6. 
  6. ^ Павликова, Анезка; Конвицка, Мартин (2011-06-01). „Ан ецологицал цлассифицатион оф Централ Еуропеан мацромотхс: хабитат ассоциатионс анд цонсерватион статус ретурнед фром лифе хисторy аттрибутес”. Јоурнал оф Инсецт Цонсерватион. 16 (2): 187—206. ИССН 1366-638X. дои:10.1007/с10841-011-9405-8. 
  7. ^ Префаце, Принцетон Университy Пресс, 2019-12-31, стр. 5—5, ИСБН 978-0-691-19895-8, Приступљено 2020-11-08 
  8. ^ Деннис, Рогер L.Х.; Ходгсон, Јохн Г.; Хардy, Петер Б.; Даппорто, Леонардо (2012). „Стратегиес фор сизе анд гроwтх ин буттерфлиес (Инсецта: Лепидоптера): цоунтеринтуитиве трендс анд униqуе солутионс то ацхиевинг матуритy”. Јоурнал оф Натурал Хисторy. 46 (39-40): 2415—2437. ИССН 0022-2933. дои:10.1080/00222933.2012.707250. 
  9. ^ Заплеталовá, L.; Заплетал, M.; Конвичка, M. (2016-08-25). „Хабитат Импацт он Ултравиолет Рефлецтанце ин Мотхс”. Енвиронментал Ентомологy. 45 (5): 1300—1305. ИССН 0046-225X. дои:10.1093/ее/нвw097. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]